Iz BIRODI-a navode kako je Nenad Vujić do 15. aprila 2025. godine obavljao funkciju direktora Pravosudne akademije, a već narednog dana izabran je za ministra pravde.
Član 55 Zakona o sprečavanju korupcije propisuje ograničenja po prestanku javne funkcije, lice kojem je prestala javna funkcija dve godine ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos ili poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je to lice obavljalo javnu funkciju, objašnjavaju iz BIRODI.
Usled ovoga BIRODI traži od Agencije da odgovori na sledeća pitanja: da li se na ministra pravde Nenada Vujića primenjuju ograničenja iz člana 55 Zakona o sprečavanju korupcije u vezi sa njegovim ranijim rukovođenjem Pravosudnom akademijom, da li je Nenad Vujić od Agencije zatražio mišljenje ili saglasnost u vezi sa svojom ulogom u izradi i zastupanju Zakona o Pravosudnoj akademiji, da li postoji rizik od sukoba interesa, imajući u vidu da ministar pravde učestvuje u uređivanju normativnog i institucionalnog položaja ustanove čiji je direktor bio neposredno pre izbora za ministra i da li bi, radi zaštite integriteta zakonodavnog postupka, ministar pravde trebalo da bude izuzet iz pripreme, predlaganja i zastupanja Zakona o Pravosudnoj akademiji?
BIRODI smatra da je potreba za jasnim odgovorom dodatno naglašena činjenicom da predložena rešenja neposredno utiču na način izbora i napredovanja nosilaca pravosudnih funkcija, kao i na institucionalni položaj Pravosudne akademije.
Navode podatke iz istraživanja Društva sudija Srbije u kojima se navodi da 68,9 odsto sudija protivi se tome da obuka na Pravosudnoj akademiji bude obavezan uslov za izbor za sudiju, 9,6 odsto podržava takvo rešenje, dok je 21,5 odsto neodlučno.
BIRODI ističe da oni ne prejudiciraju postojanje povrede Zakona, već zahtevaju da Agencija, kao nadležni organ, utvrdi činjenice, razjasni domašaj člana 55 i javnosti predstavi obrazloženo pravno stanovište.
Prema njima, odgovor Agencije nije važan samo zbog jednog ministra već on predstavlja test integriteta procesa donošenja Zakona o Pravosudnoj akademiji, zaštite pravosuđa od institucionalnog sukoba interesa i sposobnosti sistema da prepozna i reguliše rizike „rotirajućih vrata“ između povezanih javnih funkcija.
M.P.
