Upravljačko telo je odlučilo da nakon dobijanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde razmotri odgovarajuće naknadne mere koje se tiču standarda prava na štrajk. Već dugi niz godina, Komitet eksperata MOR-a za primenu konvencija i preporuka, a koji se sastoji od nezavisnih stručnjaka odgovornih za praćenje primene ratifikovanih konvencija od strane država članica, zauzima stav da je pravo na štrajk posledica prava na slobodu, prava udruživanja, te da je kao takvo priznato i zaštićeno Konvencijom o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje, 1948, odnosno Konvencija broj 87, navodi Međunarodna organizacija rada.
„Međutim, grupa poslodavaca počela je sve više da dovodi u pitanje tumačenje Konvencije br. 87 od strane Komiteta eksperata. Kontroverza se postepeno intenzivirala i 2012. dovela je do velike institucionalne krize, pri čemu je Konferencijski komitet za primenu standarda bio sprečen po prvi put u vršenju svojih nadzornih funkcija. Prema članu 37. Ustava MOR-a, svako pitanje ili spor u vezi sa tumačenjem konvencija može se uputiti na odlučivanje Međunarodnom sudu pravde. Član takođe predviđa moguće imenovanje suda za rešavanje takvih sporova“, navodi se u saopštenju.
Na sednici je rečeno da je MOR svestan „ozbiljnog i upornog neslaganja unutar tripartitne jedinice MOR o tumačenju Konvencije br. 87, u pogledu prava na štrajk“ navodi Međunarodna organizacija rada. Međunarodni sud pravde je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija, a njegova uloga je da rešava u skladu sa međunarodnim pravom, pravne sporove koje mu podnesu države i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su joj upućena od strane ovlašćenih organa Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija.
Kako Ministarstvo za rad Republike Srbije kaže, „Međunarodna organizacija rada (MOR) je specijalizovana agencija UN koja nastoji da promoviše socijalnu pravdu i međunarodna ljudska i radna prava. Osnovana je 1919. godine i jedina je preživela međunarodna organizacija Versajskog ugovora koju je pruzeo sistem UN. MOR je postao prva specijalizovana agencija UN 1946. godine. MOR formuliše međunarodne standarde rada u formi konvencija ili preporuka postavljajući minimum standarda o osnovnim radnim pravima, poput: slobode udruživanja, prava organizovanja, kolektivnog pregovaranja, ukidanja prinudnog rada, jednakosti u pružanju jednakih šansi i tretmana, kao i drugih standarda koji regulišu uslove koji se odnose na čitav spektar pitanja iz radnog prava.“
Srbija je ratifikovala svih osam fundamentalnih konvencija Međunarodne organizacije rada. Pa ipak, standardi rada i radnih prava u Republici Srbiji nisu na zavidnom nivou, uključujući i pravo na štrajk.
Tako Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo iz Beograda, za portal N1 kaže da Zakonom o radu i Zakonom o štrajku nisu predviđene „obustave rada“ poput aktuelnog štrajka u Pošti, niti radno zakonodavstvo poznaje ovaj oblik protesta radnika.
Kako prenosi ovaj portal, Reljanović je upozorio da je naš Zakon o štrajku zastareo i neupotrebljiv u mnogim situacijama, pa i u ovoj u Pošti: „Radnicima se moraju omogućiti fleksibilnije forme štrajka i mora se imati u vidu da je pravo na kolektivnu akciju radnika – sa učešćem sindikata ili bez njega – deo ljudskog prava na rad. Zbog toga i dolazi do ovakvih protesta koji su u ‘sivoj zoni’ radnog prava. Sa jedne strane nisu regulisani zakonom, a sa druge su deo uobičajenog prava radnika da iskažu masovno nezadovoljstvo određenim politikama ili potezima poslodavca“, prenosi N1.
I.P.
