Pregovarači iz oko 175 zemalja sastaju se od 13-19. novembra kako bi unapredili sporazum o okončanju globalnog zagađenja plastikom. Pregovorima koji se održavaju u Najrobiju u Keniji prisustvuju državnici, predstavnici industrije, ekolozi.
Kako smo već pisali, u pitanju je treća od pet planiranih rundi pregovora o smanjenju proizvodnje plastike na svetu. Gardijan javlja da je cilj ovih pregovora da se do kraja 2024. postigne formalni međunarodni sporazum.
Naučnici koji se bave ljudskim zdravljem smatraju da se u ovim pregovorima premalo značaja daje naučnim podacima o katastrofalnom uticaju industrije plastike na zdravlje, a previše ustupa pritiscima lobista.
UNPE-ov Zero Draft u raskoraku sa stvarnim potrebama
„Očajnički nam je potreban globalni sporazum o plastici koji koristi nepobitne dokaze iz niza recenziranih istraživačkih izveštaja kao katalizator za stvarnu akciju“, rekla je u saopštenju Sian Sutherland, suosnivačica organizacija Plastic Planet i Plastic Health Council. „Šta još treba stvaraocima globalne politike da bi se oduprli intenzivnom lobiranju velikih naftaša i naložili bezbednije materijale i hemikalije koje neće da zaraze našu planetu i našu decu?“
Dvadesetak naučnika je zato tokom skupa u Najrobiju, 15. novembra, predstavilo alternativni Globalni sporazum o plastici naučnika u zdravstvu, insistirajući da se u pregovorima o smanjenju proizvodnje plastike zdravlje postavi kao prioritet.
Prošlog septembra, UNEP je objavio „nulti nacrt“ potencijalnog sporazuma, koji uključuje neke predloge za ograničavanje ili zabrane u vezi sa hemikalijama iz industrije plastike, piše Environmental Health News. Predlog sporazuma za koji se zalažu naučnici naziva UNEP-ov nacrt „dobronamernim“, ali ga ocenjuje kao „daleko od onoga što je potrebno da se obezbedi zdravlje ljudi, divljih životinja i ekosistema“.
Formulisanje Globalnog sporazuma o plastici naučnika u zdravstvu je predvodio Plastic Health Council, grupa naučnika koja istražuje uticaj plastike na ljudsko zdravlje.
Istražen je uticaj na zdravlje manje od trećine hemikalija iz industrije plastike
Svet je prekriven planinama plastičnog otpada, a mikroplastike opasne po zdravlje već ima i u ljudskoj krvi, oblacima i snegu na Kilimandžaru. Ako se ne smanji njena proizvodnja, ne unapredi bezbedna reciklaža i ne osmisle i finansiraju tehnologije za čišćenje od komada i čestica plastike kojima smo već zasuli svet, preti mu da bude „progutan plastikom“, upozoravaju naučnici.
„Hiljade hemikalija koje se nalaze u plastici – kao što su PCB, ftalati, BPA i PFAS – povezane su sa zdravstvenim efektima kod ljudi, od imunog sistema preko mozga do endokrinog sistema. Nedavno istraživanje 1.500 plastičnih hemikalija pokazalo je da je manje od 30% testirano na uticaj na ljudsko zdravlje“, piše Environmental Health News (EHN).
„Većina ljudi pretpostavlja da se materijali temeljno testiraju pre nego što budu stavljeni na tržište, ali za plastiku to nije slučaj“, napisali su naučnici u svom nacrtu sporazuma. „Plastika je u velikoj meri izbegla regulatornu kontrolu više od 100 godina.
Ne brinite o nepostojećem kemtrejlsu – PFAS i BPA u oblacima su mnogo stvarniji
O nekima od ovih tipova čestica mogli ste da čitate u Mašini. Podsetimo, PFAS su toksične „večne hemikalije“ koje potiču iz proizvoda za domaćinstvo, obrada za tkaninu koje odbijaju mrlje, teflona, boja, proizvoda za čišćenje, pene za gašenje požara i drugih proizvoda. Ima ih oko 4000 vrsta, proizvode se od četrdesetih godina prošlog veka i smatraju se faktorom rizika za razvoj kancera, neplodnosti i problema u razvoju dece.
Kada zamišljeno gledate u oblake, gledate, nažalost, i u nakupine mikroplastike i PFAS čestica. Nema potrebe da izmišljate „kemtrejls“. „Večne hemikalije“ u atmosferilijama ugrožavaju čitavu planetu. Ipak prisustvo PFAS u kišnici je opasnije za stanovništvo nerazvijenih zemalja, u kojima se voda za piće ređe prečišćava pre korišćenja.
Pomenuti BPA, bisfenol A (BPA), je supstanca opasna po endokrini, reproduktivni i imuni sistem ljudi i životinja. Prisutna je u telima velike većine ljudi na Evropskom kontinentu.
„BPA se uglavnom koristi za industrijsku proizvodnju polimera kao što su polikarbonatna plastika i epoksidi, a u finalnim materijalima ostaje BPA u tragovima (ECHA, 2023b; HBM4EU, 2022a). Ovi materijali se koriste u širokom spektru proizvoda za široku upotrebu, uključujući pakovanje hrane. Primera radi, polikarbonati se koriste za plastične boce za višekratnu upotrebu, flašice za bebe i kontejnere u magacinina. Epoksi smole se koriste za oblaganje konzervi hrane i pića, kao i za oblaganje unutrašnjosti vodovodnih cevi (EFSA, 2023a; Geens et al., 2012; Lehmler et al., 2018)“, navodi se u istraživanju Evropske agencija za životnu sredinu iz septembra 2023. Bisfenol A se koristi i u proizvodnji mastila, boja, tekstila, elektronske opreme, podnih obloga, igračaka, CD-ova, enterijera automobila, medicinske opreme i stomatoloških materijala, kao i termo-osetljivog papira za štampu.
Kako smo već pisali, BPA se razlaže se i ne taloži značajno ni u životnoj sredini niti u našim organizmima – ali se zato stalno proizvodi i distribuira u velikim količinama. Po podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine milion tona BPA se godišnje proizvede i uveze u EU.
Petrohemija ne želi smanjenje proizvodnje plastike
Uprkos tome što je Šef Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) dogovor u Najrobiju nazvao „najvažnijim dogovorom od Pariskog sporazuma” iz 2015, pregovori se ne odvijaju najboljim tokom. Niz aktera upozorava na to da se ekonomija, po dobrom starom običaju, stavlja iznad zdravlja i opstanka.
„Zemlje i drugi pregovarači se ne slažu oko toga da li bi trebalo da postoje ograničenja proizvodnje ili da se veći fokus stavi na reciklažu i ‚cirkularnu ekonomiju‘. Sporazum koji ograničava proizvodnju uticao bi na interese naftne, industrije zemnog gasa i petrohemije“, piše Environmental Helth News.
Zemlje su se u pogledu odgovora na ovo pitanje podelile u dva bloka. Pre sastanka u Najrobiju, Saudijska Arabija je najavila koaliciju sa Rusijom, Iranom, Kubom, Kinom i Bahreinom pod nazivom Globalna koalicija za održivost plastike, koja će se fokusirati na plastični otpad, a ne na ograničenja proizvodnje, izveštava Rojters. U suparničkom bloku je više od 60 zemalja koje su prethodno formirale Koaliciju visokih ambicija. One se zalažu za usporavanje proizvodnje plastike sa ciljem da se zagađenje plastikom okonča do 2040. godine.
Tokom prethodnog sastanka zemlje je delilo i pitanje toga da li pristaju na prihvatanje univerzalnih obaveza, ili se zalažu za to da svaka država sama definiše „nacionalne ciljeve“. Kako smo ranije pisali, SAD, Saudijska Arabija, Indija i Kina su se zalagale za to da države dobiju slobodu da određuju sopstvene obaveze, „dok su druge, uključujući zemlje Afrike i mnoge zemlje u razvoju, preferirale snažne globalne obaveze”. EHN javlja da je u ovom pogledu otvorena mogućnost prestrojavanja, jer su nedavne izjave Stejt departmenta ukazivale na to da su nacionalni planovi deo „univerzalnih obaveza“. SAD se, navodno, ne svrstava ni za ni protiv ograničavanja proizvodnje plastike, iako inače zastupa interese naftaša.
Podsetimo, ako se ne ograniči, proizvodnja plastike će se utrostručiti do 2060. godine.
Recikliranje nije zdravo i bezbedno rešenje
Naučnici koji se bave proučavanjem uticaja plastike na zdravlje tvrde da recikliranje samo po sebi nije spasonosno rešenje jer se i tokom recikliranja mogu oslobađati toksične materije. Promovisanje hemijskog recikliranja „bio bi najgori ishod koji bi Ugovor mogao da podrži za upravljanje plastičnim otpadom“, napisali su naučnici u sporazumu, a prenosi EHN. Aktuelno se reciklira oko 9% plastike.
„Reciklaža plastike je reklamirano kao rešenje za krizu zagađenja plastikom, ali toksične hemikalije u plastici komplikuju njihovu ponovnu upotrebu i odlaganje i ometaju recikliranje plastike“, rekla je Betani Karni Almrot, potpisnica Globalnog sporazuma o plastici zdravstvenih naučnika i istraživačica na Univerzitet u Geteborgu, u Švedskoj, stoji u saopštenju.
„Brojne studije pokazuju da se opasne hemikalije mogu akumulirati čak i u relativno zatvorenim sistemima za recikliranje plastike“, dodala je ona. „Moramo brzo da izbacimo iz upotrebe plastične hemikalije koje mogu naneti štetu ljudskom zdravlju i životnoj sredini.
Ograničenja u upotrebi toksičnih hemikalija tačka spora u pregovorima
Upravo uvođenje ograničenja za upotrebu toksičnih hemikalija u proizvodnji plastike je jedna od najspornijih tačaka pregovora u Najrobiju.
U Globalnom sporazumu o plastici naučnika u zdravstvu Plastic Health Council i drugi potpisnici su predložili kratkoročne i dugoročne ciljeve. Kratkoročni ciljevi uključuju:
– zaustavljanje bilo kakvog razmatranja hemijskog recikliranja
– ukidanje subvencija proizvođačima plastike
– smanjenje proizvodnje plastike za jednokratnu upotrebu za 50% do 2035.
– smanjenje proizvodnje sirove plastike za 70% do 2024.
– zabranu prodaje svih proizvoda sa nepotrebnom plastikom do 2030.
Dugoročni ciljevi uključuju zaustavljanje upotrebe mikro- i nano-plastike osim u medicinskim ustanovama, eliminisanje svih hemikalija koje izazivaju zabrinutost u plastici i finansiranje bezbednih, održivih plastičnih zamena, izveštava EHN.
I.K.
