Državni sekretar nije primetio kritike na račun medijskih sloboda

Aleksandar Gajović, Marko Miletić, Snježana Milivojević, Željko Bodrožić, Dragan Milanović Pilac; Foto: Irena Pejić / Mašina

Na tribini „Kakve medije hoćemo?“, u organizaciji portala Mašina, učesnici su izneli oprečna mišljenja o stanju slobode medija u Srbiji kao i o mogućnostima i pravcima daljeg razvoja ovog sektora i poboljšanja radnog i materijalnog položaja medijskih radnika i radnica.

Ja nisam primetio kritike na račun medijskih sloboda. Ako su to kritike Reportera bez granica onda je to jedan veliki znak pitanja, izjavio je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović.

Prema Gajoviću izveštaji o medijskim slobodama u Srbiji koje izrađuju inostrane organizacije ne daju uvida u svoju metodologiju rada:

Niko se nije obratio ministarstvu da traži podatke. Sprovode se prilično neutemeljene ankete koje malo daju uvid u to na osnovu čega su nastali rezultati.

Nepobitini dokaz da su mediji u Srbiji slobodni za Gajovića predstavlja sprovedena privatizacija medija.

Foto: Irena Pejić / Mašina

Drugi učesnici tribine nisu se saglasili s ocenama koje je izneo Gajović.

Pad slobode medija u Srbiji od 2012. godine je konstantan, a u 2019. godini, ona uopšte ne postoji, izjavila je profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević.

Ona je istakla da postoje pokazatelji koji ukazuju na formiranje neliberalne demokratije u Srbiji.

Milivojević je navela da istraživanja pokazuju da javni servisi imaju kvalitetniji program od komercijalnih, odnosno da je javnost informisanija i kritičnija u državama u kojima je veći broj javnih medija.

Međutim, prema njenom mišljenju, javnog servisa u Srbiji nema. Razlog za to je odsustvo profesionalne autonomije koja bi omogućila kritičko i pravovremeno informisanje.

Foto: Irena Pejić / Mašina

Ne treba nam nikakav izveštaj da bismo videli kakvo je stanje po pitanju medija, dovoljno je da posetimo bilo koje maje mesto u Srbiji, rekao je predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

Prema njegovim rečima, u manjim gradovima i selima je slab ili nikakav pristup televizijskom, radijskom i štampanom sadržaju koji je informativnog karaktera a kritičan prema vlastima.

Bodrožić je takođe skrenuo pažnju na loš materijalno stanje položaja novinara koje ozbiljno ugrožava medijske slobode, kao i na posebno nepovoljan položaj lokalnih medija.

Foto: Irena Pejić / Mašina

S ocenom da su mediji neslobodni i da je položaj medijskih radnika veoma nepovoljan složio se i predsednik Gradskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ Dragan Milanović Pilac.

Jedan od simptoma neslobode medija je i manjak izveštavanja o sindikalnim aktivnostima. Čak i formalno najslobodniji mediji su podložni finansijskom pritisku i pritisku koji se može vršiti preko različitih nadzornih organa, rekao je on.

Foto: Irena Pejić / Mašina

Tribina „Kakve medije hoćemo?“ je održana u beogradskom Impact Hub-u uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

A.J.

Prethodni članak

Protest u Savamali protiv fantoma na vlasti, za solidarnost u borbi

Radnici Banovića u štrajku: Rudari sretno!

Sledeći članak