SHARE fondacija, koja se u Srbiji zalaže za regulaciju biometrijskog nadzora, je javila da je „Izveštaj o veštačkoj inteligenciji u krivičnom pravu i njenoj primeni u policiji i sudstvu u krivičnim predmetima“, podneo bugarski EU poslanik Petar Vitanov i da se u njemu između ostalog od Evropske komisije traži zabrana:
„Svake obrade biometrijskih podataka, uključujući slike lica, […] koja pretpostavlja masovni nadzor u javno dostupnim prostorima“.
U izveštaju se od Komisije traži i da obustavi finansiranje istraživanja i programa koji bi mogli da rezultiraju u neselektivnom masovnom nadzoru javnih prostora.
EU parlamentarci zahtevaju i „proglašenje moratorijuma na primenu sistema za prepoznavanje lica za svrhe sprovođenja zakona, u funkciji identifikacije, izuzev isključivo za identifikaciju žrtava krivičnog dela, sve dok ne budu ispunjeni jasno definisani uslovi: (1) da su tehnički standardi u potpunosti usklađeni sa temeljnim ljudskim pravima, (2) da rezultati primene sistema nisu pristrasni i diskriminatorni, (3) da pravni okvir obezbeđuje strogu zaštitu od zloupotrebe i strogu demokratsku kontrolu, (4) da postoje empirijski dokazi neophodnosti i srazmernosti primene takvih tehnologija“.
Usvajanjem ovog izveštaja poslanici EU parlamenta su podržali i zahtev da algoritmi po kojima rade tehnologije sa veštačkom inteligencijom, budu otvoreni kako bi se omogućila ljudska kontrola ovakvih sistema. Ukoliko se ugradi u evropske propise, takav stav će značajno uticati na krupne tehnološke kompanije, čiji su algoritmi pretežno u domenu poslovne tajne.
Izveštaj Evropskog parlamenta nije obavezujući, ali predstavlja presudan korak u pravcu zauzdavanja neodgovorne primene rizičnih tehnologija u demokratijama, kažu iz SHARE fondacije i dodaju da:
Stav EU poslanika odražava raspoloženje većine stanovnika u zemljama članicama, koji u reprezentativnim anketama pokazuju izrazito protivljenje primeni tehnologija za neselektivni, masovni biometrijski nadzor.
Da podsetimo, ministar Aleksandar Vulin je pre desetak dana iz procedure povukao Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima koji se, za mnoge neočekivano, jako brzo našao na javnoj raspravi, a na koji su se glavne zamerke odnosile upravo na otvaranje mogućnosti za masovni biometrijski nadzor.
M.M.
