Zelena agenda Evropske unije uspeva da bude istovremeno neefikasna i barem mestimično štetna.
Iako u EU, primera radi, raste procenat struje koja se dobija iz obnovljivih izvora energije i usvajaju se direktive o zaštiti prirode, učinak ovih i sličnih mera na usporavanje klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica dramatično zaostaje za samim promenama, te njihovim zdravstvenim i ekonomskim posledicama.
Neke od posledica klimatskih promena upravo proživljavamo, u godini koja je već probila razne rekorde merenja temperature. Mart 2024. je bio deseti najtopliji ikad izmereni mesec zaredom. Većinu ćemo tek osetiti, kako bude bivalo sve teže gajiti žitarice, snabdevati se vodom, izbeći srčani udar na mestu toplotnog ostrva.
A nisu ni svi učinci zelene strategije dobrodošli. Poljoprivrednici širom Evrope, kontinenta koji se najbrže zagreva, ukazuju na smanjenje prinosa usled klimatske krize – ali to koriste da se usprotive merama usmerenim protiv klimatske krize. Tako poljoprivrednici odbacuju zahtev da deo obradivog zemljišta ostave za obnovu prirode, što su demonstrirali blokirajući Berlin i Pariz. Ako se priroda ne zaštiti, prinosa, dugoročno gledano, biti i neće, ali sistem usmeren na kratkotrajno planiranje i dobit ne ostavlja pojedinačnim akterima mnogo prostora da razmišljaju na taj način, pa je iz tačke gledišta poljoprivrednika (makar to bile i poljoprivredne korporacije) zelena agenda: loša za posao.
Evropi ne ide odlično ni kad pokuša da svoja pravila izveze na druge kontinente – nedavno ste u Mašini mogli da čitate da se ambasadori južnoameričkih zemalja vajkaju da će direktiva koja od uvoznika zahteva da dokažu da roba nije gajena na mestu posečene šume uzrokovati male proizvođače u Peruu i Kolumbiji da batale kafu i vrate se uzgajanju koke. Aktivisti kažu da to nije tačno, ali, čisto fenomenološki, otpor postoji.
Na posletku, ali ne najmanje važno, rezultati strateških odluka da sirovine za zelenu tranziciju dobijaju bliže „kući” (da bi se zaštitili od Kine i Rusije, kao i od prekida lanaca snabdevanja poput onih uzrokovanih kovidom) za to vreme pogađaju zemlje na obodu EU (čitaj:Balkan), ali i mnoge regione unutar same EU, u novoj turi procesa kom se odavno „tepa” „trećesvetizacija prvog sveta”. Ni Balkan ni pogođeni regioni zasad ne uspevaju da se usprotive efikasno, ali „donosioci odluka” ipak strahuju od rasta društvenih konflikata, a deo javnosti – uključujući i same zelene aktiviste na raznim terenima – sve je češće razočaran u način na koji se zelena tranzicija, mada nesumnjivo potrebna, sprovodi.
Gubitak zamaha ekološkog pokreta u EU u odnosu na 2019
Umesto da savladava početnu inerciju, borba protiv klimatskih promena i njihovih posledica u EU nailazi na ozbiljne prepreke i gubi poverenje dela javnosti, što će se odraziti na izborne rezultate, ali i na način na koji stranke, parlament i Komisija formiraju politike da bi udovoljili glasačima i privukli ih.
Kako upućuje Jannik Jansen za Social Europe, „Uoči izbora za Evropski parlament 2019. mladi ljudi širom Evrope izašli su na ulice zahtevajući ambicioznije klimatske politike kako bi osigurali svoju budućnost. Njihovi protesti su utrli put za zakonodavni mandat definisan ambicioznim Evropskim zelenim dogovorom”. Pet godina kasnije, pred ovogodišnje izbore, umesto ekoloških imali smo proteste poljoprivrednika.
„Efikasno zloupotrebljavajući proteste (poljoprivrednika), krajnje desničarske populističke stranke pozivaju na preokret klimatskih politika, prikazujući ih kao preopterećenje za prosečne građane i poljoprivrednike. U tandemu sa, po anketama, rastućom podrškom ekstremnoj desnici, raste uticaj njihovom narativu o rasprostranjenom zamoru klimatskom temom”, piše Jansen.
EU će i dalje uticati na domaće politike
Podsetimo, prema istraživanju Euronewsa i agencije Ipsos krajnja i evroskeptična desnica će na izborima za Evropski parlament početkom juna ostvariti pobedu u šest od 27 zemalja članica EU. Kako smo već pisali, Euronews naglašava da je najupečatljiviji rezultat istraživanja (koje nazivaju i „istraživanjem bez presedana“) veliki rast podrške za krajnju desnicu, konzerativne i evroskeptične stranke u zemljama poznatim kao Unutrašnja šestorka – Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Luksemburgu i Holandiji.
Isto istraživanje bavilo se i proritetima glasača. Najveće brige građana EU su inflacija i društvena nejednakost, za kojima slede pitanja zdravstvene zaštite i očuvanja penzionog sistema. „Prednjačeći u odnosu na teme poput klimatskih promena i imigracije, ekonomska pitanja predstavljaju četiri od prvih pet tema za koje Evropljani smatraju da bi trebalo da budu najveći prioriteti za buduće donosioce odluka“, piše Euronews.
Nota bene: daleko od toga da su trendovi u EU nebitni za Srbiju i njene građane. Iako po istraživanjima Evropskog Fonda za Balkan i Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG), kao i organizacije CRTA, preko 50% građana ispoljava evroskepticizam, Srbija je i dalje kandidatkinja za pristup, a za EU je pored geografskog položaja vezuje i veliki broj ugovora. Politička kretanja u EU neminovno će uticati na domaće trendove (što građani i očekuju). Pored toga, kako pokazuju različita istraživanja, zbog nivoa integrisanosti globalne privrede često se u ovoj oblasti može govoriti i o globalnim tendencijama.
Glasači u zemljama koje će dati veću podršku desnici ipak i dalje zabrinuti zbog klime
Evropska komisija i parlament su pohitali da neke „zelene” odredbe donesu pred izbore na kojima će zeleni izgubiti deo podrške. Jansen, međutim, upućuje i na to da među liberalima i političarima desnog centra opada podrška inicijativama Green Deal-a, kao i na činjenicu da su zakonodavci EU ponudili pauzu na klimatske zakone, „kao odgovor na ono što, čini se, vide kao šira pomeranja u raspoloženju javnosti”. „U očito ishitrenom pokušaju da se priguši zov truba poljoprivrednika u trci ka izborima, Europska komisija je čak predložila smanjenje ekoloških standarda koji određuju podobnost za finansiranje u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP – CAP)”, dodaje autor.
Jansen, međutim, pomenutom istraživanju i opštim zaključcima da Evropljane više ne interesuju klima suprotstavlja istraživanje Žak Delor Centra rađeno na uzorku od 15.000 građana u Nemačkoj, Francuskoj i Poljskoj (upoređenja radi, Euronews i Ipsos istraživanje je obuhvatilo 26.000 ispitanika iz 18 zemalja). Zaključak ovog istraživanja je da „kontinuirana klimatska akcija ostaje bitna širokom krugu glasača”, to jest da je sa mesta najvišeg prioriteta samo istisnuta ekonomskim pitanjima, ali ne i zaboravljena.
Povlačenje regulative o klimi na kojoj se radilo godinama zato po njegovoj oceni ne bi naišlo na dobar odziv glasača. „Oko 60 posto ispitanika u Nemačkoj i Poljskoj nalazi da su klimatske promene već negativno delovale na njih ili da to očekuju u sledećih pet do deset godina. U Francuskoj je taj udeo dosegao čak 80 posto”, pokazuje istraživanje.
„Otud, upitani da li su postojeće klimatske politike preambiciozne ili ih valja i intenzivirati, većina – čak 57 procenata u Francuskoj, 53 procenata u Nemačkoj i 51 procenat u Poljskoj – daje prednost dodatnoj akciji”, piše Social Europe. Kako se dalje komentariše, ovakav konsenzus se primetno proširio izvan jezgra pristalica zelenih i levo orijentisanih stranaka, nadmašujući brojem zagovornika povećane klimatske ambicije sve skeptike unutar svih političkih opredeljenja u tri zemlje, uključujući i one među liberalnim i konzervativnim glasačima.
Krajnja desnica ne želi ambiciozne politike za ublažavanje klimatske krize
Treba naglasiti da je značajna manjina ispitanika „ostala skeptična prema ambicioznijim klimatskim politikama u sve tri ispitane zemlje”. Ova manjina obuhvata otprilike 30% stanovništva u Nemačkoj i Poljskoj i nešto manje u Francuskoj (23%). „Ipak, malo je dokaza da li je ova grupa značajno porasla poslednjih godina ili je takav skepticizam primarno ukorenjen u teškim materijalnim opterećenjima, kako se često tvrdi. Tačnije, našli smo snažnu vezu sa političkom pristrasnošću: pristalice krajnje desnih partija primetno su najzastupljenije u ovoj grupi”, skreće pažnju Jansen.
Podsetimo, predviđa se da će krajnja desnica na EU izborima u junu zauzeti jaču poziciju nego dosad, ali da će centar zadržati mogućnost da vladaju parlamentom. Bar u ovom sazivu.
I.K.
