U Srbiji se femicid dešava u proseku na svake dve nedelje. Ova statistika nije zvanična jer država i dalje nije regulisala zvanični registar praćenja ubistva žena, pa mnogi femicidi koji ne budu medijski ispraćeni ostanu i nezabeleženi.
U nedelju 18. februara muškarac je ubio svoju bivšu partnerku i njenu majku u Rakovcu, iako je postojala dvostruka zabrana prilaska. Zbog toga je juče održana protestna akcija na Trgu slobode u Novom Sadu. Skup je organizovala aktivistička grupa „Žene za promene“.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nasilje nad ženama, a posebno nasilje nad ženama u partnerskim odnosima i seksualno nasilje, predstavlja veliki problem u okviru javnog zdravlja i kršenja ljudskih prava žena. Procene koje je objavila SZO povodom prošlogodišnjeg Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, pokazuju da je svaka treća žena širom sveta tokom svog života bila izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera ili nepartnerskom seksualnom nasilju.
Niske kazne za ubice jer su porodični ljudi
Kako je ovo delo definisala dr Kosana Beker u tekstu na sajtu organizacije FemPlatz, „femicid je najteži oblik ispoljavanja nasilja prema ženama, najčešće poslednji čin u kontinuumu nasilja. To je rodno zasnovano ubistvo, ubistvo žene zato što je žena, usmereno je prema ženama na osnovu njihovog roda, rodnih uloga i nejednakih odnosa moći u društvu.“
Prema dostupnim statistikama iz brojnih istraživanja civilnog društva i ženskih organizacija, žene ubijaju najčešće poznati muškarci iz njihovog najbližeg okruženja – muževi, partneri, braća, očevi. U publikaciji „Crna statistika bez adekvatnog sistemskog odgovora: Femicid u Srbiji 2014-2023. godine“ Autonomni ženski centar navodi da su u 43 odsto slučajeva žrtve femicida bile žene koje su bile u partnerskom odnosu sa učiniocem, majke učinioca u 17 odsto, dok je bivša partnerka u 14 odsto slučajeva.
U Srbiji femicid nije definisan kao posebno krivično delo, navodi se na sajtu ove organizacije, a sudovi ne vode posebnu statistiku. Više od polovine analiziranih femicida nije kvalifikovano kao teško ubistvo, zbog čega su bile izrečene niže kazne.
Kako navodi Kosana Beker u svom tekstu, „propisivanje femicida kao posebnog krivičnog dela je veoma važno, jer bi to omogućilo adekvatnu pravnu kvalifikaciju dela, što bi doprinelo smanjenju pravne nesigurnosti, kao i mogućih grešaka prilikom kvalifikacije krivičnog dela i kažnjavanja učinilaca. Na taj način bi se omogućilo i statističko praćenje broja prijavljenih, optuženih i osuđenih za femicid.“
Radnoj grupi Ministarstva pravde za rad na izmenama Krivičnog zakonika, FemPlatz je zajedno sa Ženskim istraživačkim centarom za edukaciju i komunikaciju i feminističkim kolektivom Ženska solidarnost uputio dopis u aprilu 2023. sa predlogom za dopunu Krivičnog zakonika, koja se odnosi na inkriminaciju femicida kao posebnog krivičnog dela, stoji na sajtu organizacije FemPlatz.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je analizirao 117 slučajeva femicida koji su od 2014. godine do kraja 2022. došli do suda. Kako se navodi u ovom istraživanju, više od polovine njih nije označeno kao teško ubistvo čime je omogućeno onima koji počine femicid da prođu sa manjim kaznama. U nekim od slučajeva, sudije su navodile bizarne olakšavajuće okolnosti i izricale manje kazne, a deo odgovornosti prebacivale na ubijene žene.
Prema istraživanju novinarki CINS-a, ova ubistva se često kvalifikuju kao „obična“ ubistva, nasilje u porodici koje se završilo smrću: „Zbog toga što se ubicama žena češće sudi na osnovu krivičnih dela sa manjim kaznama, u skoro 70 odsto presuda koje je CINS analizirao izrečene kazne su do 15 godina zatvora ili psihijatrijsko lečenje.“
Koga može da zaštiti zabrana prilaska na papiru?
Kako su navele organizatorke jučerašnjeg skupa povodom dvostrukog femicida u Rakovcu kod Beočina, „Poslednje četiri žrtve femicida u našem gradu ne bi se dogodile da je zabrana prilaska bila delotvorna. Zabrana prilaska ih nije zaustavila u naumu da te žene liše života. Institucije i sistem su ponovo zakazali i tako ženama pokazali da će u slučaju napuštanja nasilnika biti u još većem riziku. Ako nema nadzora nad primenom mera, one ostaju samo mrtvo slovo na papiru“, navela je jedna od organizatorki Maja Vasić, preneo je portal Nova.
Jelena Riznić, sociološkinja i aktivistkinja kolektiva Ženska solidarnost za Mašinu komentariše da se „muško nasilje prema ženama zaista retko kažnjava najoštrijim kaznama jer se ne prepoznaje kao toliko ozbiljan problem, a percepcija žene o sopstvenoj sigurnosti se najčešće ne uzima kao relevantan faktor u određivanju kazne. U tom kontekstu se i zabrana prilaska vidi kao cilj, a ne tek jedno sredstvo koje žene imaju u zaštiti od nasilja.“
„Zabrana prilaska međutim ne znači da će žrtva nasilja imati zagarantovanu sigurnost ili da će nužno sprečiti nasilnika da ponovi nasilni čin. Međutim, nasilje nije neka viša sila koja se ne može sprečiti, a aktivistkinje koje rade sa ženama žrtvama nasilja već dugo ukazuju na različite faktore rizika koji mogu ukazati na opasnost od eskalacije. Drugim rečima, institucije zaista mogu predvideti da li će doći do femicida kao najekstremnijeg oblika nasilja, a u skladu sa tim — svaki femicid jeste mogao biti sprečen“, navodi Riznić.
Takve situacije nisu izuzetak, već se nažalost ponavljaju: „Setimo se kako je žena koja je ubijena u Pirotu prijavljivala devet puta nasilje za koje je nasilnik dobio zabranu prilaska, a onda je ubio; ili kako je devojku u Novom Sadu ubio bivši dečko koji je radio nedaleko od nje, u prodavnici oružja, a za to takođe dobio samo zabranu prilaska. Dakle, sve su ovo stvari koje se daju lako prepoznati kao faktori rizika za femicid, ali se stiče utisak da institucije naprosto nije briga… dok se onda ubistvo neke naredne žene ne proglasi tragedijom ili krvavim pirom“, podseća Riznić.
Kako su dodale organizatorke jučerašnjeg skupa u Novom Sadu, „Žene za promene“ se pridružuju zahtevima brojnih drugih organizacija, da institucije zaštite žene, da se osigura praćenje i poštovanje izrečenih mera, da se policiji omogući korišćenje uređaja za praćenje mera zabrane prilaska, da kazne budu takve da obeshrabruju nasilnike, a ne da ih ohrabruju da vrše krivična dela, da femicid bude klasifikovan kao posebno krivično delo, prenosi 021.
„Prirodne katastrofe su tragične jer ih je često nemoguće sprečiti. Nasilje nad ženama je moguće sprečiti ukoliko postoji politička volja za to“, zaključuje Riznić.
Ukoliko znate da je nekome potrebna pomoć, brojevi na koje se može prijaviti nasilje:
- Policija 192
- Prijava nasilja u porodici 0800100600
- Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007
- Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom 011 2645328
- Savetovalište za brak i porodicu 011 2650258, 011 2752224 i 011 2695416
- Sigurna kuća 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560
I.P.
