I odrasli i mladi fizički neaktivni

Novi podaci pokazuju da skoro jedna trećina, otprilike 1,8 milijardi ljudi, nije ispunila preporučene nivoe fizičke aktivnosti tokom 2022 godine, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.

Kako se navodi u saopštenju, podaci ukazuju na zabrinjavajući trend fizičke neaktivnosti među odraslima, koji se povećao za oko 5 procentnih poena između 2010. i 2022. godine. „Ako se trend nastavi, predviđa se da će nivoi neaktivnosti dalje porasti na 35 odsto do 2030. godine, a svet trenutno nije na putu da ispuni globalni cilj smanjenja fizičke neaktivnosti do 2030. Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u Evropi desi zbog fizičke neaktivnosti.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da odrasli imaju 150 minuta umerenog intenziteta, ili 75 minuta fizičke aktivnosti snažnog intenziteta nedeljno. „Fizička neaktivnost dovodi odrasle u veći rizik od kardiovaskularnih bolesti kao što su srčani udari i moždani udar, dijabetes tipa 2, demencija i karcinomi poput dojke i debelog creva.“ Studiju su sproveli istraživači iz SZO zajedno sa akademskim kolegama i objavljena je u časopisu The Lancet Global Health.

Podaci pokazuju da postoje značajne i zabrinjavajuće razlike po polu i starosti. Kako se navodi, fizička neaktivnost je i dalje češća među ženama u poređenju sa muškarcima. „U nekim zemljama ova razlika iznosi čak 20 procentnih poena.“

Pored toga, ljudi stariji od 60 godina su manje aktivni od drugih odraslih, što naglašava važnost promovisanja fizičke aktivnosti za starije odrasle osobe. „Fizička neaktivnost je tiha pretnja globalnom zdravlju, značajno doprinoseći teretu hroničnih bolesti“, rekao je dr Rudiger Kreh, direktor za promociju zdravlja pri SZO. „Moramo pronaći inovativne načine da motivišemo ljude da budu aktivniji, uzimajući u obzir faktore kao što su starost, okruženje i kulturna pozadina. Učinivši fizičku aktivnost dostupnom, pristupačnom i prijatnom za sve, možemo značajno smanjiti rizik od nezaraznih bolesti i stvoriti zdraviju i produktivniju populaciju.“

Situacija je zapravo i gora ako pogledamo statistike koje se tiču mladih. Prema podacima iz 2022. godine, globalne procene pokazuju da je 81 odsto adolescenata nedovoljno fizički aktivno, 77,6 odsto dečaka i 84,7 odsto devojčica.

Situacija u Srbiji

Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini stanovnici Srbije u proseku sede 4,7 sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3 sata), osobe uzrasta 75+ godine (6,1 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,5 sati). Preko 23 odsto odraslih sedi i više od 420 minuta dnevno, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Pančevo.

Prema Istraživanju zdravlja stanovnika Srbije sprovedenog 2019. godine u Republici Srbiji, oko 41 odsto ispitanih stanovnika je nedovoljno fizički aktivno (žene za 10 procentnih poena više od muškaraca) stoji na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Ko ima pravo na fizičku aktivnost?

Da li nam ovi podaci govore da su žene lenje ili prosto nisu sklone fizičkoj aktivnosti? Prema pisanju Hristine Knežević Cvetičanin u tekstu koji je ranije objavljen na Mašini, fizička manifestacija telesne snage, izražena kroz praktikovanje fizičkih aktivnosti, za žene je milenijumima bila zabranjena, dok je fizička aktivnost, kao proces građenja (fizičke) snage za muškarce bila obavezna.

Pored zabrana i borbe za fizičku aktivnost kroz istoriju, život sa nesrazmernom preopterećenošću kućnim radom i brigom i negom dece i starijih, žene se danas susreću sa uznemiravanjem na vežbalištima. „Čak 70.7 odsto žena doživelo je neki vid uznemiravanje u teretani, koje je za dve trećine bilo seksualno uznemiravanje, a čak 70 odsto njih je promenilo svoje treninge kako bi izbeglo ovakva negativna iskustva.“

Sa druge strane, Istraživanje ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji iz 2022. godine je pokazalo da su u svim uzrasnim grupama dečaci fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica, pa je samo 16,0 odsto devojčica u prvom razredu srednje škole svakodnevno fizički aktivno u skladu sa preporukama. I rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama, sa 82% u 2013. godina na 68,5% u 2019. godini, navodi Zavod za javno zdravlje Beograd.

Ni to nije slučajno. „Kako smo od države u kojoj je fizička kultura bila možda i najvažnija školska aktivnost tokom poslednja dva veka došli do situacije u kojoj su časovi fizičkog gurnuti na marginu? I kako je moguće da se to dešava paralelno s jačanjem kulta tela i komercijalizacijom, ne samo vežbanja u privatnim teretanama i studijima za vežbanje već i amaterskog sporta? Kako je i zašto, na kraju krajeva, fizička kultura zamenjena estetikom i kompetetivnim sportom?“ Pročitajte u tekstu koji smo ranije objavili na Mašini.

I.P.

Prethodni članak

Prvi dogovori sa rektorom Univerziteta u Novom Sadu postignuti, ali studenti ne odustaju od blokade

Raseljene porodice, gubitak jedinog prihoda i nagomilani dugovi: Slučaj 17 romskih porodica iz Vinče

Sledeći članak