Ako se usvoje predložene izmene zakona, planovi područja posebne namene (PPPPN), koje donosi Vlada, a kakvi su donošeni za potrebe „Beograda na vodi“ i projekta „Jadar“, postaće nadređeni svim prostornim ili urbanističkim planovima koje donose lokalne samouprave, skreću pažnju iz Nove planske prakse.
„Naglašavamo da se PPPPN usvaja uredbom Vlade RS, bez organizovanja javne rasprave pred organima lokalne ili republičke skupštine. Upravo ovi planovi i procedure njihovog donošenja i u proteklom periodu često su bili uzrok negativnih reakcija javnosti (PPPPN za projekat ‚Beograd na vodi‘ ili PPPPN za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita ‚Jadar‘), a ovim izmenama PPPPN je dodatno utvrđen kao instrument za proizvoljne intervencije u prostoru, pod kontrolom Vlade RS“, ocenjuju iz stručne organizacije za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja.
Uvodi se i nekoliko novih republičkih institucija: glavnog državnog urbaniste, državne komisije za planove, Agencije za prostorno i urbanističko planiranje. U Nacrtu stoji obrazloženje da je cilj uvođenja glavnog državnog urbaniste da se uvede „dodatni red u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja na teritoriji Republike Srbije“. U kontekstu ostalih rešenja i građevinske prakse u Srbiji, te znajući kakve je posledice centralizovanje prostornog i urbanističkog planiranja donelo susednim zemljama sa sličnom istorijom usmerenja na betonizaciju, rađa se bojazan da je „dodatni red“ eufemizam za „nesputana centralna vlast“.
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (ID ZPI), sudeći po primedbama koje je podnela Nova planska praksa, uspeva da ugrozi i javne i privatne interese, odnosno da propiše i otimanje javnog zemljišta i otuđivanje njiva u bescenje.
Izmenama zakona se, naime, bez analize, provere i obrazloženja, predlaže i „ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu“, odnosno, narodski rečeno, poklanjanje javnog zemljišta. Urbanistkinje naglašavaju da su raniji predlozi da se konverzija zemljišta iz javne u privatnu svojinu vrši bez naknade, a na osnovu vlasništva nad objektima, bivali proglašeni protivustavnim, ocenjujući da je to sigurno i sa ovim slučaj. Država javnosti nije objasnila koncept, to jest smisao takve politike, uprkos tome što bi se njome izvršila značajna sistemska reforma načina raspolaganja građevinskim zemljištem, kritikuju stručnjakinje.
„Dodatno, suprotno odredbama Zakona o eksproprijaciji koji propisuje da se osnov eksproprijacije uspostavlja tek donošenjem planskog dokumenta, te da naknada za eksproprijaciju ne može biti niža od tržišne, Nacrt Zakona o ID ZPI predlaže da se naknada u postupku eksproprijacije građevinskog zemljišta određuje kao za poljoprivredno zemljište, ukoliko je ono, do prenamene izvršene donošenjem planskog dokumenta, bilo određeno kao poljoprivredno“, konstatuje se u predatim primedbama.
Da bi se takav „red“ uspešno sproveo i pojedine nadležnosti mogle bi biti prenete sa jedinica lokalne samouprave na republički nivo („npr. odabir da li će proces izdavanja akata za izgradnju biti započet pred organima JLS ili MGSI“) ili čak i (sic!) izvan institucija (što iz Nove planske prakse ilustruju primerom izdavanja informacije o lokaciji od strane javnih beležnika i drugih registrovanih lica).
Iz Nove planske prakse upozoravaju da se izmenama zakona dalje obesmišljavaju javne rasprave:
„Ekspertska organizacija Nova planska praksa upozorava da su predlozi reforme zakonskog okvira planiranja dati proizvoljno i da nisu praćeni analizama problema i efekata predloženih rešenja, što dovodi u pitanje namere predlagača, predstavlja nastavak obesmišljavanja instituta javne rasprave i značajnu pretnju po pravnu sigurnost investiranja u Republici Srbiji, koju dokument na javnoj raspravi deklarativno štiti.“
Ekspertska organizacija je podnela primedbe na Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji se na javnoj raspravi nalazio od 30. januara do danas, 20. februara 2023. U njima se, između ostalog, po ko zna koji put zahteva da se građani obaveste na vreme, da im se objasni šta planovi donose i da im se dozvoli da učestvuju u njihovom definisanju.
Konkretno, traže se da se obavezne javne prezentacije planskih rešenja (koje, podsetimo se, podrazumevaju objašnjavanje sadržaja plana građanima) vrate u proceduru javnog uvida za sve planove (i urbanističke i prostorne), da se javna rasprava uvede i u predlog Odluke o izradi planskog dokumenta, da se propiše efikasniji način obaveštavanja građana o pokrenutim procedurama i mogućnostima učešća u svakoj od faza izrade planskih dokumanata, kao i da se propiše veća javna dostupnost prikupljene dokumentacije i one nastale tokom procesa izrade planskog dokumenta.
Urbanistkinje očekuju i da se jasno definišu nadležnosti nad kontrolom rada Glavnog urbaniste (na svim nivoima), komisija za planove i drugih komisija iz oblasti planiranja (na svim nivoima) i Agencije za prostorno i urbanističko planiranje, a nadležnosti ovih tela preciziraju tako da budu jasne i da se ne preklapaju. Neprecizno definisanje i proizvoljno, a često menjanje planova rezultira efektima čiji je eklatantni primer Zlatibor, navodi se u primedbama.
One podsećaju na to da je nadležno Ministartsvo pre godinu dana pokušalo da sistemski reformiše prostorno i urbanističko planiranje tako da suzi prava građana na učešće u oblikovanju životne sredine.
„Nakon reakcije Nove planske prakse i drugih udruženja civilnog društva, predloženi dokument je povučen sa javne rasprave, a obrazloženje takvog postupka nije pruženo do danas. Pa ipak, predložene izmene i dopune ZPI i dalje preuzimaju pojedina rešenja povučenog dokumenta, iako njihova opravdanost nikada nije potvrđena“, upozoravaju iz Nove planske prakse.
I.K.
