Godinu za nama obeležio je još jedan štrajk radnika u Fijatu. Među oborenim rekordima u oblasti radničkih borbi definitivno će ostati upamćen štrajk radnika Fijat Plastika koji je trajao čak više od godinu dana. S druge strane, kada je radnicima Fijata (Fijat automobili Srbija) zapretila sudbina radnika kompanije Geox i kada se ispostavilo da je „investicija veka“ zapravo još jedan investicioni promašaj nije preostalo drugih rešenja nego da se uđe u još jedan štrajk sa težnjom za očuvanje radnog dostojanstva.
Međutim, da bismo razumeli kontekst i ishode radničkih borbi u Fijatu, potrebno je da se vratimo na štrajk iz 2017. godine.
Kako se 2017. razbijao otpor i stvorili uslovi za urušavanje narednih radničkih borbi
Oko 90% radnika Fijata obustavilo je tada rad sa krajnje minornim zahtevima. Štrajku je prethodilo ukidanje treće smene, godinu dana ranije, zbog smanjenog obima proizvodnje što je dovelo do prevelikog radnog opterećenja u preostalim smenama. Zaduženja oko 750 radnika koji su napustili fabriku pala su na teret njihovih kolega koji su ostali.
Od radnika u proizvodnji se tražilo da rade i na dva radna mesta, a često i prekovremeno, bez adekvatne nadoknade. To su bili razlozi da radnici traže 1) reorganizaciju proizvodnog procesa, 2) isplatu godišnjeg bonusa koji radnicima sleduje po kolektivnom ugovoru (a koji nisu dobili), 3) nadoknadu za prevoz (zbog kasnijeg izlaska sa posla) i 4) da se bruto zarada poveća sa 38 na 45 hiljada dinara.
Usledilo je ignorisanje od strane menadžmenta kompanije sa, sada već dobro poznatim, obrazloženjem da uprava Fijata ne pregovara sa radnicima u štrajku, te je zadatak da reši problem štrajka preuzela na sebe država, kao treća strana i manjinski vlasnik Fijata. Dok su sindikati medijskim izjavama podsticali širenje radničkih protesta i ukazivali na štetne aspekte direktnih stranih investicija, Vlada Srbije je svojim izjavama pokušala da relativizuje problem i optužila organizatore štrajka da svojim štrajkom demotivišu strane investitore da ulažu u Srbiji i ugrožavaju položaj postojećih desetine hiljada radnika. Takođe, vlast je pokušavala da diskredituje štrajk i povlačenjem veze između političkih dešavanja (uspostavljanja nove Vlade) i ovih protesta.
Pritisak da se što pre završi štrajk vršili su i sindikati kao što su Sindikat radnika EPS-a i Industrijski sindikat Draxlmaier-a iz Zrenjanina. Osim što su koristili argumente da se štrajk zloupotrebljava u političke svrhe, ovi sindikati su isticali primere svojih radnika koji, npr. na ugljenim etažama rade i na temperaturama od 64 stepena, a ne žale se. Dovoljno im je da imaju vode i mogu da rade koliko god je potrebno. Sindikat iz Draxlmaier-a je, kao kooperant Fijata, izražavao zabrinutost zato što bi posledice štrajka bile pogubne za sve, a ne samo za radnike Fijata.
Iako su radnici potvrdili svoj stav da se štrajk ne prekida do ispunjenja svih zahteva, nakon šestnaest dana prekinut je uz svojevrsni presedan – jer nije postignut nijedan dogovor. Ispunjen je uslov poslovodstva da ne pregovara dok traje štrajk, te su pregovori mogli da počnu. Međutim, nije se pregovaralo o zahtevima štrajkačkog odbora, već o novom kolektivnom ugovoru za naredne tri godine.
Ponuda koja je ubrzo stigla, prihvaćena je bez da je konsultovano članstvo sindikata radnika u Fijatu. Prihvaćeno je povećanje osnovice zarade od 2,2 posto što je manje nego što je nuđeno radnicima pre štrajka, a još manje nego što je bio zahtev radnika u štrajku. Pričalo se i o tome da je postignut dogovor da će se u naredne tri godine sindikati uzdržavati od štrajka.
Na taj način, država je uspešno rešila kratkotrajnu akutnu krizu. S druge strane, aktivno je pokazala svoju snagu da mobiliše sve važne socijalne aktere poput sindikata, medija i poslodavaca kako bi pasivizovala borbu radnika za svoja prava.
Fijat Plastik i novi presedan u ukidanju radnih prava
Više od godinu dana trajao je štrajk radnika Fijat plastika kojima su „usred pandemije smanjena primanja bez prihvatljivog opravdanja“. Poslovodstvo je odreagovalo na način da je premestilo mašine i proizvodnju u drugu fabriku i veštački stvorilo tehnološki višak radnika. Dodatno, trinaest radnika, među kojima i tri člana štrajkačkog odbora, poslato je na prinudni odmor i zabranjen im je ulaz u fabriku.
Radnici u protestu dobili su obećanje resorne Ministarke i Agencije za mirno rešavanje sporova u radu da će republička inspekcija izaći na teren i utvrditi da li je prekršen Zakon o štrajku. Međutim, nakon duže tišine, inspekcija rada je bila u fabrici ali nije utvrdila nepravilnosti. Štrajk je nastavljen, a do sporazuma se došlo nakon pregovora sindikata Fijata Srbija, sindikata Fijata Plastika, predstavnika zaposlenih, predsednika države i poslovodstva Fijata.
Kako je 2022. stavljena tačka na otpor radnika?
Proizvodnja automobila u Fijat fabrici u Kragujevcu kontinuirano opada već godinama. Nakon što je ozvaničeno da 1500 radnika predstavlja tehnološki višak, kao i da će se ugasiti proizvodnja u Kragujevcu, radnici su otpočeli protest. Planirana je proizvodnja novog, električnog automobila u narednim godinama, što zahteva manje radne snage. Do tad, radnicima je inicijalno ponuđeno ili da budu proglašeni tehnološkim viškom i uzmu otpremnine ili da nastave rad u nekoj od Fijatovih fabrika u Slovačkoj u naredne dve godine. Odbijen je predlog menadžmenta.
Pre samog štrajka, u Savezu samostalnih sindikata Kragujevca dosadašnji predsednik Jugoslav Ristić je, nakon prethodnog pokušaja razrešenja, podneo ostavku zbog odlaska u penziju. Na njegovo mesto došao je Saša Đorđević koji je obavljao i funkciju predsednika u Sindikalnoj organizaciji Fijat automobili Srbija. Međutim, radnici razočarani ishodom prethodnog štrajka, ali i poljuljanog poverenja u sindikate izabrali su svog predstavnika za pregovore sa Vladom i poslovodstvom sindikata, sa obrazloženjem da su ranije bili više puta obmanuti.
Taktika poslovodstva Fijata nekomuniciranja sa javnošću i radnicima u protestu se nastavila i sada, te je ponovo Vlada Srbije bila glavni akter u pregovorima sa radnicima. Štrajk se izmestio iz prostora fabrike te su radnici protestovali i na ulicama Kragujevca, ali i u Beogradu, gde su, blokadom autoputa, izrazili svoje nezadovoljstvo.
Međutim, nakon višenedeljnih protesta i pregovora predstavnika sindikata i predstavnika radnika u Fijatu sa Vladom Srbije i poslovodstvom Fijata kreiran je poseban socijalni program kojim je više od 90% radnika bilo zadovoljno. Prema dogovoru, oko 500 radnika je odmah dobilo otkaz i otpremnine od 790 evra po godini radnog staža, dok je ostalih 1000 radnika dobilo mogućnost da odabere ili rad u Slovačkoj ili takođe otkaz i otpremnine, ali i ponudu za posao u Kragujevcu i Velikoj Plani.
Šta se dobilo, a šta izgubilo štrajkovima u Fijatu?
Minimiziranje otpora radnika prvo u privatizacionim procesima, a sada u kontekstu direktnih stranih investicija bio je zadatak države od 2000. naovamo. Protesti u Fijatu kao svojevrsna studija slučaja daju dobru sliku toga kako danas izgleda borba za prava radnika u Srbiji. Iako su radnici ovogodišnjim protestom ispregovarali dobre uslove, sveukupni rezultat ukazuje na to da je gubitak za radnički pokret mnogo veći.
Ako su radnici i imali neko poverenje u sindikate, neorganizovanost i unutrašnji sukobi su doprineli da se ove godine to poverenje potpuno izgubi. Kao i uvek, mediji su odradili svoj posao upravljanja informacijama i kreiranja narativa o politički izmanipulisanim radnicima. Pasivizacija radničkog otpora i atomizacija radništva u celom društvu ogleda se kroz proteste u Fijatu i ne daje optimističnu sliku borbe za dostojanstven rad u Srbiji. Mogućnost da demantuju ove rečenice trenutno imaju radnici Ziđin Kopera u Boru koji vode borbu za ukidanje novog pravilnika o radu koji je doneo poslodavac. Svima koji neguju iste vrednosti ne preostaje ništa nego da tu borbu podrže.
