Ko je bio te sreće da se rodio pre nego što su vremena postala „zanimljiva“ seća se šta je značila državna kontrola nad medijima devedesetih godina. Dva nova zakona o medijima – Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima – nam, po mišljenju nezavisnih medijskih eksperata i stručnih udruženja, nude upravo to: jačanje moći državnih aktera u medijima.
Kada bi to značilo jačanje države kao predstavnika stanovništva i zaštitnika javnog interesa jedini koji bi se bunili bi bili tržišni fundamentalisti. Država je iz vlasništva nad medijima (sa izuzetkom javnih servisa) izašla 2014. Neke od posledica takvog usmerenja, koje je podržano aktuelnom Medijskom strategijom, su i dramatično opadanje informativnosti i nezavisnosti lokalnih medija, urušavanje radnih prava i egzistencijalne sigurnosti medijskih radnica i radnika, a sa njima i rast političkih pritisaka, cenzure i autocenzure. Projektno finansiranje i gubitak zaleđa države u korist lokalnih samouprava, malo je reći, nisu najbolje uticali na medijsku scenu u Srbiji.
Kada bi „povratak države u medije“ koji omogućavaju nacrti spornih zakona značio revitalizaciju lokalnih i nezavisnih medija sa ciljem demokratizacije i poboljšanja kvaliteta informisanja , ponovimo, bunio bi se samo onaj ko ne zna da se komercijalnim medijima na „slobodnom tržištu“ više isplati da pišu o radostima estrade nego izlivanju kanalizacije u nekom malom mestu, odnosno vestima od kojih zavise nečiji realni životi i zdravlje. O obrazovnom programu da ne govorimo. „Povratak države u medije“ u okolnostima u kojima je država izjednačena sa vladajućom partijom, a ona u sprezi sa kriminalnom klikom, u praksi, kažu stručna udruženja i socijaldemokratski orijentisan deo opozicije, znači samo ozakonjenje jačanja Telekoma nad svim ostalim oblicima medijske „flore i faune“.
Sećaš li se Doli Bel i kad je Vučić bio ministar informisanja
O nacrtima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima su se zato proteklih nedelja žučno lomila koplja. Da zakoni budu najlošiji mogući sprečio je OEBS, nakon čije intervencije su iz nacrta izbrisani stavovi koji se mogu uporediti sa „prodavanjem cigle“, a koji su se u nacrtima i našli preko noći, bez znanja radne grupe.
Ipak, stručna udruženja tvrde da je u nactima i tako ostalo mnogo spornih momenata. Koalicija za slobodu medija i CRTA su zato pokrenule peticiju protiv državne kontrole nad medijima. Peticija je pokrenuta 25. oktobra, a sporni nacrti će se na dnevnom redu republičke Skupštine naći na aktuelnom zasedanju, najverovatnije već u subotu, 28. oktobra. Rok za potpisivanje je kratak, ali su se Koalicija za slobodu medija i CRTA ipak odlučile na to da, nakon brojnih javnih apela, gostovanja i formalnih primedbi, i na ovaj način pokušaju da artikulišu neslaganje javnosti sa predloženim zakonskim odredbama. Kako se pojašnjava u tekstu poziva na potpisivanje peticije:
„Iako je novim zakonima trebalo da se unapredi nezavisnost medija u Srbiji, u nacrtima zakona, koje je Vlada Srbije usvojila, ostaju sporne tri ključne tačke koje poništavaju pozitivne promene.
1. Novi zakoni omogućavaju državnom Telekomu Srbije da osniva i kupuje medije, čime se omogućava još jača kontrola države nad informisanjem građana i medijskim tržištem
2. Novi zakoni nisu obavezali REM da postupa po žalbama građana, pa tako ovo telo može da nastavi da žmuri na kršenja svih pravila profesije i širenje nasilja u interesu velikih medija i da za to ne plaže računa nikome
3. Novi zakoni nisu rešili problem zloupotrebe državnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama, niti su obavezali REM da prati da li se, koliko i kako predsednik države i Vlade, ministri i drugi javni funkcioneri pojavljuju u najgledanijim medijima tokom kampanje i da o tome obaveštavaju građane“.
Pokretači peticije objašnjavaju da važeći Zakon o javnom informisanju i medijima izričito zabranjuje Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, kao i ustanovama, preduzećima i drugim pravnim licima koja su u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koja se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, da osnivaju medije. Kako se skreće pažnja, Telekom Srbija je i pored ove zabrane u prethodnom periodu osnivao i kupovao medije bez ikakvih posledica.
„Sada Vlada želi da legalizuje te medije, izuzimanjem Telekoma Srbija iz zabrane u novim predlozima zakona. Ukoliko ovakvo zakonsko rešenje bude izglasano u parlamentu, novcem nas, poreskih obveznika, Telekomu će biti omogućeno da remeti ionako devastirano medijsko tržište, dodatno osiromaši nezavisne medije koji su na ivici opstanka i da nesmetano prećutkuje važne vesti i informacije, širi propagandu i manipulativne sadržaje“.
Hitno uneti odredbe koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija
Koalicija za slobodu medija i CRTA zahtevaju da se u nacrtima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima koji će se naći pred poslanicima Srbije:
1. Hitno obrišu članovi kojima se državnim preduzećima poput Telekoma Srbija omogućava da imaju medije u svom vlasništvu
2. Hitno unesu odredbe koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija
3. Hitno unesu odredbe kojima se ograničavaju funkcionerske kampanje i propisuju kriterijumi i metodologija na osnovu koje REM prati izveštavanje medija tokom izbornih kampanja.
Koalicija za slobodu medija i CRTA naglašavaju da se u delu koji se tiče postupanja REM-a po prijavama građana i organizacija, predlog zakona onemogućava građansku kontrolu odluka regulatora.
„Predlogom zakona, svim građanima čije je pravo povređeno u programima emitera, kao i organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, onemogućen je bilo kakav mehanizam žalbe na odluke REM-a. Dosadašnja praksa je pokazala da Savet REM-a, bez ikakvog obrazloženja i suprotno mišljenjima stručne službe, odbacuje prijave. Praksa je pokazala i to da REM, takođe bez bilo kakvog obrazloženja i zvanične odluke, čak i ne raspravlja o prijavama za teška kršenja zakona u programima nacionalnih televizija“.
Koalicija za slobodu medija i CRTA zato traže da se podnosiocima prijave omogući da imaju svojstvo stranke u postupku, po sili zakona, što ovim predlozima zakona nije učinjeno. Pored toga što kršenje profesionalnih standarda i promovisanje nasilja u medijima, kao i odluke REM-a, utiču na sve građane Republike Srbije, razlozi za uvođenje statusa stranke u postupku su vezani za praktično nepostojanje zaštite javnog interesa, naglašavaju pokretači peticije. „ Organizacije, udruženja i pojedinci su, između ostalih, i legitimni čuvari javnog interesa, i njihova reakcija je neophodna jer Regulator i zakonom propisani zaštitnici javnog interesa u praksi ne ulažu napor da ovaj interes zaista i zaštite“, navodi se.
Ako se zakoni usvoje, kontrola nad izbornim procesom biće još manja
U predlogu Zakona o elektronskim medijima su, po rečima pokretača peticije, ostala sporna rešenja koja regulišu medijsko pokrivanje izbornih kampanja i nisu usvojene odredbe koje bi zaustavile zloupotrebe.
„Posmatračke misije na prethodnim izborima identifikovale dva ključna problema: medijsko izveštavanje o aktivnostima predsednika Republike i drugih javnih funkcionera koji su istovremeno i kandidati na izborima, kao i problemi vezani za nadzor i kontrolu usklađenosti sa normativnim okvirom. Uzevši u obzir nalaze i preporuke posmatračkih misija, u svom zajedničkom mišljenju ODIHR i Venecijanske komisije preporučuju uvođenje zabrane medijskog praćenja određenih institucionalnih događaja i svih vrsta reklamnih kampanja vlade – sa opravdanim izuzecima – tokom čitavog izbornog perioda“, kaže se u tekstu peticije.
Dodatni problem je, kažu pokretaći, to što Predlog zakona ne obavezuje REM da u metodologiju za praćenje ponašanja emitera tokom kampanje uvrsti medije sa nacionalnom pokrivenošću i da uredi način određivanja uzorka monitoringa sa fokusom na gledanost, kao i da pogledu obuhvata, ne prati isključivo izborne programe (informisanje o kampanji, intervjue i debate) već da se monitoring proširi i na izveštavanje o javnim funkcionerima.
„Takođe, predlog zakona ne obavezuje REM da periodično izveštava o nalazima monitoringa tokom kampanje. Imajući u vidu da je Regulator zanemario svoju dužnost da o nalazima monitoringa obaveštava javnost (parlamentarni izbori 2016, predsednički izbori 2017, beogradski izbori 2018.) neophodno je ovim zakonom obavezati REM da transparentno i istinito obaveštava građane o nalazima monitoringa“.
Od Vlade i Ministarstva se zahteva povuku sporne članove iz predloga zakona, a od narodnih poslanika da ne prihvate takvo rešenje
„Iako predstavnici Ministarstva inforisanja i telekomunikacija, premijerka i poslanici vladajuće stranke neprestano tvrde da su predlozi dva medijska zakona dobila podršku svih učesnika u procesu, Koalicija za slobodu medija i CRTA ostaju pri stavu da tri ključne sporne tačke mogu proizvesti nesagledive posledice po slobodu izražavanja u Republici Srbiji i poništiti sva unapređena rešenja koja nacrti ovih zakona sadrže“, naglašava se u pozivu na potpisivanje peticije koja će biti upućena Predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru za informisanje i telekomunikacije Mihajlu Jovanoviću i narodnim poslanicima Skupštine Srbije.
Koalicija za slobodu medija i CRTA naglašavaju da su nezavisni i slobodni mediji koji informišu u interesu javnosti i bez cenzure ključni za razvoj demokratije i za unapređenje kvaliteta svakodnevnog života građana. Kako objašnjavaju , da bi oni postojali neophodni su medijski zakoni „koji omogućavaju fer tržišnu utakmicu, neguju profesionalno i pošteno novinarstvo, brane slobodne medije od cenzure i pritisaka i obezbeđuju dosledno poštovanje prava građana da budu informisani i prava na slobodu izražavanja“.
„Pozivamo novinare, medijske radnike, udruženja građana i celokupnu zainteresovanu javnost da svojim potpisom podrže ovu peticiju kojom od Vlade i narodnih poslanika Skupštine Srbije tražimo da hitno izmene nacrte medijskih zakona“, zaključuje se u tekstu peticije.
I.K.
