„Ministarstvo građevine saobraćaja i infrastrukture oglasilo je javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od nedelju dana (26.10. – 01.11.) kojim se predlaže izuzimanje Hale 1 iz kompleksa Beogradskog sajma“, konstatuju urbanistkinje iz Nove planske prakse.
Time je delimično umirena javnost koja je najviše strepela zbog rušenja (bar svojevremeno) najveće hale od prednapregnutog betona na svetu, čuda tehnike u doba svoje izgradnje. Nova planska praksa upozorava javnost na ono što je (bar nepotkupljenim) stručnjacima poznatije – da je čitav kompleks vredan, i da ga treba čuvati u celini.
„U savremenom društveno-političkom, ekonomskom i urbanom kontekstu, kompleks Beogradskog sajma zahteva unapređenje upravljanja, obogaćenje sadržaja i revitalizaciju funkcije. Beogradski sajam sa svojom istorijom, nosilac je identiteta, društvenih i kulturnih vrednosti i urbaniteta grada“, kažu u Novoj planskoj praksi.
Izrada urbanističkog projekta za sajam bez Plana detaljne regulacije je nezakonita
Iz Nove planske prakse takođe podsećaju na to da odluka da se o sudbini kompleksa Beogradskog sajma odlučuje izradom urbanističkog projekta nema utemeljenje u Zakonu o planiranju i izgradnji, niti u važećim planskim dokumentima.
„Zakon predviđa donošenje urbanističkog plana, čija izrada podrazumeva složenu proceduru, uključivanje svih nadležnih institucija u proces planiranja, kao i participaciju najšire javnosti i javnu raspravu – kao prvi korak za bilo kakvu potencijalnu transformaciju kompleksa Beogradskog sajma“, konstatuje se u saopštenju Nove planske prakse.
Podsetimo, i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI je prošle nedelje ukazao na to da Plan generalne regulacije grada Beograda jasno propisuje da se urbanistički projekat (koji je na uvidu od 26.10. – 01. 11) ne može izrađivati pre izrade Plana detaljne regulacije, PDR-a, za isto područje. Budući da PDR-a nema, donošenje urbanističkog projekta (dokumenta nižeg reda) je nezakonito.
Ne rasparčavati zemljište u javnoj svojini radi interesa kompanije BW Belgrade Waterfront
„Nasuprot tome, urbanistički projekat kojim se rasparčava zemljište u javnoj svojini i prejudicira buduće plansko rešenje, stavljen je na javnu prezentaciju bez preuzimanja odgovornosti državne uprave za očuvanje sistema planiranja, kao i profesionalne i etičke odgovornosti urbanista koji su projekat potpisali. Ovakva odluka jasno ukazuje na nameru Ministarstva građevine saobraćaja i infrastrukture i kompanije BW Belgrade Waterfront koja je inicirala izradu UP, da započnu transformaciju još jednog dela Beogradske obale na ‚mala vrata‘, bez prethodnog donošenja urbanističkog plana i sveobuhvatnog sagledavanja budućih sadržaja, funkcije i organizacije kompleksa Beogradskog sajma“, konstatuju stručnjakinje iz Nove planske prakse.
Kako smo ranije pisali, aktuelne vlasti su sav „afinitet“ za očuvanje sistema planiranja pokazale usvajanjem novog Zakona o planiranju i izgradnji. U ovaj zakon su ušli razni mehanizmi za prenebregavanje hijerarhije planskih dokumenata, izbegavanje obaveze da planovi teritorijalno manjeg obima budu usklađeni sa planovima teritorijalno većeg obima (tj. da gradnja ima ikakvu logiku, sistematičnost i funkcionalnost) i davanje investitoru odrešenih ruku.
Ipak, treba naglasiti da nije ukinuta obaveza da se urbanistički plan uklapa u PDR niti obaveza da PDR postoji – a isto tako (još) nije donesen Leks specialis za Beogradski sajam, niti se Leks specialis koji je donesen da bi se protivno postojećim normama progurao Beograd na vodi odnosi i na Sajam.
Kao što smo i ranije pisali, ekspertska organizacija Nova planska praksa već je upozoravala da urbanistički projekat postaje sve moćniji alat koji se često zloupotrebljava upravo zbog toga što podrazumeva minimalno učešće javnosti i maksimalno skraćenje procedure. „A u slučaju kompleksa Beogradskog sajma – i brutalnu redukciju sadržaja urbanističkog plana“, kažu iz ove organizacije.
I.K.
