Ljudi traže ko bi mogao da bude njihov Robin Hud – Intervju sa Valtraud Fritz-Klakl iz Komunističke partije Austrije

Mašina je razgovarala sa Valtraud Fritz-Klakl, članicom Komunističke partije Austrije od 1970-ih, koja nam je govorila o istorijskim vezama njene partije sa Jugoslavijom, nedavnim izbornim uspesima i mogućnostima koje stoje pred njima.

Komunistička partija Austrije (KPÖ), osnovana 1918. godine i spada među najstarije komunističke partije na svetu. U poslednjih nekoliko godina, partija je privukla međunarodnu pažnju, uglavnom zbog impresivnih rezultata postignutih u Gracu, drugom po veličini austrijskom gradu, i nedavno u Salcburgu, što je posebno interesantno jer u pitanju region, koji je poznat po snažnoj konzervativnoj orijentaciji.

U junu smo imali priliku da se sretnemo sa Valtraud Fritz-Klakl, dugogodišnjom članicom KPÖ. Ona je govorila na događaju u Beogradu pod nazivom „Budućnost Evrope iz vizure Evropske levice“, koji su organizovali Politička platforma Solidarnost i Partija evropske levice (PEL). Na naše zadovoljstvo, Valtraud, koja je član političkog sekretarijata PEL, je pristala na intervju za Mašinu.

Kako i kada ste se zainteresovali za politiku i zašto ste odlučili da se pridružite Komunističkoj partiji Austrije?

Razvila sam interesovanje za politiku još u ranom detinjstvu i već kao dete pokretala sam inicijative. Verujem da postoji nešto poput talenta za određene stvari i otkrila sam da moj talenat leži u povezivanju sa ljudima.

Tokom studija u Salcburgu početkom sedamdesetih godina, uključila sam se u marksističke studentske grupe. Konačno, odlučila sam da se učlanim u Komunističku partiju Austrije. 

Partija me je privukla zbog jasnih pravila koja su mi pružila struktuirani okvir. Takođe, učlanjenje je bio način da izrazim svoje suprotstavljanje političkim stavovima moje porodice, s obzirom na to da potičem iz austrijske sitno buržoaske sredine. U početku je moj izbor nailazio na neodobravanje i moja porodica je prestala da me finansijski podržava. Ali tokom poslednjih deset godina svojih života moji roditelji su glasali za komuniste i bili su ponosni na to.

Unutar Komunističke partije stekla sam prava prijateljstva i lojalne saborce. Mnogo sam naučila, posebno o manje vidljivim aspektima austrijske istorije, o otporu protiv nacizma i hrabrim borcima za pravdu. Takođe sam razvila drugačiji način gledanja na život, zasnovan na solidarnosti umesto na ličnoj ambiciji i sticanju bogatstva.

Svoj radni vek sam provela kao nastavnica u javnom školstvu i nikada nisam bila zaposlena u partiji. Međutim, biti nastavnica u javnim školama i komunistkinja nije uvek bilo jednostavno.

Da li ste upoznati sa nekim istorijskim vezama između jugoslovenske i austrijske komunističke partije?

Iako su neki od najistaknutijih drugova ratovali uz jugoslovenske partizane, nakon raskida između Tita i Staljina KPÖ je ostala lojalna SSSR-u. Čak je izbacila neke članove koji su iskazivali projugoslovenske stavove.

Međutim, veliki preokret nastao je 1956. godine kada je SSSR intervenisao u Mađarskoj kako bi ugušio ustanak. Taj događaj je izazvao krizu unutar Komunističke partije Austrije, ali vrhunac je dostignut tek kada su sovjetski tenkovi ušli u Prag 1968. godine. I iako su mnogi drugovi izbačeni nakon ove krize, što je trebalo da bude znak za uzbunu, nakon dugog perioda unutrašnje debate, partija je konačno kroz samokritiku odbacila ovo staljinističko držanje, javno osudila staljinizam i pomerila se ka obnovi marksizma.

U decenijama koje su usledile, članovi su ozbiljno razmatrali i promenu imena partije. Vremenom, međutim, hitnost tog pitanja je splasnula. Interesantno je da je Štajerska grana KPÖ, koja je snažno zagovarala zadržavanje imena, počela da stiče sve više pristalica. Podrška koju su dobili na izborima u Gracu je porasla sa 3% na 20% do početka 2010-ih godina.

Hteo bih da vas zaustavim tu i zamolim da nam objasnite koji su faktori doprineli rastu KPÖ u smislu izbornog uspeha?

Postojao je nekoliko faktora koji su doprineli rastu stranke u Gracu. Ključna figura bila je Ernest Kalteneger (Ernest Kaltenegger), cenjeni gradski poslanik koji je predvodio stambene inicijative u gradu. Programski se ozbiljno fokusirao na stambena pitanja i bio je jako aktivan na terenu.

Uz to, Kalteneger je živeo skromno, vodio je računa da mu prihodi ne budu viši od radničkih prihoda. Više od polovine svoje plate donirao je u fond za socijalne slučajeve. Taj fond nije bio namenjen stranci ili određenim projektima, već je služio da pomogne ljudima u teškoćama. Dakle, ljudi mogu da se obrate fondu i kažu: „Gubim dom, možete li mi pomoći?“ ili „Samohrana sam majka i treba mi veš mašina, ali ne mogu je priuštiti“, i mogu dobiti podršku.

Transparentnost je važan aspekt ovog pristupa. Računi fonda se otvaraju javnosti jednom godišnje, tako da svako može da vidi kako se novac troši. Pored toga, svaki član KPÖ-a koji preuzme funkciju donira značajan deo svog prihoda i tako povećava resurse i uticaj fonda. Takva konkretna dela doprinose rastu podrške partije u Gracu i štajerskom regionu.

Inače, Ernest Kalteneger je veliki poštovalac bivše Jugoslavije. Hodao je putevima partizana u Sloveniji i često je vodio grupe ljudi. KPÖ već nekoliko godina uspešno organizuje festival pod nazivom Yugo Fešta u Gracu. Ovaj događaj je omaž ljudima iz Jugoslavije koji sada žive u štajerskoj regiji.

Ideološki, ova grana partije je konzervativna, ali su vrlo pragmatični i efikasni u svojoj politici, zbog čega ih ljudi poštuju.

Yugo fešta 2023, Grac; Izvor: KPÖ Graz / Facebook

A šta je sa nedavnim porastom KPÖ u Salcburgu? Salcburg se prilično razlikuje od Graca, barem prema mom ograničenom poznavanju austrijske lokalne politike.

Konteksta radi, važno je razumeti da je Salcburg poznat po svojoj konzervativnoj orijentaciji, čak ni Socijaldemokrate nikada nisu imale većinu tamo. Stoga je značajan porast podrške KPÖ-a sa 0,4% na 11,7% glasova na nedavnim pokrajinskim izborima iznenadio mnoge.

Kaj-Mihael Dankl (Kay-Michael Dankl), mladi član stranke, postao je gradski poslanik u Salcburgu 2019. godine i preuzeo je model fonda za vanredne situacije iz Graca. Takođe je nastavio da radi na pola radnog vremena kao vodič u muzeju. Tu dodatnu platu je iskoristio tako što je angažovao osobu iz stranke da zajedno sa njim radi u marginalizovanim naseljima gde su pružali pomoć i davali savete ljudima koji se suočavaju sa izazovima poput problema sa stanovanjem.

Šta je bio fokus kampanje komunista u Salcburgu?

KPÖ se pretežno fokusirao na krizu troškova života. Koncentrisali su se na pitanja stanovanja i energetike. Treba znati da u Salcburgu postoji visok procenat stanova u kojima ne stanuju valsnici, jer imućni ljudi odasvud kupuju stanove tamo. To stanovanje čini nedostupnim za mnoge. Rezultat toga je veliki broj praznih kuća i značajan broj ljudi koji ne mogu priuštiti pristojan smeštaj. KPÖ obećava da će se uhvatiti u koštac sa tim problemom.

Cene energije su bile još jedno pitanje na koje je KPÖ usmerio pažnju, jer su cene energije bile visoke pod izgovorom inflacije, dok su energetske kompanije nastavljale da povećavaju svoje profite.

Iako KPÖ adresira širok spektar političkih pitanja, fokus tokom kampanje bio je usmeren na rešavanje trenutnih briga običnih ljudi pogođenih aktuelnom krizom.

Šta mislite o narednim saveznim izborima? Može li Komunistička partija ponoviti svoje lokalne uspehe na nivou cele države?

Ljudi razmišljaju o tome šta će se dogoditi sa njihovim glasom. Ako vide da KPÖ ima dobre šanse da pređe izborni prag od 4%, možda će glasati za nas.

Zatim tu je uloga medija. U Salcburgu, konzervativni mediji su odlučili da radije oslabe već ionako slabe Socijaldemokrate i da žive sa rastućom Komunističkom partijom, pa nisu previše napadali KPÖ.

Pridobiti podršku u Beču predstavlja drugačiji izazov, jer Socijaldemokratska partija, koja je uvek vladala gradom, izuzev u periodu austrofašizma, ima snažnu istoriju socijalnih politika i razvoja javne infrastrukture koja je koristila većini stanovništva. Takođe, imaju podršku migrantskih zajednica.

Socijaldemokratska partija Austrije je loše prošla na poslednjim pokrajinskim izborima, ali nedavno je bilo izbora za vođstvo unutar stranke i, nakon perioda dominacije desnice, izabran je Andreas Babler, pravi levičar, za lidera stranke.

Radujem se ovoj promeni u Socijaldemokratskoj partiji, nadam se da će ljudi Austrije imati koristi od toga, ali to takođe znači da će KPÖ-u možda biti teže da osvoji glasove.

Na površini, u austrijskom društvu nema mnogo nezadovoljstva. Protestuju radnici u predškolskom obrazovanju i negovatelji, ali su umereniji u poređenju drugim evropskim zemljama. Međutim, ispod površine je nešto drugačije, ljudi iznenada glasaju za KPÖ, kao u Salcburgu, pa glasaju za levičara unutar Socijaldemokratske partije. Ljudi traže, pokušavaju da pronađu ko može biti naš Robin Hud, da tako kažem.

Još uvek nema dovoljno poverenja u vazduhu da bi ljudi rekli „zajedno možemo da uspemo“. Razumevanje da smo svi zajedno u ovome je izgubljeno i treba ga povratiti. Ali pitanje „ko može da nas predstavlja na dostojan i dobar način“ je očigledno. Postoji potreba za dobrim i iskrenim predstavljanjem. Komunistička partija mora na tome da gradi.

Prethodni članak

Miketić: „Bagerima se ne može vršiti istraživanje arheološkog lokaliteta“

Skup podrške inspektoru Mitiću

Sledeći članak