Aktivisti stranke Zajedno obilaze lokaciju svaki dan i na njoj, umesto arheološkog nadzora koji je na Staro sajmište bio dužan da uputi Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, nalaze samo bagere, naveo je Đorđe Miketić na konferenciji koju je desetog jula kao narodni poslanik iz stranke Zajedno i član skupštinskog odbora za kulturu i informisanje održao zajedno sa Vladimirom Pajićem, predsednikom Saveta za kulturu grada Beograda iz Pokreta slobodnih građana (PSG).
„Bagerima se ne može vršiti istraživanje arheološkog lokaliteta“, naglasio je Miketić.
„Džep“ između nadležnosti postojećeg Zavoda i nepostojeće inspekcije za kulturu
Pajić je ukazao na to da je Ministarstvo kulture kroz Nacrt Zakona o zaštiti kulturnog nasleđa pre nekoliko godina uvelo institut inspekcije u kulturi, to jest inspekcije za kulturno nasleđe. Po njegovim rečima, institut je ušao u zakon, ali nije operacionalizovan podzakonskim aktima, zbog čega takva inspekcija u praksi ne postoji:
„Gradska i republička vlast koriste taj ‚džep‘ između aktivne legitimacije stručnosti Zavoda za zaštitu spomenika koja je nekada postojala, a koju su ukinuli, i neuvođenja samog inspektorata da ruše Beograd, da ruše kulturno nasleđe, i da ruše po Republici – jer, ovo nije izolovani slučaj“.
„Ponašanje gradskog Zavod za zaštitu spomenika kulture je katastrofalno. Ovo je samo jedno u nizu ispoljavanja njihovog neprofesionalnog odnosa prema gradu“, zaključio je Pajić.
„Oni kada budu razriljali taj teren tamo, posle toga će zidati šta god budu želeli, a mi ćemo ostati da pričamo u prazno“, konstatovao je Miketić i dodao: „Ovo je momenat kada se moraju obustaviti svi radovi“.
„Nema tela – nema dela“
Miketić je ocenio da se institucije „pokrivaju“ papirima dok se nastavlja uništavanje nalazišta „po starom radikalskom sistemu ‚nema tela – nema dela‘“.
Naime, uprkos upozorenjima i dopisima koji su slati relevantnim institucijama Nemački paviljon je prošle nedelje srušen, da bi se tek nakon toga Ministarstvo kulture oglasilo dopisom u kom se potvrđuje da se on nalazio u zoni zaštite kako smo ranije pisali. Miketić je podsetio na to da je Ministarstvo kulture prihvatilo argumente Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu – CIEH i stranke Zajedno i naložilo gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture da preduzme mere iz svoje nadležnosti „ako postoji opasnost od oštećenja arheološkog nalazišta“, a izvođača radova podsetilo da prekine radove ako na nalazište naiđe, o čemu je Mašina izveštavala.
Miketić je ocenio da je to trebalo da bude dovoljno da se obustave svi građevinski radovi na lokalitetu Nemačkog paviljona „i da se pokrenu disciplinski postupci protiv svih onih koji su ovu činjenicu ignorisali“.
U grobnicu ostaci premešteni sedamdesetih
Narodni poslanik stranke Zajedno je ponovio da postoje čvrsti dokazi da se u podu Nemačkoj paviljona nalazi masovna grobnica, o čemu je javnost detaljno izveštavao Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu – CIEH. On je pojasnio da se pretpostavlja da su u ovu grobnicu sedamdesetih godina premešteni ljudski ostaci.
Miketić je medijima pokazao vizuelni prikaz preseka Nemačkog paviljona izrađen 2012. godine na osnovu snimanja geoskenerom i drugih istraživanja iz oblasti forenzičke arhitekture. Prikaz je deo naučnog rada koji potpisuje renomirana stručnjakinja iz ove oblasti, profesorka Caroline Sturdy Colls, koja je, kako kaže Miketić, dokazala da se ispod Nemačkog paviljona nalazi nešto.
„Mi ne možemo da tvrdimo da je to masovna grobnica ali smo od početka zahtevali da se svi radovi obustave i da arheolozi, forenzička arheologija, stručnjaci ispitaju situaciju na terenu. Imamo istorijske fakte, imamo svedočanstva koji su radili u Rade Končaru, koji govore da su premeštali ostatke u masovnu grobnicu, imamo situaciju da je pod Nemačkog paviljona, odnosno taj deo koji je zaliven betonom, bez pločica, i imamo dokaze geoskenera“, argumentovao je Miketić.
PSG: Ne nastavljati radove dok se ne utvrdi da li je to epidemiološki bezbedno
„S obzirom na to da je Nemački paviljon već uništen, a da mi sad čuvamo ono što je ispod njega, vrlo je važno napomenuti da postoje istorijski podaci koji govore da je logor na toj teritoriji zatvaran tri puta kao karantin zbog bolesti tokom Drugog svetskog rata. Vrlo je važno da Institut za javno zdravlje ili neka od drugih nadležnih institucija pošalje svoj tim koji bi radio zajedno sa arheolozima da bismo utvrdili da li tamo postoji prisustvo patogena koji bi mogli da utiču na funkcionisanje grada i na funkcionisanje građevinskih radova“, naveo je Vladimir Pajić, predsednik Saveta za kulturu grada Beograda iz Pokreta slobodnih građana (PSG).
On je zaključio da bi tako trebalo voditi računa i o javnom zdravlju i o bezbednosti na radu radnika koji rušenje izvode.
I.K.
