Da je studiju o uticaju naručilo Ministarstvo zaštite životne sredine rasprava u republičkoj skupštini bi bila prvi korak u proceduri standarda Evropske Unije, objašnjavaju iz Marš sa Drine u otvorenom pismu naslovljenom na Skupštinu Republike Srbije. Kako dodaju – u okviru standarda o kojima svi slušamo godinama, ali koje nikako da vidimo sprovedenim.
„Da živimo u nekoj alternativnoj Srbiji gde parlament zaista funkcioniše kao kolektiv izabranih predstavnika koji govore u ime svih građana i građanki, mogli bismo da čujemo izražavanje suverene volje čitavog jednog naroda“, navodi se u saopštenju Marš sa Drine.
Stvarnost je, kažu, drugačija: vladajuću koaliciju koja ima većinu mandata podržava jedva trećina stanovništva, a izbore su dobili dokazanom krađom.
Marš sa Drine: Ako je studija privatna, da li je premijerka pitala Rio Tinto da je koristi?
„Kad gospođa Brnabić već radi posao promocije privatne kompanije i više se brine za njihove interese nego za državne regulative ili narodnu volju, onda bismo je zamolile da do kraja ispoštuje tu istu kompaniju“, kažu iz Marš sa Drine.
Iz ove organizacije navode da bi, s obzirom na to da u studiji piše da je „studija vlasništvo kompanije Rio Sava i da ne sme biti kopirana, distribuirana, objavljena ili reprodukovana u celini ili delimično, bez prethodne pisane saglasnosti Rio Save“, od Rio Tinta morala da se traži saglasnost za korišćenje studije na sednici Skupštine.
Iz Marš na Drinu su zato pitali premijerku da li je ovi saglasnost tražila i da li može da dokaže da ju je dobila u pisanoj formi.
Kako će poslanici da pročitaju i razumeju 2000 strana studije za nedelju dana?
Iz Marš sa Drine su izrazili skepsu da će republički poslanici uspeti da pročitaju i razumeju preko 2000 strana studije, da bi o njoj mogli da raspravljaju već naredne sedmice. Aktivisti smatraju da bi u takvim uslovima diskusija u Skupštini mogla da bude iole konstruktivna i objektivna sam ako bi poslanici, svi do jednog, zapravo bili doktori geologije, biologije i/ili hemije koji redovno prate razvoj rudarstva, ekologije i klimatskih promena.
Po mišljenju aktivista, jedino mesto za „razgovor i debatu“ o „pitanjima važnim za društvo“ jeste – društvo. To nas, kako kažu, dovodi do učešća javnosti kao temelja evropske regulative o životnoj sredini, „standarda na kojem će, kako nam Rio Tinto stalno govori, oni zasnivati sav svoj rad“.
Proceduru procene ne može da pokrene privatna firma nego Ministarstvo zaštite životne sredine
„Kako da im verujemo kada već na prvom koraku tih regulatornih procedura – koraku Procene uticaja na životnu sredinu – nisu sproveli nijedan deo propisa?“, kažu iz Marš sa Drinu i dodaju:
Iz Marš sa drinu navode da proceduru Procene, Environmental Impact Assessment (EIA) zvanično mora da pokrene Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Kako dodaju, prema Direktivi o proceni uticaja na životnu sredinu, procedura ima 3 koraka: skrining, utvrđivanje opsega i odgovarajuću EIA. Druga i treća faza obuhvataju javne konsultacije.
Aktivisti naglašavaju da se EIA izveštaj ne može objaviti bez objavljivanja elemenata prethodnih faza i uključivanja javnosti na svakom koraku. Koraci su, kako dodaju, jednostavni. Skrining pokazuje da li projekat zahteva procenu uticaja (ovaj zahteva). Određivanje obima identifikuje ključna pitanja i postavlja granice za Procenu. Procena uključuje detaljnu analizu uticaja projekta na životnu sredinu, uključujući procenu efekata na različite faktore životne sredine kao što su biodiverzitet, zemljište, voda, vazduh, klima i kulturno nasleđe.
„Dokument koji smo prethodnih dana videli svuda u medijima je najobičnija šarena laža za javnost“, tvrde iz Marš sa Drinu. „U njemu se ne nalazi ništa što je pravno relevantno za bilo koji srpski zakon, a kamoli za najviše standarde EU“.
„Mi, kao građani, ne prihvatamo ništa što proizilazi iz ove farse jer to nije legitiman deo procesa uključivanja javnosti i samim tim podriva vladavinu prava. Javne debate i sastanci moraju biti upravo to – javni. Ne smeju se odvijati iza zatvorenih vrata iza kojih sedi ekskluzivan klub klimača glavom i onih koji žive po principu ‚ruka ruku mije‘“, naveli su aktivisti.
Prema njihovim rečima, jedina ‚budućnost o kojoj Srbija mora da razmišlja” je ona u kojoj je vazduh čist, zemlja plodna, voda pitka, a ljudi zdravi.
I.K.
