Radnici koji su prošle subote otpušteni iz turske fabrike Kajzen izjavili su za Mašinu da su sporazum o prekidu radnog odnosa potpisali pod pritiskom menadžmenta koji im je pretio sudskim gonjenjem.
Rekli su mi u kadrovskoj da ako ne potpišem sporazumni raskid ugovora da me mogu goniti sudski i da mogu dobiti kaznu od tri do pet godina zatvora. Rekli su mi da sam prekršila zakon. I ja sam u strahu potpisala. Tog dana je nas sedam dobilo otkaz – navela je jedna od otpuštenih radnica.
Profesor radnog prava Mario Reljanović ovo je prokomentarisao da je takav „sporazumni“ raskid ugovora o radu pravno ništavan te da se oštećeni radnici mogu obratiti sudu koji će biti u obavezi da ih vrati na posao.
Postoji dobro utemeljena sudska praksa da je ovakvo potpisivanje sporazuma o raskidu ugovora o radu nezakonita i da ne može da proizvodi pravno dejstvo pošto ne postoji saglasnost volja jer je jedna strana prisiljena da sporazum potpiše.
Osim toga, Reljanović tvrdi i da su pretnje koje su izrečene radnicima potpuno zakonski neutemeljene budući da je u Zakonu o zaštiti poslovne tajne jasno navedeno šta može a šta ne može biti poslovna tajna.
U pitanju nije industrija u kojoj je proces proizvodnje tehnološki osetljiv a na spornim fotografijama se ni ne vidi proces rada. Naprotiv, na njima se vidi prekid rada i stoga te fotografije ne mogu biti smatrane poslovnom tajnom. Štavise, zakon eksplicitno zabranjuje da se kao poslovna tajna definiše nešto što je nezakonito, pa i činjenica, na primer, da suprotno zakonu u trenutku izbijanja štrajka, poslodavac nije izmirio svoje obaveze prema radnicima dodao je Reljanović.
Andrea Radojković, Kristina Filipović, Srđan Cicmil i Tamara Stanojević, četvoro od sedmoro otpuštenih radnica i radnika odlučili su da više ne žele da budu anonimni i da se otvoreno obrate medijima nakon što su na sastanku sa gradonačelnicom Smedereva dobili obećanje da će ih firma vratiti na posao. To se do trenutka objavljivanja ovog teksta nije desilo.
U razgovoru o uslovima rada u fabrici oni su istakli probleme prevelikih normi, užasnih vrućina leti, hladnoće zimi, loših sanitarnih uslova pa čak i maltretiranja radnika.
Količina robe od danas za sutra je bila neverovatno velika, i zato su radnice Kajzena padale na nos da bi je odradile: da imaju brzinu i kvalitet u isto vreme. Ali i pored svega toga sve smo završavali u roku, jer smo znali da ostajemo prekovremeno do deset, dvanaest, pa čak i trinaest časova dnevno. Norme su nedostižne, za osam sati treba da ispunimo normu od 1300 komada, u zavisnosti od modela nekad i više, da bi smo išli kući, a ako je ne ispunimo, radimo deset sati ili dok ne završimo – objašnjavaju naši sagovornici.
Znali su da dođu pola sata pred kraj radnog vremena i da nas obaveste da ćemo raditi do sedamnaest časova. Često su nam subote bile radne i uvek smo nekako mi njima dugovali neke sate. Znali su da ako roba za šivenje kasni, da nas teraju da iz druge smene dođemo u prvu, a pošto mnogi od nas žive daleko, ne ostaje im vremena za više od pet sati sna, nekima i manje. A sutra treba ispuniti istu tu normu.
Da političke i ekonomske elite ovog puta ne mogu računati na zataškavanja kao opciju, govori i činjenica da je slučaj Kajzen još uvek aktuelan pa je danas bio i tema u Narodnoj skupštini Srbije. Kako navodi N1, dvoje narodnih poslanika su uputili pitanja u vezi sa položajem zaposlenih u Kajzenu ministru rada Zoranu Đorđeviću i premijerki Ani Brnabić. Predsednik sindikata Sloga, Željko Veselinović, je povodom ovog slučaja za Mašinu izjavio da ministar Đorđević ima rok od dve nedelje da uputi zvanični odgovor na poslaničko pitanje.
Podrška je stigla i od strane autonomnih društvenih pokreta, pa je tako smederevski Pokret Tvrđava danas poslao pritužbu Evropskom komitetu za socijalna prava Saveta Evrope u Strazburu: „Budući da su domaće institucije nezainteresovane da reše ovaj problem, nadamo se da će u odbranu radnika stati međunarodne institucije“, naveli su u saopštenju na njihovom fejsbuk profilu.
Neprihvatljivi uslovi rada – „žene bez vazduha padaju u nesvest“
Ako je suditi po rečima radnika i radnica s kojima smo pričali, uslovi u fabrici su nepodnošljivi. Oni potvrđuju da su radni uslovi u proizvodnom pogonu katastrofalni, navodeći primere visoke temperature leti, hladnoće zimi, nedostupnih sanitarnih prostorija, zagušljive atmosfere i slično.
O uslovima rada da i ne pričam, u celom pogonu ima nas tri stotine žena, i jedan toalet s dve kabine. Ventilacije nema u toaletu. Toalet se nalazi naspram linije šivača, do kojih dopire nenormalan smrad. Ranije se pogon čistio usisivačima, sada se to radi metlama od kojih nastaje jos veća prašina u pogonu, a već je ima previše, pa često žene bez vazduha padaju u nesvest.
Koliko smo se samo puta žalili i molili da nam odrede neku prostoriju za pauzu ili makar neku nastrešnicu da ne kisnemo. A savet kako da motivišemo radnike je bio, citiram: pa dajte im bombone – dodala je njihova koleginica, koja je želela da ostane anonimna.
Ista radnica navodi i da je u fabrici bilo mnogo primera maltretiranja radnika i radnica i neadekvatnog odnosa menadžmenta prema radnicima.
A jedna od otpuštenih radnica dodaje: „Često je znao turski državljanin da nam se izviče u lice na turskom jeziku, jer ne zna ni engleski ni srpski pa bi se zato još više iznervirao, jer mi ne razumemo sta hoće da nam kaže. Kada je nekad baš jako želeo nešto da nam saopšti, koristio je google translate.“
Naši sagovornici takođe tvrde da ono što se desilo u petak nije prvi primer štrajka u ovoj firmi, te da je do sad bilo još dva štrajka i podsećaju da su inspekciji rada ranije upućivani zahtevi da poseti fabriku.
Predsednik Sloge Željko Veselinović je povodom toga dodao da taj sindikat sada skuplja i dokumentaciju od radnika koja potvrđuje da su inspekciji rada bile upućene pritužbe od strane radnika, ali da u tim slučajevima nije reagovala na prijave.
Uslovi rada u tekstilnoj industriji u Srbiji su veoma loši što pokazuje i istraživanje koje je međunarodna organizacija Clean Clothes Campaign uradila u Srbiji prošle godine.
Predstavnici Clean Clothes Campaigna u Srbiji, Stefan Aleksić i Bojana Tamindžija smatraju da su navedeni radnici otpušteni da bi se pokazalo kako će proći svako ko zatraži poštovanje zakona, a da je odgovornost za loše uslove rada pored menadžmenta Kajzena leži i na brendovima za koje ova fabrika proizvodi. To su između ostalih Zara i Stradivarius.
Da podsetimo, radnici „Kajzena“ u petak su obustavili rad zbog neisplaćenog dela plate koji se odnosi na prekovremene sate za prethodna tri meseca. Nakon obustave firma je radnicima isplatila dugovanja, a sedmoro njih je otpušteno.
