Menstrualno siromaštvo predstavlja nepristupačnost obrazovanja o menstrualnoj higijeni i reproduktivnom zdravlju, menstrualnih proizvodima, nedostatak sanitarnih uslova, pristupa vodi, zdravstvenoj zaštiti, lekovima protiv bolova. Reč je o jednoj od najmanje vidljivih kriza javnog zdravlja koja pogađa žene širom sveta, a koje se povećalo pandemijom covid-19.
Procenjuje se da u uslovima menstrualnog siromaštva živi preko 500 miliona žena širom sveta. Svakog dana preko 800 miliona žena i devojčica širom sveta ima menstruaciju. Prosečna žena će tokom svog života provesti 3.000 dana, odnosno oko osam godina života menstruirajući, a menstrualni higijenski proizvodi su svakodnevno neophodni kako bi devojčice i žene bile zdrave i mogle da nesmetano funkcionišu u svakodnevnom životu – da se školuju, rade, imaju bilo koje socijalne interakcije.
Istraživanja pokazuju da, recimo, preko 16,9 miliona žena koje imaju menstruaciju žive u siromaštvu u SAD, a da skoro dve trećine žena u SAD sa niskim primanjima nije moglo da priušti proizvode za menstruaciju u poslednjih godinu dana, dok je skoro polovina ponekad morala da bira između kupovine hrane ili proizvoda za menstruaciju. Na svetskom nivou, kako procenjuje Unicef, 2,3 milijarde ljudi živi bez osnovnih sanitarnih usluga, a u zemljama u razvoju samo 27% ljudi ima adekvatnu opremu za pranje ruku kod kuće.
Iako je menstruacija prirodan proces kroz koji prolaze žene i devojčice prosečno jednom mesečno tokom čitavog trajanja reproduktivnog perioda, stigma koja je prati je i dalje velika. Kada je reč o menstrualnom siromaštvu, situacija je još gora, pa nedostatak menstrualnih higijenskih proizvoda može dovesti do fizičkih, mentalnih i emocionalnih izazova.
Menstrualni higijenski proizvodi su ženama skupi, iako neophodni su u Srbiji oporezovani redovnom poreskom stopom od 20%, pa su žene primorane da štede na ulošcima, tamponima i ostalim higijenskim proizvodima koji su im neophodni u toku menstruacije, pre i posle nje.
Pored toga što postoje pozitivni primeri kada su se žene izborile za pravo na dostupne uloške, poput onog na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, higijenski proizvodi neophodni za menstruaciju i dalje predstavljaju nedostupnu robu mnogim ženama u Srbiji.
Stručnjakinje navode da su neki od neophodnih koraka za smanjenje menstrualnog siromaštva najpre svima dostupni menstrualni higijenski proizvodi u javnim ustanovama, javnim toaletima, prihvatilištima za beskućnice, pristup sanitarnim čvorovima i toaletima na javnim mestima, smanjenje poreza na menstrualne proizvode, obrazovanja, zdravstvena zaštita i lekovi, prestanak stigmatizacije menstruacije u društvu – za sigurnu i dostojanstvenu menstruaciju.
I.P.
