Studije su do sada otkrile sitne delove plastike u ljudskim plućima, placenti, reproduktivnim organima, jetri, bubrezima, zglobovima kolena i laktova, krvnim sudovima i koštanoj srži, ali se mikroplastika infiltrira i u moždano tkivo, prenosi Gardijan.
Mikroplastika kojoj su izloženi ljudi se definiše kao izloženost fragmentima koji su manji od 5 mm u prečniku, ali i hemikalijama koje se koriste za proizvodnju plastike koje se nalaze u vazduhu, vodi, pa čak i hrani.
S obzirom na nalaze istraživanja, naučnici smatraju da je imperativ proglasiti globalnu vanrednu situaciju kako bi se radilo na smanjenju zagađenja plastikom, piše Gardijan.
Prema pisanju ovog lista, opasnosti po zdravlje od mikroplastike u ljudskom telu još nisu dobro poznate, ali se barem naslućuju. „Nedavne studije tek počinju da ukazuju na to da bi moglo da dođe do povećanja rizika od različitih stanja kao što je oksidativni stres, koji može dovesti do oštećenja ćelija i upale, kao i do kardiovaskularnih bolesti. Studije na životinjama su takođe povezale mikroplastiku sa problemima plodnosti, raznim vrstama raka, poremećenim endokrinim i imunološkim sistemom i oštećenim učenjem i pamćenjem.“
U jednoj od najnovijih studija koje su se pojavile a koja je još uvek u fazi recenzije, prenosi Gardijan, istraživači su otkrili posebno zabrinjavajuće nakupljanje mikroplastike u uzorcima mozga. Prema ovom istraživanju, veliki broj uzoraka mozga sadrži u proseku oko 10 do 20 puta više mikroplastike od drugih organa koji su uzorkovani u studiji.
Rezultati su šokantni, kaže glavni autor ove studije Metju Kampen, toksikolog i profesor farmaceutskih nauka na Univerzitetu u Novom Meksiku. „U našem mozgu ima mnogo više plastike nego što bih ikada mogao da zamislim.“ Studija opisuje mozak kao „jedno od tkiva najzagađenijih plastikom koje je do sada uzorkovo“, prenosi Gardijan. Ova preliminarna studija nagoveštava i zabrinjavajuću vezu između prisustva mikroplastike u mozgu i bolesti poput demencije i Alchajmerove bolesti.
Rad je takođe otkrio da je količina mikroplastike u uzorcima mozga iz 2024. bila oko 50 odsto veća od ukupnog broja uzoraka koji datiraju do 2016. godine, što sugeriše da koncentracija mikroplastike pronađene u ljudskim mozgovima raste sličnom brzinom onoj koja se nalazi u okruženju. Kako smo ranije pisali: unos plastike se od 1990. do 2018. godine širom sveta ušestostručio, ali u nekim zemljama i ušezdesetostručio.
Brojne studije ukazuju na prisustvo mikroplastike u ljudskim organima, neke od njih ukazuju na povezanost problema reproduktivnog zdravlja i izloženosti mikroplastike, problema sa spermatozoidima i neplodnosti kod mušakaraca, ali i izloženosti mikroplastikom u ugrađenim kukovima kod nekih pacijenata.
Journal of Hazardous Materials je prošlog meseca objavio prvu studiju koja je otkrila mikroplastiku u svim pregledanim uzorcima koštane srži. Svi uzorci su sadržali polistiren, materijal koji se koristi za pakovanje kikirikija i elektronike, a skoro svi uzorci su sadržali polietilen, koji se koristi u prozirnoj ambalaži za hranu, bocama za deterdžente i drugim uobičajenim proizvodima za domaćinstvo, piše Gardijan.
Podsećamo i na činjenicu da plastiku svakodnevno jedemo, prema istraživanju koje je objavljeno u aprilu u naučnom časopisu Environmental Science and Technology, o čemu ste već mogli da čitate na našem portalu.
Uprava za hranu i lekove navodi u saopštenju na svojoj veb stranici da „trenutni naučni dokazi ne pokazuju da nivoi mikroplastike ili nanoplastike otkriveni u hrani predstavljaju rizik po ljudsko zdravlje“. Ipak, istraživači kažu da bi pojedinci trebalo da pokušaju da smanje svoju izloženost izbegavanjem upotrebe plastike u pripremi hrane ili da piju vodu iz česme umesto flaširane vode, piše Gardijan.
No, imamo li zdravu vodu sa česme? I o tome čitajte na Mašini.
I.P.
