Usluge narodnih kuhinja ili besplatnih obroka mogu biti potrebne ljudima iz različitih razloga i svakome mogu zatrebati u određenim životnim situacijama. Finansijske poteškoće, gubitak posla, iznenadne krizne situacije poput prirodnih katastrofa ili bolesti, sve to može dovesti ljude u situaciju da se oslanjaju na besplatne obroke koje nude narodne kuhinje.
Srbija se nalazi među evropskim državama sa najvišim stopama rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i među državama sa najvećim društvenim nejednakostima.
Prema izveštaju Svetske banke i UNICEF-a o javnim rashodima za socijalnu pomoć u Srbiji, ukoliko posmatramo isključivo rashode za programe namenjene siromašnima, Srbija troši manje od 5 procenta ukupnih rashoda za socijalnu zaštitu u poređenju sa 12 procenata koliko iznosi prosek u zemljama EU i Zapadnog Balkana. Visoke stope nejednakosti i siromaštva nisu iznenadna posledica ovako neefikasne redistributivne politike.
Siromaštvo u Beogradu – sve više ispod radara
Kako ste ranije mogli da čitate na Mašini, primanje novčane socijalne pomoći (NSP) je jedan od uslova za sticanje prava na besplatan obrok.
Prema podacima iz Informatora o radu Gradskog centra za socijalni rad (GCSR), prethodne godine je u Beogradu NSP primalo 10.766 osoba.
U izveštaju GCSR za 2021. godinu, kada diskriminatorni i posve neetički Zakon o socijalnoj karti još nije bio usvojen, navedeno je da je ‚‚znatan broj porodica izložen siromaštvu” kao i da ‚‚zbog načina određivanja ‘minimalnog nivoa socijalne sigurnosti’ koja ne podrazumeva obezbeđivanje egzistencijalnog minimuma, mnogi materijalno ugroženi građani i porodice ne uspevaju da uđu u sistem socijalne zaštite”. To nas dovodi do zaključka da i pre uvođenja Zakona o socijalnoj karti, koji je hiljade ljudi isključio iz sistema socijalne pomoći, mnogi do iste pomoći nisu ni stizali.
Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, naredne godine je pravo na NSP koristilo 10,5 odsto manje ljudi. Ostajemo upitani da li se borimo za lepše brojeve na statističkim izveštajima ili za stvarno dostojanstvo i socijalnu sigurnost građana Beograda i Srbije.
Osim što značajan broj građana pogođenih siromaštvom ne ostvaruje pravo na novčanu pomoć, oni koji to pravo ostvaruju ni uz novčana davanja ne mogu da zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe, navodi se u publikaciji EAPN – Srbija. Novčana socijalna pomoć za četvoročlanu porodicu (roditelji i dvoje maloletne dece) prema podacima za 2023. godinu iznosi 21.810 dinara (186 EUR), što je nešto više od polovine minimalne zarade u Srbiji.
Drugi profil korisnika narodnih kuhinja su lica čiji prihod po članu domaćinstva ne prelazi 50 odsto minimalne zarade, pod uslovom da su: stara i iznemogla lica čiji srodnici nisu u mogućnosti da im ovu pomoć pruže, ili imaju u porodici lice koje je ostvarilo pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica. Sama po sebi, ova odredba već podosta sužava broj ljudi koji bi mogli da je ispune.
Lica u situaciji beskućništva nemaju pravo na besplatan obrok, osim u slučaju vanrednog stanja. Tačan broj lica u situaciji beskućništva u Srbiji nije poznat, ali humanitarna organizacija ADRA beleži oko 4.000 ljudi.
Dakle, u Beogradu postoji najmanje 15.000 ljudi koji se nalazi na rubu egzistencije i kojima je pravo na makar jedan besplatan obrok dnevno nesporno potreban.
Ipak, ako se podsetimo da je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u 2022. godini iznosila 28,1 odsto, a ako pogledamo sledeći grafik, možemo se ponovo zapitati ko sve živi na rubu egzistencije.
Podaci govore da skoro pola ispitanih domaćinstava ima izvesne teškoće da finansijski podnese samo neophodne troškove, dok 27 i 12 odsto domaćinstava ,,kraj s krajem’’ sastavlja teško ili veoma teško.
Kapaciteti narodnih kuhinja u Beogradu
Narodne kuhinje se nalaze u nadležnosti Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. Kako smo ranije pisali, broj korisnika prava na besplatan obrok je pao sa 9.547 na 8.719 korisnika tokom 2022. godine, što je usko povezano sa padom broja korisnika novčane socijalne pomoći.
Do objavljivanja ovog teksta, Gradski centar za socijalni rad nije odgovorio na upite Mašine o broju narodnih kuhinja i njihovih korisnika u Beogradu za prethodnu godinu.
O trenutnim kapacitetima ne možemo mnogo reći, kako GCSR u Informatoru o radu za 2024. godinu ne navodi lokacije i broj korisnika prava na besplatan obrok, a kako dodaju – i ne odgovaraju na „često postavljana pitanja“, među kojima su statistički podaci o broju ostvarenih prava i pruženih usluga.
Kako je jedan od aktivista Solidarne kuhinje ranije za Mašinu izjavio: „Da narodne kuhinje funkcinošu kako bi trebalo, skoro ne bi postojala potreba za Solidarnom kuhinjom, problem je što one nisu dostupne ogromnom broju ljudi koji nemaju normalan pristup hrani”.
Dakle, stvar je u nedostupnosti, ne i kapacitetima.
Solidarna kuhinja je nedavno obeležila četiri godine postojanja, tokom kojih su obezbedili 106.000 obroka sugrađanima.
Osim Solidarne kuhinje, u Beogradu pod pokroviteljstvom SPC već godinama radi Crkvena kuhinja Verskog dobrotvornog starateljstva (VDS). Kako na sajtu VDS piše, ova organizacija svakog dana obezbedi 2000 obroka na 5 punktova u gradu, od kojih je verovatno najpoznatiji onaj u Francuskoj 31.
Crveni krst Srbije ima najrasprostranjeniji program narodnih kuhinja u Srbiji, sa 77 punktova na kojima svakodnevno dele obroke. Nijedna od njih nije u Beogradu jer, kako su za Mašinu potvrdili, Grad Beograd jedini ima tu nadležnost.
Svakom od nas može da zatreba narodna kuhinja
Stigma kakva danas postoji i uzrokuje osećaj sramote kod onih koji koriste usluge narodnih kuhinja – ali i stigma koja okružuje sve marginalizovane grupe u Srbiji – može ih samo odvratiti od traženja podrške. Podrške koju ionako teško dobijaju.
Osim što pružaju osnovnu podršku u vidu hrane, narodne kuhinje igraju ulogu u borbi protiv socioekonomske nejednakosti i negovanju solidarnosti u društvu. Povećavanje dostupnosti narodnih kuhinja može doprineti izgradnji društva koje se zalaže za pravednu raspodelu resursa i brigu o svim građanima. Svi imaju pravo na dostojanstven život, a olakšavanje pristupa narodnim kuhinjama je jedan od načina da se to pravo osigura za sve.
Broj ljudi koji ostvaruju pravo na besplatan obrok je veliki, ali je još veći broj onih kojima je to potrebno. Sa visokom stopom siromaštva i rizika od siromaštva u Srbiji, radnom i stambenom nesigurnošću – svakome se može dogoditi da se nađe u situaciji u kojoj bi mu narodna kuhinja, kao vid socijalne zaštite, bila potrebna.
