Nejednakos širom sveta je značajno porasla za vreme pandemije COVID-19, pokazuje izveštaj „Nejednakost ubija“ organizacije Oxfam International objavljen 17. januara.
Rast nejednakosti nije stvar slučaja, pišu autori izveštaja, već je u pitanju „ekonomsko nasilje do kog dovode strukturne političke odluke koje vlade širom sveta donose u korist najbogatijih i najmoćnijih ljudi“.
Slikoviti pokazatelji naglog rasta nejednakosti su bogaćenje 10 najbogatijih ljudi na planeti, čije se bogatstvo dupliralo za vreme pandemije, odnosno primanja 99% ljudi na svetu, koja su se smanjila zbog uticaja COVID-19.
Nejednakost doprinosi smrti najmanje jedne osobe svake četiri sekunde, pišu istraživači Oxfam-a, ali mnoge od smrtnih slučajeva zbog nejednakosti se mogu izbeći odgovarajućim političkim odlukama i ulaganjima.
Postoje brojne mere koje bi vlade širom sveta mogle preduzimati, a koje bi bile od velikog značaja za smanjenje nejednakosti.
Oxfam predlaže tri područja za delovanje koje ujedno mogu doprineti naporima vlada da odgovore na posledice pandemije.
Prvo područje delovanja koje Oxfam predlaže je fiskalno. Vlade, pogotovo one najbogatijih zemalja, treba da primene progresivno dizajnirane fiskalne instrumente putem kojih bi se državnim ekonomijama obezbedilo više biliona dolara za ulaganje u oporavak od posledica COVID-19. Bogate države treba da budu spremne i na otpis dugova siromašnih zemalja.
Među fiskalnim instrumentima treba da se nađe i solidarni porez koji bi plaćali milijarderi koji su se drastično bogatili za vreme pandemije. Primer iz Argenitne pokazuje da jednokratna naplata takvog poreza može da obezbedi više milijardi dolara za programe oporavka.
Prema proračunu Oxfamovih istraživača, jednokratni porez od 99% na bogatstvo 10 najbogatijih milijardera stečeno tokom pandemije prikupio bi 812 milijardi dolara. To bi bilo dovoljno da se obezbede vakcine za ceo svet, da se popune rupe u finansiranju klimatskih mera, javne zdravstvene i socijalne zaštite i programa borbe protiv rodno zasnovanog nasilja u preko 80 zemalja.
Pored jednokratnih poreza vlade treba da nastave da oporezuju kapital i bogatstvo, te da se obračunaju sa poreskim rajevima i spreče korporacije u izbegavanju plaćanja poreza.
Drugo područje delovanja Oxfam opisuje kao preusmeravanje bogatstva za spasavanje života i investiranje u budućnost.
Radi se o javnim investicijama u transformativne politike i institucije koje dokazano smanjuju ekonomsku, rodnu i rasnu nejednakost i nude adekvatan odgovor na klimatsku krizu. Stubovi takvih mera su kvalitetan, javno finansiran i univerzalni sistem zdravstvene nege, univerzalna socijalna zaštita koja obezbeđuje dohodovnu sigurnost svima, ulaganje u adaptaciju na klimatske promene i u zelenu tranziciju, i, naposletku, ulaganja u iskorenjivanje rodno zasnovnog nasilja.
Treće područje delovanja su politike, sistemi i zakoni koji se hvataju ukoštac sa zarobljavanjem bogatstva i prihoda u rukama najbogatijeg sloja društva.
Oxfam predlaže mere koje bi pomogle da se dobici tržišta, privatnog sektora i globalizacije odlučnije usmere k radnicima i običnim ljudima. Uz to su važne i izmene zakona i reprezentacije koje su previše na strani najbogatijih zemalja, korporacija i pojedinaca, što cementira nejednakost.
Ovaj set Oxfamovih preporuka koja ima za cilj da promeni odnose moći i dobiti u ekonomiji obuhvata odricanje od prava na intelektualnu svojinu po pitanju vakcina, i tehnologija i znanja koja su značajna za borbu protiv klimatskih promena, prioritizovanje radničkih i ljudskih prava, donošenje zakona koji obezbeđuju rodnu jednakost i preraspodelu moći u politici i privatnom sektoru tako da služi interese većine.
Detaljniju razradu preporuka organizacije Oxfam možete pročitati u izveštaju „Nejednakost ubija“ koji je dostupan ovde.
A.J.
