„Jao, divno, još malo komercijalnog stanovanja, šta će nam Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku – koga nema bez njega se može!“ Jel ste to pomislili ako ste videli upozorenje Ministarstva prostora da plan za područje BIP-a u Beogradu predvida da se bolnica ukine, a ova ova industrijska zona prenameni u mešovite gradske centre, odnosno, stambeno-komercijalne sadržaje? Ni mi.
Elaborat za rani javni uvid Plana detaljne regulacije (PDR) kompleksa BIP-a (Beogradske industrije piva) na gradskoj opštini Savski venac (to jest u okolini Mostarske petlje), planira rušenje gotovo svih postojećih objekata i izgradnju novih 350 000m2 u koju spadaju i visoki objekat iznad 32m, skreće pažnju kolektiv Ministarstvo prostora.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku upravo proslavila 70 godina rada
„Kada su u pitanju javne službe, najveću pažnju privlači ukidanje bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku“, navodi se u saopštenju Ministarstva prostora.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku (raniji naziv Zavod za protetiku) je specijalizovana bolnička ustanova za protetičku i ortotičku rehabilitaciju, jedinstvena ustanova na teritoriji Srbije i naučno-nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu, glasi opis na internetu.
„Zavod za protetiku je osnovan 1954. godine, po uzoru na američke bolnice za rehabilitaciju žrtava rata. Od tada rehabilitacija u Zavodu podrazumeva rad u timu koji čine: lekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, medicinska sestra, terapeut (fizioterapeut, radni terapeut, okupacioni terapeut), defektolog, psiholog, socijalni radnik, protetičar/ortotičar i konsultanti“, nastavlja se. Deluje korisno, zar ne?
PDR u neskladu s planovima višeg reda
„Plan višeg reda (PGR Beograda) ne predviđa ukidanje bolnice, pa se tako ni u jednom planu ne pominje ni premeštanje bolnice na drugu lokaciju“, kažu urbanistkinje. Aktuelni predlog Plana detaljne regulacije za kompleks BIP-a, dakle, nije u skladu s planovima višeg reda. Kako je to moguće?
Svako ko je pratio dramu oko donošenja Izmena i dopuna Zakona o planiranju izgradnji 2023. se seća da su brojni stručnjaci iz oblasti urbanizma i prava upozoravali da će ZPI, između ostalog, legalizovati neusaglašenost PDR-ova sa planovima višeg reda. Skretala se pažnja da će dva glavna načina da se zaobiđe usaglašavanje planova manjeg prostornog obuhvata sa onim biti da se neki projekat proglasi projektom od nacionalnog značaja i da se proglasi fazom ili delom plana šireg područja (manje-više salami slicing). Problematizovalo se i to što će o nekim planovima, ako se izmene ZIP-a usvoje, odlučivati Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koju bi plaćali investitori, odnosno koja bi mogla da „prihoduje od donacija koje dolaze iz privatnog sektora“.
Izmene su, uprkos očajničkoj borbi civilnog društva, na kraju i usvojene. Ipak, neusaglašenost PDR-a za područje BIP-a nije ostvarena ni na jedan od dva navedena načina, već malo komplikovanije.
„Planski sistem je postavljen tako da bude fleksibilan, pa tako i PGR ima amandman da su njegove odredbe orijentacione (nisu obavezujuće)“, kažu za Mašinu iz Ministarstva prostora. Što se tiče Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, ona nije imala ključnu ulogu za formulisanje ovog plana, jer se ipak uglavnom bavi prostornim planovima i „ne moraju svi PDR-ovi koji se planiraju, na primer, u Beogradu da prođu kroz nju“, pojašnjavaju urbanistkinje.
„Nadležne institucije su, ipak, morale da odobre ovo što PDR planira, tako da je on prošao kroz više institucija gde je odobreno ukidanje bolnice bez nalaženja nove lokacije, što je zaista vrlo loše ophođenje prema javnom interesu i javnim službama“, naglašavaju iz Ministarstva prostora.
Lečite se u „gradskim centrima“, ako imaju „spa“
„Još jedna ‘caka’ koju su napravili je da su mešoviti gradski centri ‘kompatibilni sa javnim službama’, pa se tako formalno ne krši planska regulativa kada se javne službe zamenjuju stambeno-komercijalnim sadržajima“, rekli su u Ministarstvu prostora.
Ako ne znate kako to inače funkcioniše u praksi, dobra ilustracija je slučaj hotela u Splitu koji je izgrađen u krugu bolnice, a koji je dobio čak i upotrebnu dozvolu kao objekat sa javnom funkcijom jer ima „wellness“ i „spa“.
Obrazovne i ustanove nege nisu prošle mnogo bolje od zdravstvenih. Kako objašnjavaju iz Ministarstva prostora:
„Obrazovne predškolske ustanove se planiraju u vidu depandansa, koja su zapravo isturena odeljenja vrtića, koja zahtevaju manji prostor. Prema Pravilniku depandansi se mogu organizovati isključivo ako površina ne zadovoljava minimalne uslove za izgradnju celokupnog vrtića sa dvorištem. Teško je poverovati da se u novih 350.000m2 nije našlo mesta za samostalan vrtić sa dvorištem, već se ovi prostori planiraju u sklopu stambeno-komercijalnih objekata, u prizemlju“.
PGR sistema zelenih površina kaže minimum deset kvadrata zelenila po glavi, a PDR daje samo dva
„Kada su u pitanju zelene površine, planira se 0.99ha istih, na prostoru koji je sada neuređen i zapušten industrijski kompleks. Ova površina zelenila u razmeri čini 1.85m2 zelenih površina po stanovniku, dok je prema usvojenom PGR-u sistema zelenih površina predviđeno 10m2 zelenih površina po kvadratu u području urbane transformacije, koja je postavljena kao cilj plana za područje BIP-a“, konstatuje se u analizi Ministarstva prostora.
Podsetimo, Beograd je u proteklih dvadesetak godina izgubio preko polovine zelenih površina. „GUP iz 2003. konstatovao je da u Beogradu ima 19% javnog zelenila i šuma, pa nas je PGR sistema zelenih površina iz 2019. godine ‘osvežio’ informacijom da ih ima 12%, a nacrt GUP-a 2041 (koji još uvek nije usvojen) navodi da je ažurirani procenat samo 9% javnih zelenih površina“, alarmiralo je Ministarstvo prostora javnost u maju.
Merenja su pokazala da su gusto izgrađeni delovi Beograda leti i do 7 stepeni topliji od onih sa više zelenila. Takav je, recimo, centar grada, za koji istraživači kažu da predstavlja jedno veliko toplotno ostrvo sa nizom potencijalno pogubnih uticaja na ljudsko i zdravlje drugih organizama. Treba naglasiti da čak i tako betoniran centar prosečno ima nešto ispod 3% zelenih površina po glavi stanovnika – 50% više nego što predviđa PDR za BIP.
PDR za BIP predviđa i plato iznad Prokopa
Iz Ministarstva prostora skreću pažnju na još nekoliko spornih tačaka. Primera radi, na ovoj lokaciji nalazi se i kuća Đorđa Vajferta koja je trenutno u postupku utvrđivanja kulturnog dobra, ali je ovaj plan predviđa za komercijalnu upotrebu.
Kako navode, plan predviđa i izgradnju platoa iznad ulazno-izlaznih šina stanice Prokop, na kom se predviđa 80.000m2 komercijalnih sadržaja. Podsetimo, Zeleno-levi front je prethodnih dana skrenuo pažnju na to da sama stanica Prokop nema upotrebnu dozvolu, zbog čega planiranje i gradnja na ovoj lokaciji mogu izazvati dalju uznemirenost javnosti.
Što se tiče životne sredine u širem smislu, „Iako je procena uticaja na životnu sredinu neophodna, s obzirom na to da je u pitanju stara industrijska napuštena lokacija, kao i da se planira rušenje većeg broja objekata, doneta je odluka da se ova procena neće raditi“, navodi se u analizi Ministarstva prostora. Organizacije za zaštitu životne sredine kontinuirano kritikuju ovakvu praksu, a RERI je ovih dana skrenuo pažnju na to da se na sednici Parlamenta koja je u toku razmatraju izmene i dopune relevantnih zakona kojima ona neće biti ukinuta. „Na ovaj način, pribavljanjem neformalnog mišljenja, nosioci projekta faktički izbegavaju formalni postupak procene uticaja na životnu sredinu, a javnost je isključena iz postupka donošenja odluke, te nije upoznata ni sa činjenicama na osnovu kojih je mišljenje izdato“, skreće se pažnja u saopštenju Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu od 25. novembra.
Kako smo pisali, aktuelno predložene izmene propisa o proceni uticaja na životnu sredinu naprotiv, mogle da ozakone neformalne procedure za dodelu građevinskih dozvola:
„Tokom poslednjih pet godina uspostavljene su ‘neformalne’ i nezakonite procedure davanja informacija ili mišljenja o potrebi procene uticaja, bez izdavanja formalnih odluka. Takve procedure, suprotne svrsi i cilju procene uticaja, utvrđene su Zakonom o planiranju i izgradnji i Uredbom o lokacijskim uslovima. Sada postoji opasnost da ista nezakonita praksa bude ozakonjena predloženim Zakonom o proceni uticaja“, upozoravaju iz RERI-ja.
Predlog Plana detaljne regulacije (PDR) kompleksa BIP-a je prošao stručnu kontrolu komisije za planove i sada je u fazi izrade Nacrta plana. Rani javni uvid se završio 26. novembra, pa sada čekamo javni uvid i Nacrt plana, skreću pažnju iz Ministarstva prostora, pozivajući javnost da se uključi u monitoring ovog plana.
I.K.
