Predstavnici Pokreta za stambenu jednakost ocenjuju da je nacrt Nacionalne stambene strategije 2022-2032 i pratećeg Akcionog plana 2022-2024 nezadovoljavajući i neusklađen sa domaćim propisima, kao i obavezama koje je Srbija preuzela prema Ujedinjenim nacijama.
„Rezultati koje vidimo su posledica toga što je čitav proces vođen loše i bez dobre volje da bude otvoren za javnost“, ocenjuje za Mašinu Danilo Ćurčić iz A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, jednog od udruženja članova Pokreta za stambenu jednakost.
Strategija se na javnoj raspravi našla tokom božićnih i novogodišnjih praznika, kada su mogućnosti javnosti da se u nju uključi umanjene. Građanima, stručnoj javnosti, udruženjima i drugim akterima uskraćena je mogućnost da o strategiji diskutuju na javnim sastancima pre rasprave jer su nadležni propustili da ih organizuju.
Ćurčić je za Mašinu prokomentarisao da sporna strategija, između ostalog, nije pisana u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i Zakonom o zabrani diskriminacije. Kako se navodi u pratećem saopštenju Pokreta za stambenu jednakost, potonji podrazumeva primenu posebnih mera prilikom formulisanja javnih politika koje utiču na položaj socio-ekonomski ugroženih pojedinaca ili grupa.
A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, kolektiv Ministarstvo prostora, Ko gradi grad, Hausing centar i Združena akcija Krov nad glavom, udruženi u Pokret za stambenu jednakost, su u januaru u okviru javne rasprave nadležnom ministarstvu uputili primedbe, koje su većinski odbijene „bez valjanog obrazloženja“. Na Ministarstvo su apelovali i da produži rok i omogući bolju partivipaciju građana u definisanju ključnih politika.
„Mogu slobodno da kažem da su nadležni nipodaštavali komentare koje su dobili, tako da ništa od suštinskih komentara koje smo podnosili, a koji se tiču nagomilanih problema, nisu uzeli u obzir. Zato smo se odlučili na jedini sledeći potez, da pokušamo da na njih izvršimo pritisak preko Specijalnog izvestioca“, objašnjava Ćurčić.
Srbija je pre šest godina od Specijalnog izvestioca UN dobila obimne preporuke o tome kako da se bavi pitanjima za koja Ćurčić ocenjuje da ne ume sama da ih reši. Kako kaže, Specijalni izvestilac pre nekoliko godina razvio principe koje bi Srbija trebalo da poštuje prilikom donošenja stambene strategije, ali koje država uopšte nije uzela u obzir, što predstavlja dodatni prostor u kom bi izvestilac mogao da deluje.
„Specijalni izvestilac može da ostvari neku vrstu komunikacije sa državom, da podseti nadležne na obaveze koje Srbija ima, podseti na date preporuke, da pita kako čitav proces donošenja nacionalne strategije izgleda i koliko poštuje obavezu Srbije da obezbedi građanima uživanje prava na adekvatno stanovanje“, komentariše Ćurčić.
Pokret za stambenu jednakost je ovom prilikom pozvao Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da iznete primedbe uvaži i pristupi izradi Nacionalne stambene strategije „koja će prepoznati ključne probleme, izazove i nedostatke postojećih stambenih politika“.
Pismo upućeno Specijalnom izvestiocu UN za pravo na adekvatno stanovanje možete pročitati ovde.
I.K.
