Prema informacijama do kojih je došao Politico, većina članova Vrhovnog suda podržava nacrt odluke čija bi posledica bila mogućnost uskraćivanja prava na abortus. Naime, to pravo nije zagarantovano zakonom na federalnom nivou već ga štite odluke Vrhovnog suda u slučajevima „Roe v. Wade“ iz 1973. godine, odnosno „Planned Parenthood v. Casey“ iz 1992. godine.
Inicijator odluke da se ove zaštite prava na abortus ukinu je sudija vrhovnog suda Semjuel Alito, prema čijim rečima su odluke suda u slučajevima Roe i Casey bile „nečuveno pogrešne“, zasnivale su se „na slabim argumentima“ i umesto da reše pitanje abortusa, samo su „raspirivale raspravu i produbljivale podelu“.
Ukoliko procureli nacrt bude usvojen, najmanje polovina država članica SAD će najverovatnije doneti zakone koji zabranjuju abortus, piše Jacobin Magazine. U preko deset država članica već su pripremljeni takvi zakoni i oni bi stupili na snagu čim to Vrhovni sud omogući.
Nema mesta za spekulaciju o posledicama. Odluka Vrhovnog suda bi primorala stotine hiljada žena da ukoliko im je potreban abortus pokušaju da dođu do država u kojima je postupak legalan, da se snalaze van legalnih i zdravstveno pouzdanih okvira ili da rađaju protiv svoje volje.
A sudeći na osnovu zakonodavstva Oklahome, kazne bi bile ludačke. Naime u toj državi članici SAD, napisan je zakon koji predviđa 10 godina zatvora i do 100.000 dolara kazne za abortus.
Vrhovni sud je potvrdio da je nacrt autentičan, ali ne predstavlja „odluku suda ili konačan stav bilo kog člana po dotičnim pitanjima“, kako je izjavio predsednik te ustanove, Džon Roberts. Iz suda je takođe saopšteno da je curenje nacrta ugrozio integritet te ustanove i najavljena je istraga.
Aleksandrija Okazio-Kortez, progresivna članica kongresa, je upozorila da sudije Vrhovnog suda „nisu samo protiv prava na abortus – oni hoće da uskrate pravo na privatnost na kome Roe v. Wade počiva, a to pravo uključuje gej brakove i građanska prava“.
Predsednik SAD Džo Bajden je procureli nacrt odluke suda nazvao „radikalnim“ i izjavio da bi ta presuda predstavljala „fundamentalnu promenu u američkoj jurisprudenciji“ i mogla da ugrozi druga prava, uključujući prava na istopolni brak i pristup kontracepciji, prenosi The Guardian. Bajden je rekao da njegovi savetnici pripremaju odgovor na napad na prava na abortus.
Većina Amerikanki i Amerikanaca, oko 60%, podržava pravo na abortus. No, izgledi su tanki da će uobičajenim zakonodavnim procedurama doći do zaštite tog prava. Naime, da bi došlo do federalne garancije prava na abortus, ono bi moralo da postane zakon na federalnom nivou, a takav zakon mora da dobije većinsku podršku u Senatu, gornjem domu zakonodavnog tela SAD, u kojem sedi stabilna većina konzervativnih republikanaca.
Kako pokazuje pokušaj sa Zakonom o zaštiti zdravlja žena (Women’s Health Protection Act), čak i senatorke koje deklarativno podržavaju pravo na abortus (Liza Murkovski i Suzan Kolins), kada dođe do glasanja o istom, biraju da ruke dižu zajedno s konzervativnim kolegama.
A.J.
