Publikacija Analiza Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije predstavlja drugi izveštaj o sprovođenju Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije. RERI je 2022. godine objavio prvi izveštaj o sprovođenju Zakona o klimatskim promenama, tačno godinu dana nakon što je taj zakon usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, navode iz RERI-ja.
Događaj koji je organizovao RERI okupio je stručnjake iz oblasti energetike i klimatskih promena, predstavnike državnih institucija, akademskih ustanova, međunarodnih organizacija i institucija, diplomatskog kora, kao i regionalnih i lokalnih organizacija civilnog društva, konstatuje se u pratećem saopštenju.
Uvodno predavanje na konferenciji posvećenoj analizi Zakona održala je Dr Lučka Kajfež Bogataj, profesorka na Biotehničkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, članica Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), dok su na panelu učestvovali Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije, Bojan Gajić, programski direktor Platforme za energetsku tranziciju, Dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.
Mnogi ne priznaju ni da klimatskih promena ima
Prof. dr Lučka Kajfež Bogataj, članica IPCC-a, održala je predavanje na temu: „Doprinos zemalja Jugoistočne Evrope ostvarivanju ciljeva Sporazuma iz Pariza – iskustva i preporuke“, javljaju iz RERI-ja. „Ona je upozorila prisutne na neizbežnost i ozbiljnost klimatskih promena, ističući da su one danas opipljive i opasne, a da je tendencija njihovog daljeg pogoršanja očigledna. Posebno je naglasila da se više ne može odlagati rešavanje problema, kao i da je zabrinjavajuće što se mnogi još uvek ne suočavaju ni sa postojanjem problema, a kamoli sa rešenjima. Dr Kajfež Bogataj istakla je da je svaka godina i svaki izbor od suštinskog značaja u ovom trenutku, s obzirom na to da se brzo približavamo tački bez povratka“, navodi se u saopštenju Regulatornog instituta.
Mirko Popović je istakao ključni značaj pravovremenog izveštavanja, ističući da kašnjenje u ovom procesu negativno utiče na razvoj politika, s obzirom na to da zastareli podaci ne omogućavaju adekvatno planiranje, navodi organizator. Ukazao je da je vidljiv napretkom u upostavljanju normativnog okvira za sprovođenje Zakona o klimatskim promenama, ali i podvukao da kašnjenje sa usvajanjem podzakonskih akata ima indikacije na primenu zakona. Popović je pozvao nadležne na to da se otvore ka građanstvu i stručnim organizacijama iz domena civilnog društva, te kritikovao čest izostanak odgovora ministarstava na poslate komentare.
Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije, je konstatovala da ministarstvo ceni napore civilnog društva, pohvalivši sveobuhvatnu analizu koja je urađena u najboljoj nameri, jer tvrdi da su i zaposleni u Ministarstvu svesni da Zakon o klimatskim promenama ima svojih mana, kako je preneo RERI. Gospođa Radulović naglasila je da zakon sada postoji kao osnova koja se može unapređivati zajedničkim naporima, konstatuje se u saopštenju.
Lokalnim samoupravama nedostaju i ljudstvo i sredstva
Bojan Gajić, programski direktor Platforme za energetsku tranziciju, istakao je nužnost podizanja nivoa svesti lokalnih samouprava, njihovo aktivno uključivanje u procese i upoznavanje sa njihovim obavezama, kažu iz RERI-ja. „Takođe je informisao učesnike da ljudi na lokalnom nivou nisu upoznati sa svim dostupnim sredstvima finansiranja, kao i da imaju nedostatak kapaciteta za izradu i sprovođenje projekata koji se finansiraju iz fondova EU. Na kraju je zaključio da moramo biti svesni klimatske hitnosti, jer smo već u zaostatku“.
Dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, je insistirao na neophodnosti da se gradovi razvijaju sistemski, kao i da se mora stati na put nesistemskom delovanju. On je takođe istakao da je važno da projekti budu transparentni u okviru zakonskog sistema, suprotstavljajući se donošenju legum specialum za potrebe određenih projekta, ukazujući na činjenicu da svaki lex specialis podriva sistem.
I.K.
