Ključni problemi u železnici su neusklađenost cene radnog časa sa zakonom, loši uslovi rada i veliki broj tužbi koje koštaju mnogo novca a do kojih dolazi zbog neadekvatnih kolektivnih ugovora. Tako je na konferenciji za štampu sumirao stanje koje izaziva nezadovoljstvo radnika predsednik Glavnog štrajkačkog odbora Saša Jocić.
Da li se namerno uništava železnica? Zašto niko ne odgovara za ovoliko propusta?, upitao se Jocić.
Protest i jednočasovne štrajkove upozorenja štrajkački odbor planira da realizuje u narednih 30 dana. Ukoliko ni te aktivnosti ne navedu nadležne da se late rešavanja problema u železnici, odbor će pokušati da organizuje generalni štrajk, rečeno je na konferenciji za štampu.
Podsećamo, neposredni povod za aktuelno nezadovoljstvo radnika železnice je kolektivni ugovor koji je deo sindikata u železnici potpisalo s polsodavcem.
Kako smo već izveštavali, kolektivni ugovor sklopljen početkom februara omogućuje da veliki broj radnika železnice bude plaćen manje od zakonom zagarantovane minimalne cene rada.
Prema Saši Jociću železnička preduzeća troše više novca na sudske postupke u kojima zaposleni tuže preduzeće, nego što bi koštalo uskađivanje visine plata sa zakonom.
Kako je Jočić na konferenciji za štampu objasnio železnička društva su potrošila 5 milijardi dinara na sudske postupke u 2020. godini, dok usklađivanje plata s zakonima ne bi koštalo više od 2 milijardi dinara.
Međutim, prema viđenju sindikalnih predstavnika, problemi u železnici se ne svode na plate i nisu počeli juče. Saša Jocić je ovako prokomentarisao stanje u železnici:
Železnička društva su pretrpela oduzimanje imovine od najveće vrednosti, restrukturiranjem je otpušteno najveći broj zaposlenih, imamo oko 20% nižu zaradu od prosečne zarade u Srbiji, topli obrok i regres su najniži od svih javnih preduzeća.
Radomir Popović iz Nezavisnog sindikata železničara Srbije je podsetio na nedavnu smrt radnika železnice i postavio je pitanje odnosa bezbednosti na radu i broja zaposlenih.
Postavlja se pitanje kako održavati čitav sistem u funkcionalnom stanju kada znamo da je u procesu restrukturiranja železnica od skoro 20.000 zaposlenih danas ostalo 10.000. To znači da neke kolege obavljaju posao predviđen za dva a neretko i tri radna mesta.
Kako smo ranije pisali, broj zaposlenih u železničkim preduzećima se nije smanjivao samo zbog otpuštanja. Poslednjih godina stručni kadar napušta železnička preduzeća i odlaze na rad u inostranstvo zbog boljih uslova rada i viših plata.
Kontaktirali smo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da prokomentariše stanje u železničkim preduzećima, ali nismo dobili odgovor do objavljivanja ovog teksta.
A.J.
