„Previše dugo radimo u nesigurnim uslovima, previše dugo radimo za zarade koje nisu dovoljne za dostojanstven život i jedini način da to promenimo je da se skupimo i da nateramo kompanije da nas saslušaju“, rekao je Uroš Milivojević, radnik i glavni poverenik u McDonald’s-u, na konferenciji za štampu održanoj 17. novembra u Medija centru u Beogradu, posvećenoj poteškoćama u sindikalnom organizovanju i borbi za bolje uslove rada u sektoru ugostiteljstva.
Za to kako se kompanija odnosi prema radnicima indikativna je, kako se izrazio Milivojević, priča njegove koleginice koju je operacija kolena sprečila da se obrati na konferenciji. Ova radnica se nakon povrede kolena po Milivojevićevim rečima kretala neznatno sporije od drugih. Menadžerka restorana u kome je radila ne samo da nije ispoljila prema povređnoj radnici razumevanje, već ju je, tvrdi predstavnik sindikata, vređala i omalovažavala, govorila joj da je nesposobna i glupa.
„To je išlo do te mere da je jedan dan toliko puta bila uznemiravana, na svakih 5-10 minuta, da se rasplakala. Kada se isplakala ista menadžerka je rekla da ona više nikada ne sme da plače na poslu jer šta će gosti da misle kada je budu videli uplakanu“, izjavio je Milivojević. Upravnica kojoj se njegova koleginica požalila je, po navodima poverenika, rekla da je to sasvim normalno i da će joj se to dešavati na svakom poslu na kom bude radila.
Radnica o kojoj se radi je, smatra Milivojević, bila laka žrtva za progon jer je radila preko Omladinske zadruge. Poverenik je posvedočio i da mu je druga upravnica u McDonald’su rekla da svakoga ko je tako angažovan može lako da otpusti.
Da se ovakav odnos menadžera i uprave prema radnicima u McDonald’su podstiče posvedočila je Jelena Krečković, koja je u ovoj firmi provela već 12 godina. Ona je opisala kako je godinu dana pristajala na loše uslove rada, duge smene i stalna premeštanja jer joj je bilo obećano unapređenje u menadžera. Iz njene priče saznajemo da je Krečković bila spremna da sve istrpi da bi kao samohrana majka obezbedila sigurnu budućnost svom detetu.
„Uzalud potrošena godina, dosta noćnih smena, dete je u pitanju i ja kao samohrani roditelj dosta sam propatila tih godinu dana, trčala, išla, menjanje smena, sve sam prihvatila“, kaže. Ono na šta nije mogla da pristane su pritisci da bude lošija prema kolegama.
„Dobra si sa svima, to tako ne može“, rekli su joj.
„Oni žele da te promene kao čoveka da bi mogao da napreduješ, što je po meni katastrofa. Kakvu poruku šalju da menadžment treba da bude? Da te ljudi mrze? Moguće da je to, ali ja se sa tim ne slažem“, izjavila je Krečković, dodavši da želi da podrži sve samohrane majke i roditelje koji rade u ugostiteljstvu, a od straha za sudbinu svojih porodica ne smeju da se pobune protiv loših uslova rada.
Bogdan Anokić, koji je u McDonald’su radio četrnaest godina, je konstatovao da su uslovi uvek bili loši, ali da radnici ranije nisu ni bili svesni toga šta sve trpe i smatrali su to normalnim.
Medijima se obratio i Džonatan Johanson, koordinator za kampanje iz IUF-a, Međunarodne asocijacije radničkih organizacija u prehrambenoj industriji, poljoprivredi, hotelijerstvu, ugostiteljstvu i duvanskoj industriji koja okuplja 407 članica u 126 zemalja na svim kontinentima.
„Radnici iz ovog sektora stalno govore o užasnim uslovima rada u skoro svim zemljama, i ovo što čujemo u Srbiji nije jedinstvena priča“, izjavio je Johanson. Po njegovim rečima, zaposleni u ovom sektoru stalno trpe loše zarade, nesigurne uslove, nebezbedno i nezdravo radno okruženje i seksualno uznemiravanje. Johanson je konstatovao da je u pitanju sektor u kome je širom sveta zaposleno 12 miliona ljudi. Čitava šestina od njih, kako kaže, radi u McDonald’su, firmi koja konstantno uvećava vrednost akcija, ali profit koji radnici stvaraju ne deli sa njima.
On je naglasio da se radnici širom sveta ozbiljnije udružuju da bi poboljšali uslove rada od 2014. U tome se susreću sa ometanjem od strane poslodavaca. „Razbijanje sindikata je odvratno na svim jezicima“, očitovao se o tome Milivojević.
Zoran Ristić iz Granskog sindikata poljoprivrede i prerađivačke industrije „Nezavisnost“ je konstatovao da se prezentovana situacija može preslikati na svaki sektor u Srbiji, a pogotovu one gde dominiraju mladi zaposleni. On je istakao da je vid organizovanja sindikata u ugostiteljstvu vrlo specifičan, zbog čega i pristup organizovanju ne može da bude identičan onom u proizvodnim delatnostima i javnom sektoru, gde su sindikati tradicionalno jači i brojniji.
„Tradicionalno nismo imali veliki broj članova u ugostiteljstvu, ali je vreme da se i to promeni“, rekao je Ristić. On je ocenio da pritisci, mobing i čak nasilje koje mladi zaposleni u ugostiteljstvu trpe ukazuje na potrebu da se mladi organizuju i da pokušaju da zaštite svoja prava, a da je jedini način da to urade da se sindikalno organizuju.
„Svi znamo da se Srbija pozicionirala kao zemlja jeftine radne snage“, prokomentarisao je predstavnik sindikata. Međutim, kako je naveo, pravi uzrok odliva radne snage i mladih iz Srbije su uslovi rada a ne zarade, što pokazuju i ankete koje je „Nezavisnost“ sprovela. Ristić je konstatovao da se problem iseljavanja po 50.000 ljudi iz Srbije godišnje ne može rešiti strategijama.
Kako se izrazio Milivojević:
„Za nas pitanje organizovanja nije samo pitanje veće plate, za nas je ono pitanje osvajanja dostojanstva i zato se i udružujemo. Želimo platu od koje može da se živi, želimo da poštuju naš rad i da nas tretiraju sa dostojanstvom i želimo predvidivo radno vreme“.
I.K.
