Wolt, Glovo, Yandex i Mister D su platformske kompanije koje su predmet analize najnovijeg izveštaja Fairwork za Srbiju. U pitanju je treći godišnji izveštaj o stanju u digitalnoj ekonomiji u Srbiji, koji izrađuje beogradski Centar za istraživanje javnih politika.
Istraživački tim iza izveštaja procenjuje i rangira platforme u digitalnoj „gig“ ekonomiji i pokazuje u kojoj meri njihovi uslovi rada ispunjavaju pet „Fairwork principa“, odnosno principa dostojanstvenog rada, koji se odnose na zaradu, bezbednost na radu, ugovore o radu, upravljanje kompanijom i na organizovanje radnika.
Već podnaslov Fairwork izveštaja za 2023. godinu, koji glasi „(D)ostavljeni na cedilu“, poručuje da posmatrane platformske kompanije od principa dostojanstvenog rada slabo šta sprovode, a bodovanje koje se vrši na osnovu podrobne analize to jasno pokazuje.
Platformske kompanije se, prema metodologiji Fairwork projekta koji se sprovodi u 38 zemalja, boduju od 0 do 10, tako što mogu da dobiju ukupno dva boda po principu dostojanstvenog rada.
Ovogodišnji Fairwork izveštaj je Woltu i Glovu dodelio po tri boda od mogućih deset, dok su Yandex i Mister D proces analize primene principa dostojanstvenog rada završili sa nula bodova.
Ključni nalazi „Fairwork Serbia 2023: (D)ostavljeni na cedilu”
Fer zarada: dve platforme – Glovo i Wolt – mogle su da dokumentuju da plaćaju radnicima najmanje minimalnu satnicu nakon obračunatih troškova rada koja iznosi 230 dinara u trenutku sprovođenja istraživanja (od januara do avgusta 2023). Nijedna od platformi nije mogla da dokumentuje da plaća radnicima najmanje egzistencijalni minimum nakon obračunatih troškova rada od 312 dinara.1
Fer uslovi rada: Glovo je bila jedina platforma u ovogodišnjoj studiji koja je dokumentovala da preduzima mere neophodne za ublažavanje specifičnih rizika vezanih za rad. Dokazi koje je Glovo predočio Fairworku pokazuju da ova platforma obezbeđuje radnicima zaštitnu opremu (putem posredničkih kompanija ili direktno preko tri centra Glovo) bez dodatnih troškova i da sprovodi druge mere ublažavanja rizika definisane ovim prvim kriterijumom principa pravičnih uslova.
Nijedna od platformi nije mogla da dokaže da ispunjava drugi kriterijum ovog principa, pre svega zbog politika strukture utvrđivanja zarade koja može motivisati radnike da preuzimaju preterane rizike (na primer, putem dinamičnog određivanje cene rada) kao i zbog odsustva garancija da će radnici dobiti nadoknadu za gubitak zarade u slučaju povrede.
Fer ugovori: nijedna od četiri platforme nije mogla da dokumentuje da potpuno ispunjava kriterijume ovog principa. Dok su platforme dokazale da potpisuju ugovore sa kompanijama sa ograničenom odgovornošću/posredničkim kompanijama koje zapošljavaju radnike, intervjui sa radnicima ukazuju na to da nisu svi radnici dobili priliku da potpišu ugovor sa ovim posrednicima. To pokazuje da mehanizmi monitoringa na platformama nisu dosledno primenjivani čime su radnicima uskraćivana zagarantovana radnička prava.
Fer upravljanje kompanijom: dve od četiri platforme – Glovo i Wolt – dokumentovale su postojanje jasnih kanala komunikacije koji omogućuju radnicima da komuniciraju sa ljudskim predstavnicima platforme putem aplikacije, telefona, elektronske poruke ili lično. One su dokazale da poseduju formalizovani proces podnošenja žalbi na kazne ili disciplinske mere čak i onda kada radnici više nemaju pristup platformi.
Woltu je dodeljen dodatni poen jer je dokazao da poseduje delotvorne antidiskiriminatorne politike i da promoviše politike i prakse različitosti i jednakosti kao i aktivne pristupe inkluziji ugroženih ili nedovoljno zastupljenih kategorija. Takođe, odsustvo sistema ocenjivanja radnika dodatno je doprinelo da ova platforma osvoji ovaj poen.
Fer zastupanje radnika: Kao i u prethodnim ciklusima ocenjivanja, nijedna od platformi nije dokumentovala da ispunjava uslove principa pravičnog zastupanja. To ostavlja platformske radnike u Srbiji bez formalnog mehanizma za kolektivno pregovaranje koji bi ih predstavljao i štitio njihova prava.
Centar za istraživanje javnih politika je osnovan 2010. godine kao nezavisna istraživačka organizacija.
Fairwork je globalni projekat čiji je sedište na Oksfordskom Internet institutu i VZB Berlinskom centru za društvene nauke. Preko globalne mreže istraživača, Fairwork ocenjuje uslove rada na digitalnim platformama u 38 zemalja i rangira ih na osnovu pet principa dostojanstvenog rada. Na globalnom nivou, Fairwork blisko sarađuje sa radnicima, platformama i kreatorima javnih politika kako bi osmislio i izgradio pravedniju budućnost rada.
Izveštaju za 2022. godinu možete pristupiti ovde.
A.J.
Tekst je nastao uz podršku Evropske unije.
