Učenici Prve beogradske gimnazije izneli su svoje predloge rešenja društvenih problema nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. O nastanku njihove inicijative i predlozima reformi govorili su predstavnici srednjoškolaca u intervjuu za portal Youth Vibes.
Uroš Palević je maturant Prve beogradske gimnazije i jedan od pokretača inicijative za poboljšanje školskog sistema i regulative medija. Prema rečima ovog srednjoškolca, učenici Prve su se odlučili na pokretanje inicijative nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“.
Bili su, Uroševim rečima, potreseni, a inicijalni šok bio je praćen „bujicom osećanja“, nakon koje nisu stvari mogli da prepuste slučaju. Kako ovaj maturant navodi, tog dana je pomislio: „Ako mi sada ne uradimo nešto ovo će zaista biti početak kraja. Ne smemo dozvoliti da nam ovo postane svakodnevnica“.
Palević smatra da se o svemu što predlozi obuhvataju pričalo i ranije među učenicima, samo su oni bili prvi koji su sve to uobličili i zapisali.
Kako je rekao za portal Youth Vibes, nakon što su izneli predloge bili su izloženi potcenjivanju i sumnji, ali nisu dozvolili da ih to poljulja. Najviše ga je pogodilo što su negativni komentari dolazili upravo od prosvetnih radnika, rekao je Uroš.
Što se tiče neretkih komentara starijih kako „mlade ništa ne zanima“, Palević kaže da je bolje pokazati šta sve mladi mogu, umesto da se brane rečima. Mladi su u poslednje vreme sve aktivniji u društvu, smatra Palević, a tome su, prema njegovim rečima, doprinele i društvene mreže, kao platforme za međusobno podržavanje i sprovođenje ideja.
Maturant Prve beogradske gimnazije stavlja akcenat na obustavu podela među ljudima i negovanje univerzalnih ljudskih vrednosti, kao nešto što je prekopotrebno u našem društvu.
„Možemo uticati na razvoj deteta sekundarnom socijalizacijom u školi“
Kako Palević objašnjava, vaspitanje dece izostaje i kod kuće i u školi. Roditelji su opterećeni poslom, pa čak i poslovima, ne bi li obezbedili makar ono osnovno svojoj deci.
Ovaj gimnazijalac govori o tome da ne možemo zakonom da regulišemo kako roditelji vaspitavaju svoju decu, ali možemo uticati na razvoj deteta sekundarnom socijalizacijom u školi, da od škole napravimo što bolje mesto gde se dete oseća prihvaćeno i može graditi dobre međuljudske odnose.
Srednjoškolci su uvideli da je naročito važan razgovor u školi. Kako Palević navodi, bitno je da možemo otvoreno da pričamo i o svojim emocijama, što je stigmatizovano u našem društvu, posebno kada su dečaci u pitanju.
Imajući sve ovo u vidu, učenici Prve beogradske gimnazije predložili su jedan sveobuhvatan predmet, koji bi decu gradio na različite načine. Mogao bi da bude mešavina više predmeta koji su sada izborni, sve u cilju postizanja kvalitetnog razgovara o različitim temama.
Njihova ideja je da sva osnovna životna pitanja i filozofske teme budu prilagođene svoj deci od ranog uzrasta, umesto sadašnjeg modela u kojem je to nešto ekskluzivno za maturante gimnazija.
Srednjoškolci ovaj predmet zamišljaju kao bezbedan i slobodan prostor za razmišljanje, u kome se deca ohrabruju da postavljaju pitanja i razmišljaju, umesto da uče suvoparne podatke. Oni takođe naglašavaju važnost izučavanja retoričkih veština i javnog nastupa, što trenutno izostaje iz obrazovnog programa.
Unija srednjoškolaca podržala je njihove ideje i u planu im je da podstaknu parlamente svih škola da usvoje isti predlog i ostvare saradnju, rekla je Elizabeta Jagica, predstavnica tog udruženja.
Jagica je pozvala sve građane da podrže incijativu srednjoškolaca, jer će to značiti boljitak ne samo za učenike srednjih i osnovnih škola, već čitavog društva.
A.G.A.
