„Novac koji Novosadsko pozorište duguje autorima i dalje nije isplaćen, poslato je upozorenje pred tužbu pozorištu, što daje rok od osam dana da se novac isplati, ako se to ne dogodi pokreće se sudski proces“, za Mašinu je izjavila rediteljka predstave „Bludni dani kuratog Džonija“, Jovana Tomić, u ime celokupnog autorskog tima.
Ovo je odgovor rediteljke koji je usledio nakon nekoliko dana od kada je autorski tim pomenute predstave, odigrane 31. maja u takmičarskoj selekciji 67. Sterijinog pozorja u Novom Sadu, saopštio da ni godinu dana nakon premijere uprava Novosadskog pozorišta (Újvidéki Színház) nije ispunila svoje ugovorene obaveze i isplatila u celini dogovorene iznose autorskih honorara.
Kako su u svom saopštenju objasnili, uprkos činjenici da je premijera predstave „Bludni dani kuratog Džonija“ održana pre skoro godinu dana, 28. juna 2021, glavni producent predstave, Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház), oglušio se na brojne pokušaje autorskog tima da stupe u kontakt sa upravom pozorišta kako bi se izmirio dug do iznosa koji su utvđeni njihovim autorskim ugovorima.
Tom prilikom su pojasnili da ih je direktor pozorišta, Valentin Vencel, inače odgovorna osoba čiji potpis na ugovorima stoji kao „naručilac poslova” i koji je zastupnik Novosadskog pozorišta, preusmeravao na druge sektore i pojedince u pozorištu, prebacujući odgovornost na druge, tako dodatno otežavajući komunikaciju i rešavanje nastalog problema. „Ističemo da je koproducent, Sterijino pozorje, svoje ugovorene obaveze ispunio i da je u više navrata apelovao na Novosadsko pozorište da izmiri dug, ali to se nije dogodilo“, precizirali su.
U saopštenju koje su zajednički potpisali Jovana Tomić, rediteljka, Dimitrije Kokanov, dramaturg, Igor Koruga, koreograf, Jasmina Holbus, scenografkinja i Luka Mejdžor, kompozitor, posebno se skreće pažnja na stav autora i autorki predstave „da rad svih onih koji se bave umetnošću i kulturom, treba da bude poštovan i adekvatno vrednovan – plaćen u skladu sa ugovorima o radu koje sa poslodavcima potpisujemo“. Dodatno, pojasnili su da smatraju svojom odgovornošću da sa kolegama i javnošću podele svoje iskustvo i ukažu na problem u kome se nalaze jer veruju „da je rešavanje ovakvih i sličnih situacija u interesu svih naših kolega“.
Samo dan nakon njihovog saopštenja, usledilo je kontra-saopštenje uprave Novosadskog pozorišta u kojem direktor pozorišta, Valentin Vencel, i umetnički rukovodilac, Robert Lenard, smatraju da je ključno „da se javnost obavesti o tačnom iznosu pomenutog duga i o uzrocima nastanka istog“.
Nakon što su u ime „menadžmenta“ pozorišta izneli „precizne“ podatke o nastalom dugovanju, direktor pozorišta i umetnički rukovodilac su napisali da je dug nastao usled „drastičnog prekoračenja troškova materijala i troškova izrade scenografije za predstavu“, te da se to prekoračenje desilo uprkos njihovim „višestrukim upozorenjima“.
Zatim su naveli da je zastoj u isplatama ostatka duga posledica „niskog prihoda sopstvenih sredstava od prodaje ulaznica za predstavu Bludni dani kuratog Džonija“. „Ovako mali broj gledalaca posledica je rešenja scenskog prostora predstave (kojim je limitiran broj publike, a takođe postoji problem i sa dislociranjem predstave, odnosno njenim odlaskom na gostovanja)“, na koji su, kako stoji u njihovom saopštenju, kao menadžment, takođe upozoravali.
Kao da već ovako intoniranim i formulisanim saopštenjem, nisu dovoljno rekli o kakvom je to menadžmentu reč, zaključili su sledeće:
„Novosadsko pozorište ne osporava dug u navedenim iznosima i izražava potpuno razumevanje u odnosu na potrebu dodatnog samoreklamiranja koleginice Jovane Tomić, ma koliko to u stručno-moralnom smislu moglo da bude predmet debate.“
Povodom ovakve reakcije uprave Novosadskog pozorišta, rediteljka predstave, Jovana Tomić, za Mašinu je izjavila da je pomenuto saopštenje po svim tačkama problematično:
„Cilj saopštenja je da se predstavi kako smo mi autori sami krivi što nismo isplaćeni, a sa druge strane, uprava pozorišta (Valentin Vencel i Robert Lenard potpisani u saopštenju) pokušava da svoju nekompetentnost u vođenju pozorišta opravda, devalvirajući umetnički kvalitet predstave, što je poražavajuće, ne samo za nas, autorski tim, već i za glumački ansambl i sve ostale zaposlene u toj kući, koji su učestvovali u radu na predstavi“, navela je rediteljka.
Ona je zatim pojasnila okolnosti rada na svakoj predstavi, pa i ovoj konkretnoj o kojoj je reč. Dakle, za svaku predstavu postoji pripremna faza, kada se sa upravom dogovaraju uslovi rada (budžeti za izradu scene i kostima, honorari, tada uprava dobija skice buduće scenografije i kostima, dogovara se na kojoj sceni će se predstava izvoditi), i zatim izjavila da ne samo da je uprava pozorišta bila obaveštena o svemu, već je sve i odobrila:
„Uprava je dakle bila obaveštena o svim aspektima predstave pre početka rada na istoj. Uprava je odobrila sve gore navedene stavke pre početka našeg rada na predstavi, tako da svako pozivanje na prekoračenje budžeta, mali broj mesta u publici i broj prodatih karata govori o nesposobnosti uprave da produkciono realizuje jednu pozorišnu predstavu.“
Zatim je istakla da oni kao autorski tim nemaju pristupe žiro računima pozorišta, pa da tako nisu ni bili u mogućnosti da potroše više novca nego što je planirano, odnosno više od onoga što im je pozorište obezbedilo. „Da imamo direktan pristup novcu, sami bi sebi isplatili honorare u celini“, dodala je.
Dodatno, ona je ovom prilikom i skrenula pažnju javnosti da su navodi pozorišta o tome da je predstava neadekvatna za gostovanja neistiniti, budući da je predstava gostovala na festivalima Joakimfest i Belef, „bez ikakvih problema je izvođena u drugim gradovima u različitim pozorištima, dobila je afirmativne kritike, dakle predstava je vidljiva u pozorišnom kontekstu i afirmisana, što navodim isključivo zbog pokušaja uprave da devalvira umetnički potencijal i kvalitet predstave.“
Na pitanje da prokomentariše poslednji segment saopštenja u kojem se menadžment pozorišta poziva na slabu prodaju karata – stav koji se već dugi niz godina može čuti iz usta onih koji podržavaju komercijalizaciju javnih institucija kulture i njihovo agresivno guranje na ekonomsko „tržište“ – Jovana Tomić je skrenula pažnju na činjenicu da oni kao ljudi koji se profesionalno bave pozorištem, pokušavaju da žive od svog rada:
„Najdegutantniji argument u saopštenju je kalkulacija da se autorskom timu duguje SAMO 14% od ukupnog iznosa autorskih honorara, čime je trebalo da se ukaže na male iznose dugovanja. Mi, kao autori koji pokušavaju da žive od onoga što rade, smatramo da je svako dugovanje, pa makar bilo i jedan dinar, nedopustivo. Šta je za upravu pozorišta malo a šta puno novca je irelevantno, jedino što je važno je da poštuju zakon i autorske ugovore i isplate novac koji i dalje duguju.“
Da ovo nije usamljeni primer eksploatacije radnih prava u kojem producenti i menadžeri u sektoru kulture ne poštuju svoje ugovorom dogovorene obaveze, govore mnogi primeri u nedavnoj prošlosti, poput slučaja pevačice i kantautorke Bojane Vunturišević iz 2019 godine, ili još skoriji, iz marta 2022. godine, kada je veliki broj domaćih bendova izašao sa zajedničkim saopštenjem u kojem su naveli da im Belgrade Beer Fest nije isplatio ugovorom dogovorene honorare za nastupe za koje je ugovoreni rok isplate bio 31. avgust 2021. godine.
Situacija se čini alarmantnijom, imajući u vidu u ekonomskom smislu težak period pandemije u kojem su se mnoge kulturne radnice i radnici zatekli bez posla i primanja, naročito oni koji su radili honorarno i na osnovu autorskog ugovora.
O važnosti borbe za plaćeni rad, kao i o nužnosti da se ne pristaje na „samovolju“ i „bahatost“ pojedinaca na poziciji moći, zaključila je i rediteljka Jovana Tomić za Mašinu u ime celog autorskog tima predstave, govoreći o potrebi da se o ovim problemima javno govori:
„Mi, autorski tim predstave, smatramo da je od presudne važnosti iznositi u javnost ovakve i slične događaje. Ako pravna dokumenta, kao što su autorski ugovori ni na koji način ne obavezuju da se iskaže elementarno uvažavanje tuđeg rada, onda smo svi prepušteni samovolji pojedinaca pa tako naš rad gubi smisao. Ako se bahatost uprave Novosadskog pozorišta ne sankcioniše, onda barem neka ovo bude upozorenje svim kolegama u pogledu buduće saradnje sa Novosadskim pozorištem, dok je ova uprava na čelu pozorišta.“
V.K.
