Zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora nad kompanijom „Serbia Zijin Bor Copper“ doo Bor podnet je Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kako Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI pojašnjava u pratećem saopštenju, postrojenje za tretman otpadnih rudničkih voda je gotovo u potpunosti izgrađeno, uprkos tome što po javno dostupnim podacima za njegov projekat nije izdata građevinska dozvola koja je neophodna po Zakonu o planiranju i izgradnji, niti saglasnost nadležnog organa na studiju o proceni uticaja postrojenja na životnu sredinu, koje propisuje Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu.
Ziđin jeste podneo zahtev za izdavanje saglasnosti na studiju, ali tek u martu tekuće godine, obaveštavaju javnost RERI i DMI Bor. Oni, uz to, ocenjuju da je studija izuzetno lošeg kvaliteta i da ne sadrži osnovne elemente propisane zakonom. Na osnovu toga, RERI i DMI Bor smatraju da postrojenje koje se gradi neće značajno doprineti smanjenju zagađenja „već isključivo većoj količini izdvojenih metala za kompaniju Zijin Bor Copper“. Oni otkrivaju da je planirana tehnologija pre svega namenjena izdvajanju bakra iz otpadnih voda u rudnicima Jama, Novo Cerovo i Veliki Krivelj, a manje usmerena na zaštitu životne sredine.
“Radi se o zastareloj tehnologiji koja je neprimerena za tretman rudničkih voda, kakve nastaju u Borskim rudnicima, i nije u primeni pri izgradnji novih postrojenja, jer ni ekološki, ni ekonomski, ni tehnološki nije prihvatljiva. Prilikom reakcije u tehnološkom procesu nastaje vodonik sulfid, eksplozivan i otrovan gas koji će se emitovati u vazduh i povećati zagađenje ionako veoma zagađenog vazduha u Boru“, izjavio je za RERI Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine i bivši radnik RTB Bor-a.
U ovim povodom objavljenom saopštenju Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Društvo mladih istraživača ocenjuju da nije prvi put da Ziđin krši zakon niti da se ovoj kompaniji za to gleda kroz prste. Oni dodaju da se tolerisanje nezakonitog poslovanja kompanije Ziđin može smatrati svojevsrnom podrškom nadležnih organa daljem nezakonitom poslovanju.
Pomenute organizacije za zaštitu životne sredine skreću pažnju i na pojedine nedoslednosti studije za zaštitu životne sredine. Po njihovim navodima, tretman otpadnih vode iz jednog od rudnika razmatran je u zasebnoj studiji, što onemogućava ispravno procenjivanje uticaja postrojenja na životnu sredinu. Takvo, veštačko razdvajanje projekta na manje celine „kako bi se sakrio uticaj na životnu sredinu“ žargonski se naziva „salami slicing“. Podsetimo, kako je za Mašinu pisao Aleksandar Matković:
„Kada je planirani uticaj izgradnje fabrika na životnu sredinu veoma velik i štetan, kompanije često pribegavaju praksi zvanoj kao ‘salami slicing’. Koristi se kada bi rezultati analize uticaja na životnu sredinu bili veoma nepovoljni, i samim tim nezakoniti, te kompanije jedan projekat izgradnje fabrike podele na više manjih faza projekta s ciljem da umanje efekat najvećih zagađivača.“
RERI i DMI Bor su 2021. uspeli da Ministarstvu zaštite životne sredine putem primedbi skrenu pažnju na to da je Ziđin pokušao da primeni strategiju salami slicinga prilikom podnošenja zahteva za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta pripremnih radova koji podrazumevaju iskop za izgradnju, dogradnju i rekonstrukciju zbog povećanja kapaciteta topionice bakra u okviru kompleksa investitora. Kako je tada objavio RERI:
„Investitor je u zahtevu istakao da ‘za projekat pripremnih zemljanih radova nije potrebna izrada Studije uticaja na životnu sredinu’, propuštajući da navede da svi radovi obuhvaćeni zahtevom predstavljaju pripremne radove za građenje objekata i postrojenja, poput postrojenja za odsumporavanje, fabriku sumporne kiseline i skladište sumporne kiseline. Čiji uticaj na životnu sredinu je neophodno utvrditi u postupku procene uticaja.“
Ministarstvo je na osnovu tada podnetih primedbi odbacio prvobitni zahtev investitora i zahtevalo novu studiju koja obuhvata čitav projekat, a ne samo njegove delove.
Organizacije za zaštitu životne sredine se nadaju da će nadležna ministarstva imati sluha za aktuelne probleme, i naglašavaju da u spornoj studiji nedostaju i podaci o karakteru otpada koji će se iz postrojenje izbacivati, kao i o načinu njegovog odlaganja.
I.K
