Skupština Srbije, ni tokom celokupne istorije višestranačja u zemlju, retko kada je bila slika i prilika demokratskih normi u državi. Štaviše, tokom godina je služila za ne tako civilizovane rasprave kao i targetiranja političkih oponenata. Ne tako davno viđene su i dimne bombe, te fizički sukobi između predstavnika vlasti, odnosno Srpske napredne stranke (SNS) i opozicije.
Otkako je sveobuhvatna kriza zahvatila državu – padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu te rađanja studentskog pokreta – sama institucija Skupštine je, kao i njeni akteri, nekako bila u drugom planu. Kako i ne bi, kada se sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama unazad posvetio cilju da politika u celini bude u drugom planu.
Međutim, u trenutku kada je glavni studentski zahtev raspisivanje izbora te građansko poverenje u opozicione političare na minimumu, reflektori su ponovo upereni na opoziciono delovanje. Pitanje je, čini se, jednostavno: Učestvovati, ili ne učestvovati?
Farsa ili neophodna sledeća faza?
Srđan Milivojević u razgovoru za Mašinu podseća da se Demokratska stranka (DS) još u januaru odazvala pozivu studenta i prosvetnih radnika na generalni štrajk.
„Smatramo da je nedostojno pozivati druge ljude da učestvuju u nekom štrajku, a ne dati lični primer. Pošto je posao narodnih poslanika veoma specifičan, mi sada smatramo da naše neprisustvovanje sednicama odbora, čak i bilo kakvim aktivnostima u Narodnoj skupštini poprima sasvim dugačiju dimenziju nakon poslednjih represivnih mera od strane režima nad studentima i građanima“, ukazuje Milivojević.
S druge strane, kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) i poslanik u Skupštini Srbije Radomir Lazović za Mašinu napominje da je njegova stranka otvorena za dogovor sa studentima i drugim opozicionim političkim partijama, kao i sa organizacijama civilnog društva, o tome da se koordinišu napori kako bi se i u institucijama i na protestima na ulici na najbolji način delovalo zajednički.
„Rado bismo sarađivali sa drugim opozicionim akterima i to je ono na šta pozivamo, te smo otvoreni da čujemo sve predloge. Međutim, ukoliko ne dođe do tih razgovora, mi ćemo u skupštinskoj sali braniti naše tri ključne tačke“, objašnjava Lazović.
Sagovornik Mašine podseća da će ovo najverovatnije biti jedna od najvažnijih sednica Skupštine.
„Očekujem raspravu o raspisivanju izbora i o zakonu o biračkom spisku, možda bude i rasprava o REM-u. Takođe, na dnevnom redu će se naći i skandalozne izmene krivičnog zakonika. Ali, najbitnija je rasprava o izborima. Da se razumemo, izbori, ma kada oni bili, sigurno neće biti slobodni, ali se mi u skupštinskoj sali i dalje možemo boriti protiv štetnih izmena“, rekao je Lazović.
Na kontu dnevnog reda, Milivojević je rekao da je dobio vrlo precizne i pouzdane informacije o tačkama koje će se naći na istom. Kako dodaje, jedna će se odnositi i na pitanje Generalštaba.
„Jedna od tačaka je namera režima da skine stepen zaštite sa kompleksa generalštaba koje je kulturno dobro od velikog značaja. I to sada pokušavaju da urade iz razloga što je vlada već to uradila. Takođe, posebno je skandalozna odluka o legalizaciji koja će takođe biti na dnevnom redu“, ukazuje predsednik DS-a.
Međutim, i pored toga smatra da ne treba učestvovati u, kako je sam nazvao, farsi.
„Ja lično ne mogu da sedim u skupštinskoj sali i da glumim privid parlamentarizma u trenutku kada Bogdan Jovičić strajkuje glađu, a Goran Vesić i Tomislav Momirović zbog korupcije koja je ubila šesnaestoro ljudi sede u kućnom pritvoru. Ja ne mogu da učestvujem u bilo kakvoj parlamentarnoj raspravi sa ljudima koje naše studente i pobunjene građane nazivaju najpogrdnijim imenima i spremni su da iste na ulici pobiju kako bi opstali na vlasti. Mislim da bi to bilo ruganje građanima Srbije. Naposletku, mislim da to ne donosi nikakvu korist. I moram da priznam da opravdanja pojedinihi opozicionih stranaka o učestvovanju na sednici u realnosti ne stoje“, objašnjava Milivojević.
Za kraj, Milivojević dodaje kako Aleksandru Vučiću u ovom trenutku jedino ima većinu u Skupštini.
„On nema većinu na ulicama, nema većinu na trgovima i on pokušava da stvori privid političkog života. Demokratska stranka neće biti saučesnik u toj podvali“, zaključuje Milivojević.
Za kraj, na pitanje Mašine o zajedničkom delovanju studenata i celokupne opozicije na nekim budućim izborima, Lazović smatra da je, kao i za nastup u Skupštini, najbolja opcija zajednički dogovor.
„Da li možemo da postignemo koordinaciju delovanja tako da ono što radimo na jednom mjestu doprinosi onome što radimo na drugom? Da nekako napravimo sinergiju delovanja i u institucijama i pred pravosudnim organima i na ulici. Takve zajedničke akcije su nekada funkcionisale, na primer kada smo branili ljude koji su hapšeni“, zaključuje Lazović.
Podsetimo, politikolog i urednik portala European Western Balkans (EWB) Aleksandar Ivković je prethodno za Mašinu ocenio kako trenutno postoji vakuum na političkoj sceni, gde se aktivnosti opozicione strane sastoje od protesta. Po njemu, takvo stanje u ovom trenutku odgovara aktuelnom režimu.
„Jednostavno, mislim da režimu u ovom trenutku manje odgovara da se pređe u neke formalnije političke odnose. Zbog toga se, na primer, retko i saziva sednica parlamenta. Naposletku, bez formalizacije političkog delovanja, pre svega samih studenata, a zatim i ukrupnjavanja i koordinisanje opozicije, vlastima je mnogo lakše da svojim biračima pošalju poruku: ‘Eto, na toj drugoj strani nema ničega sem nasilja’. A to im je, faktički, trenutno glavna poruka“, objasnio je Ivković.
M.B.
