Sadržaj: Društvo

Lep dan za revoluciju

Prvi maj simbolizuje borbu za ostvarivanje radničkih prava, za bolje uslove života i rada celokupnog društva. Iako je decenijama ovaj datum obeležavan u atmosferi slavljenja dostignutog stepena radnih prava i životnog standarda, već godinama unazad situacija je sasvim suprotna. I ove godine širom sveta biće organizovani protesti na kojima će ljudi zahtevati promene političkog sistema, očuvanje tekovina socijalne države i podizanje nivoa radničkih prava. Sa sličnim zahtevima Levi samit Srbije organizuje prvomajske proteste u Beogradu i Subotici.

Kop u Boru

Bor: između prirode i društva

Bor je jedan od mnogih gradova u Srbiji koji svoj razvoj pokušava da preusmeri u pravcu uslužnih delatnosti. Ipak, očuvanje rudarske i metalurške proizvodnje i dalje deluje kao neizbežno iako je decenijski negativni uticaj ove industrije stvorio „crnu ekološku tačku“ koja dovodi u pitanje opstanak „zelenog prstena Bora“.

Kome šteti porez u kapitalizmu?

Panama pejpers su svetskoj javnosti još jednom ilustrovali načine na koje se bogatstvo preliva od siromašnih ka bogatima. Ipak, strogo kontrolisani dokumenti obrađivani i komentarisani na način da zaštite poslovanje ne malog broja kompanija iz zapadnih zemalja, neće ugroziti sistem koji je i stvorio mogućnosti za takvo prikrivanje poreza. Upravo ovako selektivan pogled na „aferu“ otvara prostor onim glasovima koji ovakve kriminalne radnje svode na poželjnu „poresku konkurenciju“.

Moramo imati banke koje su nama servis​

Goran Jeras je inicijator i idejni tvorac prve hrvatske etične banke. Finansijska institucija koja funkcioniše po principima zadružnog upravljanja – etička banka ‒ namenjena je finansiranju društveno korisnih projekata i podsticanju privrednog i kulturnog života lokalnih zajednica. Sa Goranom smo, u Beogradu, razgovarali o motivima za osnivanje etične banke, njenim prednostima i razvojnim potencijalima, kao i o preprekama na putu osnivanja jedne ovakve organizacije.

Revolucionarni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu 1929-1941.

Revolucionarni pokret studenata i studentkinja Beogradskog univerziteta ostavio je veliki trag u političkom životu Kraljevine Jugoslavije. Koliko su tadašnje antifašističke i antikapitalističke studenske borbe bile važne u istoriji studentskog organizovanja govore i istorijski podaci o broju studenata uključenih u njih; otprilike polovina od ukupnog broja studenata na BU bila je uključena u revolucionarne studentske pokrete.

Revolucionarni pokret studenata i studentkinja Beogradskog univerziteta ostavio je veliki trag u političkom životu Kraljevine Jugoslavije. Koliko su tadašnje antifašističke i antikapitalističke studenske borbe bile važne u istoriji studentskog organizovanja govore i istorijski podaci o broju studenata uključenih u njih; otprilike polovina od ukupnog broja studenata na BU bila je uključena u revolucionarne studentske pokrete.

O politici rezanja troškova u naučnoj delatnosti

,

Sporni Pravilnici o rangiranju naučnih časopisa i načinu vrednovanja istraživačkih rezultata, posmatrani u okviru širih društveno-eknomskih procesa, zapravo su samo nastavak „mera štednji“, pritisaka ka „racionalizaciji“ javnog sektora i uvođenja „principa preduzetništva“ u naučno​ ​polje. Takvo tretiranje humanističkih disciplina za cilj ima ukidanje njihovog značaja i doprinosa koji se ogleda u mogućnosti stvaranja kritičkog mišljenja, refleksivnosti i alternativa postojećem poretku.

O solidarnosti

Video rad „O solidarnosti“ (2013) bazira se na istraživanju sprovedenom u Beogradu i Zagrebu tokom 2011. i 2012. godine i radio-drami pod nazivom „O solidarnosti: Zašto je važno misliti o studentskim protestima 30 ih godina XX veka“ produciranoj i izvedenoj u okviru UrbanFestivala 2012 u Zagrebu. Njegova osnovna namera je da se aktualizuje deo zaboravljene istorije revolucionarnih studentskih borbi u Kraljevini Jugoslaviji i istakne međusobna povezanost studenata, njihova borba, komunikacija i solidarnost koja je često išla i van granica studentskog pokreta.

Dopuštena razina izbjeglica

Dok su u “centru” elite sve zabrinutije za sudbinu Evrope ugroženu “izbegličkom krizom”, na njenim granicama se primenjuju sve rigoroznije policijske mere. Ipak, samo uvidom u proste brojke ruši se velika politička konstrukcija o “izbegličkoj” opsadi Evrope čije prikrivene agende možemo pronaći u pretvaranju tih istih izbeglica u surovo deprivilegovanu radnu snagu.

Voda je osnovno ljudsko pravo

Pravo na vodu je nominalno priznato kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Ipak, zdrava pijaća voda je u sve većoj meri izvor profita privatnih kompanija čime se njena dostupnost ograničava a ekosistem ubrzano uništava. O štetnosti privatnog vlasništva nad prirodnim resursima i njihovoj distribuciji nam govori veliki broj primera koji ujedno nose i poruku o nužnosti borbe za ostvarivanje prava na vodu.

Deliti, deliti i samo deliti!

Javne digitalne biblioteke koje omogućavaju pristup znanju velikom broju ljudi bez obzira na njihov društveni i ekonomski status – suočavaju se sa različitim pritiscima koje vode ka njihovom gašenju. Iako su akademske i naučne zajednice veliki korisnici ovih biblioteka, oni teško stupaju u njihovu odbranu zbog strukturne uslovljenosti koja ih stavlja u službu privatnih “prestižnih” časopisa.

Znanje imanje

Nedavno gašenje emisije o poljoprivredi „Dobra zemlja“ je u prvi mah delovalo kao posledica​ ​političkih pritisaka odozgo, a zapravo je bilo posledica korporativnog regulisanja medijskog prostora.​ ​Iako je odgovarala na određeni javni interes, ​emisija je ukinuta ​usled pritisaka za njenom komercijalizacijom, marketinškim i reklamnim praksama, te prinudnim političkim disciplinovanjem.

pančevo

Pančevo: nestanak lokalnih medija

Nakon što je tokom ustaljenog „tranzicijskog“ puta deindustrijalizovano, Pančevo je nedavno ostalo i bez lokalnih medija. Privatizacija RTV Pančevo se može posmatrati kao paradigma učinaka novih medijskih zakona u kojoj medijski radnici ostaju bez zaposlenja a lokalno stanovništvo bez adekvatnih informacija.

Društvena transformacija zahteva​ ​otvoreni put

Dario Acelini (Dario Azzelini) je teoretičar i politički aktivista koji živi na relaciji Berlin – Karakas. Tokom njegove nedavne posete Beogradu i učešću na konferenciji „Vratimo socijalizam u igru“ imali smo priliku da razgovaramo o različitim temama kojima se bavio u svom radu – od toga zašto je Maduro izgubio izbore, preko odnosa umetnosti i politike do radničkih preuzimanja fabrika po Evropi.

Dario Acelini (Dario Azzelini) je teoretičar i politički aktivista koji živi na relaciji Berlin – Karakas. Tokom njegove nedavne posete Beogradu i učešću na konferenciji „Vratimo socijalizam u igru“ imali smo priliku da razgovaramo o različitim temama kojima se bavio u svom radu – od toga zašto je Maduro izgubio izbore, preko odnosa umetnosti i politike do radničkih preuzimanja fabrika po Evropi.

baner sa zastavom EU na zemlji

Čemu nas Evropa žrtvuje?​ ​T​TIP i njegove trajne posledice

Uvodeći niz strukturnih novina na globalnom nivou TTIP ukida pre svega regulatorne prepreke čije će se posledice najviše odnositi na oblasti javnog sektora i socijalne zaštite. ​B​udući da je u njegovoj srži ekspanzija principa konkurencije i rušenje​ ​svih do sada postavljenih trgovinskih​ ​sporazuma, posledice TTIP-a​ će osetiti i građani Srbije, kao i sve ostale zemlje koje ​neće biti prvobitne potpisnice ovog sporazuma.

Život na ivici u „gospodskom“ Beogradu

Zlata Vuksanović Macura među retkim je arhitektama koje zaokuplja problematika stanovanja siromašnih. Dok je njen praktični angažman vezan za stanovanje aktuelno ugroženih grupa, teorijska istraživanja posvetila je međuratnom periodu u Beogradu. Ipak, kako i sama kaže, ove dve oblasti njenog interesovanja međusobno se prožimaju.

ei niš

EI Niš: svadbe, krštenja i poneki radnik

Učestali protesti građana Niša otkrivaju sve veću socijalnu depriviranost velikog broja ljudi u ovom gradu. Deo problema je i deindustrijalizacija i posledično velika nezaposlenost. Na primeru fabričkog kruga Elektronske industrije to se toliko jasno vidi da izmišljene proslave i počasti rimskim carevima teško mogu da sakriju realnost.

Učestali protesti građana Niša otkrivaju sve veću socijalnu depriviranost velikog broja ljudi u ovom gradu. Deo problema je i deindustrijalizacija i posledično velika nezaposlenost. Na primeru fabričkog kruga Elektronske industrije to se toliko jasno vidi da izmišljene proslave i počasti rimskim carevima teško mogu da sakriju realnost.

Zašto nam privatne penzije ne garantuju sigurnost?

Nakon višedecenijskog urušavanja javnog penzijskog sistema, ljudi su sve više prinuđeni da dodatno štede kod privatnih penzijskih fondova. Ujedno, javnost ostaje uskraćena za ozbiljnu analizu kako razloga urušavanja “državnih” penzija, tako i pouzdanosti privatnog „samostaranja“. Ponavljanjem floskule da je privatno efikasnije od javnog, vlast obezbeđuje državnu podršku privatnom kapitalu a ne njenim građanima.

GMO – profit kojim se oblikuje život

Sve agresivniji upliv principa tržišta u polje nauke je genetski modifikovane organizme, kao potencijalno korisne za društvo, pretvorio u esencijalni sastojak za stvaranje profita. Komercijalni zahtevi rapidno ugrožavaju nezavisnost ​naučno-istraživačkog postupka, dok rizici, posledice i troškovi njihovog otklanjanja idu na teret celog društva.

Voda kao izvor kapitalizma

​Voda je prirodni resurs čija se količina i pristupačnost ubrzano smanjuj​u​ zbog intenzivne potrošnje, zagađenja okoline i time usko povezanih klimatskih promena. Budući da se radi o nezamenjivom resursu, ona je sve atraktivnija za tržište, o čemu svedoče privatizacije izvora i preduzeća u sektoru voda. Iskustvo pokazuje da od komodifikacije i privatizacije u ovoj oblasti korist imaju isključivo velike korporacije dok se posledice direktno odražavaju na kvalitet života korisnika.

Piketijevo i Marksovo delo nema skoro ničeg zajedničkog

Sredinom decembra u Ljubljani je u organizaciji Instituta za radničke studije održan skup „Čitati Kapital u 21. stoljeću“ povodom objavljivanja prevoda dve knjige Tomasa Piketija na slovenskom.

Sredinom decembra u Ljubljani je u organizaciji Instituta za radničke studije održan skup „Čitati Kapital u 21. stoljeću“ povodom objavljivanja prevoda dve knjige Tomasa Piketija na slovenskom. Tim povodom je Tibor Rutar, doktorant sociologije, član programskog odbora Instituta ra radničke studije i uredničkog odbora revije Borec, dao intervju za portal Novosti koji ovom prilikom prenosimo. Razgovor o Piketijevom delu je vođen na osnovu rada koji je Rutar izložio na ovom skupu a u kome se bavi istorijom sociologije, istorijskim materijalizmom i filozofijom nauke.

Leskovac: čekajući voz koji ne dolazi

Ako se ostave po strani delimično mitološke a delom marketinške priče o tužnom jugu i egzotičnoj i pikantnoj hrani​ Leskovac je grad nalik na mnoge druge u regionu. Sto pedeset godina duga industrijska tradicija sprovodiocima “tranzicije” nije puno značila, pa su fabrike razmontirali i prodali kao i u drugim gradovima. Radnici se i dalje nadaju boljem, ali je sve manje mladih da to bolje ostvare.

Vratimo socijalizam u igru

Početkom decembra 2015. godine u organizaciji Centra za politike emancipacije u Domu omladine Beograda održana je konferencija „Vratimo socijalizam u igru: elementi za promišljanje socijalističke alternative“. Izlaganja sa ove konferencije su jedan od rezultata višemesečnog istraživačko-obrazovnog rada grupe mladih teoretičara i teoretičarki i aktivista i aktivistkinja, koji su radili na predlozima za promišljanje socijalističke alternative.

Demokratski kapitalizam je veća utopija od socijalizma

Juče je preminula Elen Mejksins Vud (Ellen Meiksins Wood) jedna od najznačajnijih istoričarki današnjice, uticajna marksistička autorka i urednica časopisa New Left Review i Montly Review.​ ​​U svom radu ​se ​bavila različitim istorijskom i političkim temama, od antičke Grčke do savremene političke teorije, zatim analizom i kritikom strukture i razvoja modernog kapitalizma.

UČITAJ JOŠ POSTOVA
Mašina home

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs