Sadržaj: Kultura

Kadar iz filma Fiume o Morte

Besplatna projekcija regionalnih filmova na četvrtom zimskom izdanju Mreže festivala Jadranske regije

Besplatne projekcije regionalnih filmova na Zimskom izdanju Mreže festivala Jadranske regije otvorene su juče u bioskopima u Beogradu, Herceg Novom, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani i Skoplju i održavaće se do 5. februara. Publika iz Srbije i regiona ima priliku da pogleda nagrađivana regionalna fimska ostvarenja, u biosokima, ali i na onlajn platformi.

Besplatne projekcije regionalnih filmova na Zimskom izdanju Mreže festivala Jadranske regije otvorene su juče u bioskopima u Beogradu, Herceg Novom, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani i Skoplju i održavaće se do 5. februara. Publika iz Srbije i regiona ima priliku da pogleda nagrađivana regionalna fimska ostvarenja, u biosokima, ali i na onlajn platformi.

fiume o morte

„Fiume o morte!“ dobio nagradu za najbolji evropski dokumentarni film

Film „Fiume o morte!“ hrvatskog reditelja Igora Bezinovića poneo je nagradu za najbolji evropski dokumentarni film, objavljeno je na na svečanoj dodeli Evropske filmske akademije održanoj u Berlinu.

Film „Fiume o morte!“ hrvatskog reditelja Igora Bezinovića poneo je nagradu za najbolji evropski dokumentarni film, objavljeno je na na svečanoj dodeli Evropske filmske akademije održanoj u Berlinu.

Jelena Stupljanin

Šta kaže Jelena Stupljanin: Represija ne može da uništi kulturu, jer ona ne nastaje u institucijama, već među ljudima

Mnogi glumci u Srbiji su se uvek oglašavali kada god se dešavala neka društvena nepravda i to jeste, kada pogledamo nazad kroz istoriju, nešto što su dramski umetnici i kulturni radnici uopšte činili – rekla je glumica Jelena Stupljanin u novoj epizodi Mašinine emisije „Šta kaže?“. Sa njom smo razgovarali o ulozi kulturnih radnica i radnika u društvenim promenama, o pritiscima i tome kako se umetnice nose sa tim, ali i o tome da li umetnost i dalje može biti imaginacija drugačijeg društva.

Mnogi glumci u Srbiji su se uvek oglašavali kada god se dešavala neka društvena nepravda i to jeste, kada pogledamo nazad kroz istoriju, nešto što su dramski umetnici i kulturni radnici uopšte činili – rekla je glumica Jelena Stupljanin u novoj epizodi Mašinine emisije „Šta kaže?“. Sa njom smo razgovarali o ulozi kulturnih radnica i radnika u društvenim promenama, o pritiscima i tome kako se umetnice nose sa tim, ali i o tome da li umetnost i dalje može biti imaginacija drugačijeg društva.

Narodno pozorište u Beogradu

Članovi Drame Narodnog pozorišta traže podršku SANU – zahtevaju smenu ministra kulture, Uprave Narodnog pozorišta i Upravnog odbora

Članovi i saradnici Drame Narodnog pozorišta u Beogradu uputili su pismo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u kojem traže javnu podršku zahtevima za smenu ministra kulture, uprave Narodnog pozorišta i Upravnog odbora, ocenjujući da je to „preduslov za obnovu umetničkog procesa u nacionalnom teatru, od izuzetnog značaja za kulturni život Srbije“, saznaje Danas.

Članovi i saradnici Drame Narodnog pozorišta u Beogradu uputili su pismo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u kojem traže javnu podršku zahtevima za smenu ministra kulture, uprave Narodnog pozorišta i Upravnog odbora, ocenjujući da je to „preduslov za obnovu umetničkog procesa u nacionalnom teatru, od izuzetnog značaja za kulturni život Srbije“, saznaje Danas.

Represija nad građanima

Postavka „Svedočanstva nasilja“: Dokumentovana represija nad građanima

U petak, 26. decembra, u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) organizovaće se postavka „Svedočanstva nasilja“, zasnovana na radovima grupe autora o različitim oblicima represije kojima su građani Srbije izloženi nakon pogibije 16 ljudi u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, te zahteva za utvrđivanje odgovornosti.

U petak, 26. decembra, u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) organizovaće se postavka „Svedočanstva nasilja“, zasnovana na radovima grupe autora o različitim oblicima represije kojima su građani Srbije izloženi nakon pogibije 16 ljudi u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, te zahteva za utvrđivanje odgovornosti.

Pošta 6 i spomenik Stefanu Nemanji

Maskenbalski njuzleter: Kako sam velezidao zemlju snova

Rušilo se. I zidalo, naveliko. Snivalo se. Međutim, egzistencijalna stvarnost, nije to bio samo subjektivni osećaj, podstakla me je da se okušam u nekoj vrsti dramske vežbe. Studija izmeštanja iz sopstvene kože i prihvatanje uloga koje tumače stvarnost suprotno od ličnih načela. Donosimo još jedan foto esej Branka Markovića.

Rušilo se. I zidalo, naveliko. Snivalo se. Međutim, egzistencijalna stvarnost, nije to bio samo subjektivni osećaj, podstakla me je da se okušam u nekoj vrsti dramske vežbe. Studija izmeštanja iz sopstvene kože i prihvatanje uloga koje tumače stvarnost suprotno od ličnih načela. Donosimo još jedan foto esej Branka Markovića.

Milena Radulović i Nada Šargin u predstavi Proces Peliko; Foto_Nata Korenovskaia

„Ljubav, katarza i potreba za pravdom prevazilaze granice Srbije“, Milena Radulović za Mašinu

Nakon jako emotivnog obraćanja Jasne Žmak, prošlogodišnje dobitnice Gran prija „Mira Trailović“ Bitef festivala, koji je ove godine ipak, uprkos otkazivanju održan kao gerilski ne:Bitef, ona je svoju nagradu simbolično dodelila glumici Mileni Radulović.

Nakon jako emotivnog obraćanja Jasne Žmak, prošlogodišnje dobitnice Gran prija „Mira Trailović“ Bitef festivala, koji je ove godine ipak, uprkos otkazivanju održan kao gerilski ne:Bitef, ona je svoju nagradu simbolično dodelila glumici Mileni Radulović.

Milena Radulović i Nada Šargin u predstavi Proces Peliko; Foto_Nata Korenovskaia

Gran pri ne:Bitefa glumici Mileni Radulović

Festival ne:Bitef uspešno je izveden u gotovo nemogućim uslovima. Gran pri ne:Bitefa dodeljen je glumici Mileni Radulović, ne samo za njen nastup u predstavi „Proces Peliko“, već i zbog svega što je učinila za žene u regionu.

Festival ne:Bitef uspešno je izveden u gotovo nemogućim uslovima. Gran pri ne:Bitefa dodeljen je glumici Mileni Radulović, ne samo za njen nastup u predstavi „Proces Peliko“, već i zbog svega što je učinila za žene u regionu.

Otvaranje izložbe Lazar Vujaklija-Protest prema sebi; Foto Marija Konjikušić.

Otvorena izložba „Lazar Vujaklija: Protest prema sebi“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

U utorak, 16. decembra 2025. otvorena je izložba „Lazar Vujaklija: Protest prema sebi“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Otvaranjem izložbe obeležen je i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

U utorak, 16. decembra 2025. otvorena je izložba „Lazar Vujaklija: Protest prema sebi“ u Muzeju naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Otvaranjem izložbe obeležen je i jubilej – 65 godina Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

Generalštab

A sada, obnova: Generalštab nakon povlačenja Kušnera

„Neophodno prepoznati sopstvene pobede i sopstvenu snagu“, za Mašinu navodi arhitekta Miljan Salata povodom vesti o povlačenju firme Džareda Kušnera iz projekta Generalštab. Sagovornici Mašine govore o tome kako je pritisak javnosti urodio plodom i koji su sledeći koraci koje treba preduzeti po pitanju Generalštaba.

„Neophodno prepoznati sopstvene pobede i sopstvenu snagu“, za Mašinu navodi arhitekta Miljan Salata povodom vesti o povlačenju firme Džareda Kušnera iz projekta Generalštab. Sagovornici Mašine govore o tome kako je pritisak javnosti urodio plodom i koji su sledeći koraci koje treba preduzeti po pitanju Generalštaba.

Poklon nakon predstave "Proces Peliko"; Foto: Jelena Janković.

Predstava o kojoj priča cela Evropa: Ovacije za „Proces Peliko“ na otvaranju ne:Bitefa

Višeminutnim aplauzom i stojećim ovacijama za gotovo 30 domaćih glumaca i glumica, aktivistkinja i radnika u kulturi, koji su sa rediteljem Milom Rauom i dramaturškinjom Servan Dekl radili na predstavi „Proces Peliko“, u ponedeljak veče u Beogradu otvoren je ne:Bitef. Otvaranje festivala pratilo se širom regiona putem direktnog onlajn prenosa, kao i kroz samoorganizovana, javna zajednička gledanja u Novom Sadu, Ljubljani i Skoplju.

Višeminutnim aplauzom i stojećim ovacijama za gotovo 30 domaćih glumaca i glumica, aktivistkinja i radnika u kulturi, koji su sa rediteljem Milom Rauom i dramaturškinjom Servan Dekl radili na predstavi „Proces Peliko“, u ponedeljak veče u Beogradu otvoren je ne:Bitef. Otvaranje festivala pratilo se širom regiona putem direktnog onlajn prenosa, kao i kroz samoorganizovana, javna zajednička gledanja u Novom Sadu, Ljubljani i Skoplju.

Predstava Samoubistvo kao društvena činjenica; Foto: Nata Korenovskaia.

„TENZIJA“ ne:Bitefa: Povlačenje, otpor i solidarnost

Ne:Bitef je danas otvoren u Beogradu šesnaestominutnom tišinom ispred Fakulteta dramskih umetnosti. To je poslednje ćutanje koje će obeležiti ovogodišnji ne:Bitef, festival nastao kao odgovor na pritiske i cenzuru zbog kojih je, po prvi put u svojoj istoriji, Bitef otkazan. O samoorganizaciji, solidarnosti, otporu i predstavi „TENZIJA“ Mašina je razgovarala sa Milošem Janjićem i Aleksanderom Zainom.

Ne:Bitef je danas otvoren u Beogradu šesnaestominutnom tišinom ispred Fakulteta dramskih umetnosti. To je poslednje ćutanje koje će obeležiti ovogodišnji ne:Bitef, festival nastao kao odgovor na pritiske i cenzuru zbog kojih je, po prvi put u svojoj istoriji, Bitef otkazan. O samoorganizaciji, solidarnosti, otporu i predstavi „TENZIJA“ Mašina je razgovarala sa Milošem Janjićem i Aleksanderom Zainom.

Marijana Cvetković

Marijana Cvetković: Gušenje kritičkog glasa kulture ne uspeva

Ministarstvo kulture je donelo odluku da slikar Predrag Đaković predstavlja Srbiju na 61. Bijenalu u Veneciji 2026. godine. Ovu odluku umetnice i umetnice, radnice i radnice u kulturi i drugi stvaraoci na sceni savremene umetnosti u Srbiji smatraju kontroverznom i kako kažu, oštro joj se protive. Ovo oni navode u tekstu peticije koja je objavljena na inicijativu Zajednice u umetnosti i kulturi ovim povodom. Peticiju je u ovom momentu potpisalo preko 400 umetnika i umetnica u Srbiji.

Ministarstvo kulture je donelo odluku da slikar Predrag Đaković predstavlja Srbiju na 61. Bijenalu u Veneciji 2026. godine. Ovu odluku umetnice i umetnice, radnice i radnice u kulturi i drugi stvaraoci na sceni savremene umetnosti u Srbiji smatraju kontroverznom i kako kažu, oštro joj se protive. Ovo oni navode u tekstu peticije koja je objavljena na inicijativu Zajednice u umetnosti i kulturi ovim povodom. Peticiju je u ovom momentu potpisalo preko 400 umetnika i umetnica u Srbiji.

predstava Bratija

Festival ne:Bitef u Beogradu od 15. do 18. decembra

Bitefa ove godine nema. Umesto ćutanja i povlačenja, neformalna grupa sačinjena od radnica i radnika u kulturi, umetnica i umetnika – ove godine organizuje ne:Bitef. Pod sloganom „Bitef je tamo gde se okupimo“, ovogodišnji ne:Bitef biće održan od 15. do 18. decembra na više lokacija širom Beograda.

Bitefa ove godine nema. Umesto ćutanja i povlačenja, neformalna grupa sačinjena od radnica i radnika u kulturi, umetnica i umetnika – ove godine organizuje ne:Bitef. Pod sloganom „Bitef je tamo gde se okupimo“, ovogodišnji ne:Bitef biće održan od 15. do 18. decembra na više lokacija širom Beograda.

Zajednica umetnosti i kulture pokrenula peticiju zbog predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji

Mi, potpisani umetnici i umetnice, radnici i radnice u kulturi, istoričari i istoričarke umetnosti i drugi stvaraoci sa scene savremene umetnosti u Srbiji, oštro se protivimo i distanciramo od kontroverzne odluke Ministarstva kulture da slikar Predrag Đaković predstavlja Republiku Srbiju na 61. Bijenalu u Veneciji 2026. godine, piše u saopštenju peticije koja je objavljena.

Mi, potpisani umetnici i umetnice, radnici i radnice u kulturi, istoričari i istoričarke umetnosti i drugi stvaraoci sa scene savremene umetnosti u Srbiji, oštro se protivimo i distanciramo od kontroverzne odluke Ministarstva kulture da slikar Predrag Đaković predstavlja Republiku Srbiju na 61. Bijenalu u Veneciji 2026. godine, piše u saopštenju peticije koja je objavljena.

Zgrada Generalštaba

Nenajavljena delegacija Ministarstva kulture u Zavodu i čeprkanje po serverima: Brisanje Generalštaba iz registra?

Nenajavljeno – tako je juče delagacija Ministarstva kulture, predvođena državnim sekretarom posetila Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Ono što je pak bilo nedozvoljeno je to što su, zajedno sa v.d. direktorom Goranom Vasićem, proveli neko vreme u server sali gde se nalazi i centralni registar. Kako za Mašinu ocenjuje konzervatorka Estela Radonjić Živkov, može se samo pretpostaviti s kojim ciljem su bili u toj prostoriji – kako bi obrisali Generalštab iz registra.

Nenajavljeno – tako je juče delagacija Ministarstva kulture, predvođena državnim sekretarom posetila Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Ono što je pak bilo nedozvoljeno je to što su, zajedno sa v.d. direktorom Goranom Vasićem, proveli neko vreme u server sali gde se nalazi i centralni registar. Kako za Mašinu ocenjuje konzervatorka Estela Radonjić Živkov, može se samo pretpostaviti s kojim ciljem su bili u toj prostoriji – kako bi obrisali Generalštab iz registra.

iz albuma Branka Marjanovića

„Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“, otvaranje izložbe u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu

Izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“ autorke postavke i kustoskinje Muzeja afričke umetnosti Milice Naumov biće otvorena u četvrtak, 27. novembra u 18 časova u istoimenom muzeju u Beogradu. Otvaranje izložbe biće uz foto-album člana ekspedicije i snimatelja Filmskih novosti Branka Marjanovića.

Izložba „Beleženje Afrike: putopisni objektiv Karavana prijateljstva“ autorke postavke i kustoskinje Muzeja afričke umetnosti Milice Naumov biće otvorena u četvrtak, 27. novembra u 18 časova u istoimenom muzeju u Beogradu. Otvaranje izložbe biće uz foto-album člana ekspedicije i snimatelja Filmskih novosti Branka Marjanovića.

Dani solidarnosti sa Palestinom 2024.

Dani solidarnosti sa Palestinom u Beogradu

Sutra, 25. novembra, otvara se Nedelja solidarnosti sa narodom Palestine koju organizuje kolektiv „Za slobodnu Palestinu” u Ostavinskoj galeriji u ulici Kraljevića Marka 8 u Beogradu. Do 30. novembra biće održani razgovori, izložba, promocija knjige, filmska projekcija, sito-štampa, kao i upoznavanje sa kolektivom Za slobodnu Palestinu. Tokom dešavanja prikupljaće se i donacije koje će kolektiv proslediti organizacijama koje deluju na terenu u Palestini i Gazi.

Sutra, 25. novembra, otvara se Nedelja solidarnosti sa narodom Palestine koju organizuje kolektiv „Za slobodnu Palestinu” u Ostavinskoj galeriji u ulici Kraljevića Marka 8 u Beogradu. Do 30. novembra biće održani razgovori, izložba, promocija knjige, filmska projekcija, sito-štampa, kao i upoznavanje sa kolektivom Za slobodnu Palestinu. Tokom dešavanja prikupljaće se i donacije koje će kolektiv proslediti organizacijama koje deluju na terenu u Palestini i Gazi.

Porodica Baruh, Višegrad

„Španija u svetu Ive Andrića“, nova izložba u Servantesu

Izložba „Španija u svetu Ive Andrića“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes 25. novembra u 19 časova. Autorka izložbe je Krinka Vidaković Petrov, a posetioci je mogu obići u galeriji do 25. januara.

Izložba „Španija u svetu Ive Andrića“ biće otvorena u galeriji Instituta Servantes 25. novembra u 19 časova. Autorka izložbe je Krinka Vidaković Petrov, a posetioci je mogu obići u galeriji do 25. januara.

goranka matić

Monografija „Goranka“ i istoimeni dokumentarni film 24. novembra u MSUB

Muzej savremene umetnosti organizuje promociju monografije „Goranka“, posvećene fotografkinji Goranki Matić, i pretpremijernu projekciju celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“ (trajanje 90 minuta), autora Borisa Miljkovića, koji će se održati u ponedeljak, 24. novembra u 18 sati u Muzeju savremene umetnosti.

Muzej savremene umetnosti organizuje promociju monografije „Goranka“, posvećene fotografkinji Goranki Matić, i pretpremijernu projekciju celovečernjeg dokumentarnog filma „Goranka“ (trajanje 90 minuta), autora Borisa Miljkovića, koji će se održati u ponedeljak, 24. novembra u 18 sati u Muzeju savremene umetnosti.

Miljan Salata

Šta kaže, Miljan Salata: Pitanje Generalštaba je višeslojno, ono je takođe pitanje obnove pravne države, ustavnog poretka, autonomije struke, podele vlasti

Generalštab je za srpsko društvo ogledalo u koje jako teško pogledamo, jer ono govori o svim tim našim protivrečnostima, smatra arhitekta Miljan Salata. Međutim, kako je dodao, ono za nas može biti šansa da se pomirimo sa sopstvenom prošlošću i da nastavimo dalje, da gledamo u budućnost. U Mašininoj emisiji „Šta kaže?“ Salata je, pored pitanja Generalštaba, takođe pričao i o pozitivnim i negativnim arhitektonskim i urbanističkim praksama, kao i tzv. investitorskom urbanizmu u Srbiji.

Generalštab je za srpsko društvo ogledalo u koje jako teško pogledamo, jer ono govori o svim tim našim protivrečnostima, smatra arhitekta Miljan Salata. Međutim, kako je dodao, ono za nas može biti šansa da se pomirimo sa sopstvenom prošlošću i da nastavimo dalje, da gledamo u budućnost. U Mašininoj emisiji „Šta kaže?“ Salata je, pored pitanja Generalštaba, takođe pričao i o pozitivnim i negativnim arhitektonskim i urbanističkim praksama, kao i tzv. investitorskom urbanizmu u Srbiji.

Novi Sad, Železnička stanica

Nezavisna kulturna scena Srbije o konkursu za spomenik žrtvama u Novom Sadu

Konkurs koji je objavljen za izradu spomenika posvećenom žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kako navode u svom saopštenju iz Nezavisne kultuturne scene Srbije (NKSS), izazvao je zabrinutost, ali i ogorčenje u široj umetničkoj i stručnoj javnosti. Takođe, NKSS smatra da je neophodno odložiti dalje korake u vezi sa spomenikom žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Konkurs koji je objavljen za izradu spomenika posvećenom žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kako navode u svom saopštenju iz Nezavisne kultuturne scene Srbije (NKSS), izazvao je zabrinutost, ali i ogorčenje u široj umetničkoj i stručnoj javnosti. Takođe, NKSS smatra da je neophodno odložiti dalje korake u vezi sa spomenikom žrtvama pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu

Konkurs za spomenik žrtvama u Novom Sadu – šta kaže struka?

Grad Novi Sad raspisao je konkurs za izradu dizajna spomenika 16 stradalima u padu nadstrešnice, dok i dalje niko nije pozvan na odgovornost. Čitavo idejno rešenje izgradnje trodimenzionalnog spomenika koštaće Novi Sad oko 3,9 miliona dinara, a za najbolja tri rešenja biće isplaćene novčane nagrade. Razgovarali smo sa ljudima iz kulture o tome kako tumače ovu najavu i kakav odziv na konkurs očekuju.

Grad Novi Sad raspisao je konkurs za izradu dizajna spomenika stradalima u padu nadstrešnice, dok i dalje niko nije pozvan na odgovornost. Čitavo idejno rešenje izgradnje trodimenzionalnog spomenika koštaće Novi Sad oko 3,9 miliona dinara, a za najbolja tri rešenja biće isplaćene novčane nagrade. Razgovarali smo sa ljudima iz kulture o tome kako tumače ovu najavu i kakav odziv na konkurs očekuju.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2026 Copyleft Mašina.rs