Sadržaj: Kultura

Ksenija Stevanović: „Od silnog ’light showa’ i ’ozvučenja’ ne vidimo i ne čujemo gde se dele pare“

„U neku ruku, kao da se zaziva neki novi početak, bez tereta, bez pravila, uronjen u tople letnje pivske noći i sajamsko-vašarske zime, pod okriljem božićnih praporaca“, komentariše u intervjuu za Mašinu muzikološkinja Ksenija Stevanović, povodom dodele statusa „od posebnog značaja“ manifestacijama poput Beer Festa i javnosti nepoznatog festivala klasične muzike „Classico“.

„U neku ruku, kao da se zaziva neki novi početak, bez tereta, bez pravila, uronjen u tople letnje pivske noći i sajamsko-vašarske zime, pod okriljem božićnih praporaca“, komentariše u intervjuu za Mašinu muzikološkinja Ksenija Stevanović, povodom dodele statusa „od posebnog značaja“ manifestacijama poput Beer Festa i javnosti nepoznatog festivala klasične muzike „Classico“.

ULUS i ZA Krov nad glavom: novi detalji predatorskih praksi izvršitelja u slučaju Dragane Milisavljević

Na konferenciji za medije, održanoj ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, a koju je zajednički organizovalo Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Združena akcija „Krov nad glavom“, javnosti su predočeni novi detalji predatorskih praksi izvršitelja u slučaju Dragane Milisavljević.

Na konferenciji za medije, održanoj ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“, a koju je zajednički organizovalo Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) i Združena akcija „Krov nad glavom“, javnosti su predočeni novi detalji predatorskih praksi izvršitelja u slučaju Dragane Milisavljević.

Gal Kirn: Prvo je nestao socijalizam a onda i Jugoslavija

„Kritički pristup ne govori samo o žrtvama već i o istoriji potlačenih, ne samo o nasilju, već i o sećanju na emancipaciju i solidarnost. U knjizi su me zanimala ta dela, umetnička ili politička, koja su, koliko god da je bila užasna situacija u kojoj su nastala, prekidala postojeće i započinjala nešto novo.“

„Kritički pristup ne govori samo o žrtvama već i o istoriji potlačenih, ne samo o nasilju, već i o sećanju na emancipaciju i solidarnost. U knjizi su me zanimala ta dela, umetnička ili politička, koja su, koliko god da je bila užasna situacija u kojoj su nastala, prekidala postojeće i započinjala nešto novo.“

O Satanskim stihovima: smrtonosni dogmatizam i oportuni kukavičluk

Priča o piscu „Satanskih stihova“ nije priča o moralnom uzoru koga napadaju zli fanatici. Naprotiv, to je priča o principijelnom odricanju od moralizatorske slike sveta, što sa sobom povlači ono što nedostaje dogmatskom mišljenju – sposobnost preuzimanja odgovornosti – čiji je rezultat mogućnost da se borimo za vlastito oslobođenje.

Priča o piscu „Satanskih stihova“ nije priča o moralnom uzoru koga napadaju zli fanatici. Naprotiv, to je priča o principijelnom odricanju od moralizatorske slike sveta, što sa sobom povlači ono što nedostaje dogmatskom mišljenju – sposobnost preuzimanja odgovornosti – čiji je rezultat mogućnost da se borimo za vlastito oslobođenje.

Samostalni umetnici izborili povlašćenu cenu javnog prevoza zbog specifičnog radnog statusa

Skupština grada Beograda usvojila je predlog da se samostalnim umetnicima i umetnicama i samostalnim stručnjacima i stručnjakinjama u kulturi omogući povlašćena cena za javni prevoz na teritoriji grada Beograda.

Skupština grada Beograda usvojila je predlog da se samostalnim umetnicima i umetnicama i samostalnim stručnjacima i stručnjakinjama u kulturi omogući povlašćena cena za javni prevoz na teritoriji grada Beograda.

Šta se krije iza spora Bijonse i Kelis?

Nakon nedavno objavljenog albuma Bijonse „Renaissance“ usledila je kritika druge poznate izvođačice Kelis povodom semplovanja njenog hita „Milkshake“ bez njenog prethodnog odobrenja. Suština ovog komplikovanog spora nalazi se u pokušajima pojedinih izvođača da progovore o predatorskim praksama u muzičkoj industriji kojima su muzički radnici i radnice izloženi na počecima svojih karijera.

Nakon nedavno objavljenog albuma Bijonse „Renaissance“ usledila je kritika druge poznate izvođačice Kelis povodom semplovanja njenog hita „Milkshake“ bez njenog prethodnog odobrenja. Suština ovog komplikovanog spora nalazi se u pokušajima pojedinih izvođača da progovore o predatorskim praksama u muzičkoj industriji kojima su muzički radnici i radnice izloženi na počecima svojih karijera.

KC Magacin poziva na izložbu protiv rata u Ukrajini

U Kulturnom Centru Magacin će se od drugog do osmog avgusta održati izložba protiv rata između Rusije i Ukrajine, pod naslovom „8 years and 160+ days” („Osam godina i 160+ dana“).

U Kulturnom Centru Magacin će se od drugog do osmog avgusta održati izložba protiv rata između Rusije i Ukrajine, pod naslovom „8 years and 160+ days” („Osam godina i 160+ dana“)

Nagrada „Dimitrije Bašičević Mangelos“ za 2022. godinu dodeljena umetniku Pavlu Banoviću

Najrelevantnija nagrada za mlade savremene umetnike i umetnice u Srbiji „Dimitrije Bašičević Mangelos“ sinoć je dodeljena Pavlu Banoviću na otvaranju izložbe finalista za 2022. godinu u galeriji Remont.

Najrelevantnija nagrada za mlade savremene umetnike i umetnice u Srbiji „Dimitrije Bašičević Mangelos“ sinoć je dodeljena Pavlu Banoviću na otvaranju izložbe finalista za 2022. godinu u galeriji Remont.

56. Bitef festival: Nove predstave o masovnom iseljavanju srpskih lekara u Nemačku i o radnom položaju žena u domaćim pozorištima

Pod sloganom „Mi - junaci rada svog“ ovogodišnji Bitef festival biće održan od 23. septembra do 2. oktobra. Dve domaće predstave „Dr Auslender (Made for Germany)“ i „Svet bez žena“ skreću posebnu pažnju javnosti na društveno goruće teme u Srbiji.

Pod sloganom „Mi – junaci rada svog“ ovogodišnji Bitef festival biće održan od 23. septembra do 2. oktobra. Dve domaće predstave „Dr Auslender (Made for Germany)“ i „Svet bez žena“ skreću posebnu pažnju javnosti na društveno goruće teme u Srbiji.

„Neće proći“: U ponedeljak protest protiv podizanja spomenika „Nevinim žrtvama 1944/45“ u Novom Sadu

Antifašistički front „23. oktobar“ poziva građane da se 11. jula putem javnog okupljanja usprotive gradnji spomenika koju smatraju nezabeleženim primerom istorijskog revizionizma u našoj zemlji.

Antifašistički front „23. oktobar“ poziva građane da se 11. jula putem javnog okupljanja usprotive gradnji spomenika koju smatraju nezabeleženim primerom istorijskog revizionizma u našoj zemlji.

Nemačka započela vraćanje otete „Beninske bronze“ Nigeriji

Nakon potpisivanja sporazuma između Nemačke i Nigerije koji podrazumeva povratak preko hiljadu značajnih artefakata i umetničkih predmeta koji su u kolonijalnom periodu bili ukradeni iz Kraljevine Benin, otpočet je proces repatrijacije između ove dve zemlje.

Nakon potpisivanja sporazuma između Nemačke i Nigerije koji podrazumeva povratak preko hiljadu značajnih artefakata i umetničkih predmeta koji su u kolonijalnom periodu bili ukradeni iz Kraljevine Benin, otpočet je proces repatrijacije između ove dve zemlje.

„Slaughter” festival horora i hevi metala: korak ka decentralizaciji kulture u Srbiji

U varošici Doljevac pored Niša u prvim danima jula održan je festival horor filma i hevi metala – „Slaughter”. Tokom festivala posetioci su mogli da vide dvadeset umetničkih horor filmova i čuju deset autorskih i dva tribjut benda iz Srbije i regiona, a najbolji film i bend su nagrađeni „Zlatnom macolom”.

U varošici Doljevac pored Niša u prvim danima jula održan je festival horor filma i hevi metala – „Slaughter”. Tokom festivala posetioci su mogli da vide dvadeset umetničkih horor filmova i čuju deset autorskih i dva tribjut benda iz Srbije i regiona, a najbolji film i bend su nagrađeni „Zlatnom macolom”.

Mostarci na razbijanje spomen-ploča na Partizanskom groblju odgovorili posetama spomeniku i činovima reaproprijacije

Grupa mladih pozvala je sugrađane da posete Partizansko groblje i izraze svoje poštovanje prema spomeniku i poginulima u okviru inicijative Dani suosjećanja i ljudskosti Mostara održane od 20-27. juna.

Grupa mladih pozvala je sugrađane da posete Partizansko groblje i izraze svoje poštovanje prema spomeniku i poginulima u okviru inicijative Dani suosjećanja i ljudskosti Mostara održane od 20-27. juna.

KURS: Večerašnja izložba „Zamišljene granice“ kao kritički odgovor na program „Tvrđava mira“ u okviru novosadske Evropske prestonice kulture

Naš koncept smo kreirali uz kritički osvrt na zadati tematski okvir, pri čemu smo se vodili ličnim iskustvom i pozicijom, objasnio je kustoski tim koji čine Mirjana Radovanović i Miloš Miletić iz Udruženja Kurs.

Naš koncept smo kreirali uz kritički osvrt na zadati tematski okvir, pri čemu smo se vodili ličnim iskustvom i pozicijom, objasnio je kustoski tim koji čine Mirjana Radovanović i Miloš Miletić iz Udruženja Kurs.

Sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim: 20. Bijenale umetnosti u Pančevu

Dvadeseto po redu Bijenale umetnosti u Pančevu koje ovom prilikom nosi metaforičan i naizgled kontradiktoran naslov „rafinerijamanastir“ nudi tezu da svi trenutno proživljavamo velike društvene, političke i kulturne transformacije izazvane ubraznim razvojem digitalnog kapitalizma.

Dvadeseto po redu Bijenale umetnosti u Pančevu koje ovom prilikom nosi metaforičan i naizgled kontradiktoran naslov „rafinerijamanastir“ nudi tezu da svi trenutno proživljavamo velike društvene, političke i kulturne transformacije izazvane ubraznim razvojem digitalnog kapitalizma.

Fenomen „predatorskih“ organizacija koje dobijaju ogroman javni budžet na konkursima i posledice koje ostavljaju iza sebe

Potrebna je radikalna promena kulturne politike i načina rada kulturne administracije na svim nivoima, konstatuju sagovornice Mašine, Vesna Marjanović iz Evropa Nostra Srbija i Marijana Cvetković iz Stanice Servisa za savremeni ples.

Potrebna je radikalna promena kulturne politike i načina rada kulturne administracije na svim nivoima, konstatuju sagovornice Mašine, Vesna Marjanović iz Evropa Nostra Srbija i Marijana Cvetković iz Stanice Servisa za savremeni ples.

Uništene sve spomen-ploče na Partizanskom groblju u Mostaru

Partizansko groblje u Mostaru, jedan od najznačajnijih spomenika atifašističke borbe naroda Jugoslavije i nacionalni spomenik BiH prve kategorije, pretrpelo je najveće oštećenje u tri decenije dugoj istoriji vandalizacije.

Partizansko groblje u Mostaru, jedan od najznačajnijih spomenika antifašističke borbe naroda Jugoslavije i nacionalni spomenik BiH prve kategorije, pretrpelo je najveće oštećenje u tri decenije dugoj istoriji vandalizacije

Emigriranje i(li) umiranje: organizovanje i otpor na periferiji

O nedavno promovisanoj knjizi Danijele Majstorović „Diskurs i afekat u postsocijalističkoj Bosni i Hercegovini: periferna sopstva“ koja, koristeći teorijske pojmove dekolonijalnosti i postsocijalizma, kao i teoriju afekta, govori o savremenim društvenim pokretima i radničkim borbama na evropskoj periferiji, čitajte u tekstu Jelene Lalatović.

O nedavno promovisanoj knjizi Danijele Majstorović „Diskurs i afekat u postsocijalističkoj Bosni i Hercegovini: periferna sopstva“ koja, koristeći teorijske pojmove dekolonijalnosti i postsocijalizma, kao i teoriju afekta, govori o savremenim društvenim pokretima i radničkim borbama na evropskoj periferiji, čitajte u tekstu Jelene Lalatović.

Asocijacija NKSS i ULUS: Rast broja „sumnjivih“ projekata i dodela ogromnog dela budžeta „predatorskim“ organizacijama na javnim konkursima u oblasti kulture

„To su mrvice budžeta i dok se sredstva ne povećaju, neće biti ni poboljšanja“, zaključak je analize rezultata ovogodišnjih konkursa u oblasti kulture predstavljene na konferenciji za štampu u Media centru.

„To su mrvice budžeta i dok se sredstva ne povećaju, neće biti ni poboljšanja“, zaključak je analize rezultata ovogodišnjih konkursa u oblasti kulture predstavljene na konferenciji za štampu u Media centru.

Reakcija autorskog tima predstave „Bludni dani kuratog Džonija“ na kontra-saopštenje Novosadskog pozorišta: Zašto uprava pozorišta i dalje neisplaćuje dogovoreni honorar?

Mi, kao autori koji pokušavaju da žive od onoga što rade, smatramo da je svako dugovanje, pa makar bilo i jedan dinar, nedopustivo, za Mašinu kaže Jovana Tomić, rediteljka predstave „Bludni dani kuratog Džonija“.

Mi, kao autori koji pokušavaju da žive od onoga što rade, smatramo da je svako dugovanje, pa makar bilo i jedan dinar, nedopustivo, za Mašinu kaže Jovana Tomić, rediteljka predstave „Bludni dani kuratog Džonija“.

Intervju sa Srđanom Kečom: Šta gradi jedno društvo bez uverenja, bez projekata, bez vere u bolje sutra?

Postavljanjem u središte filma inače nevidljivih junakinja i jednog nevidljivog prostora čija je istorija izbrisana, a guranjem na margine pejzaža neoliberalnog razvoja i njegovih stanovnika pokušao sam da izazovem ova pitanja, ističe Srđan Keča, autor poetskog dokumentarca „Muzej revolucije“.

Postavljanjem u središte filma inače nevidljivih junakinja i jednog nevidljivog prostora čija je istorija izbrisana, a guranjem na margine pejzaža neoliberalnog razvoja i njegovih stanovnika pokušao sam da izazovem ova pitanja, ističe Srđan Keča, autor poetskog dokumentarca „Muzej revolucije“.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

Viber

RSS

© 2022 Copyleft Mašina.rs Powered by Network Failure