Iako je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u aprilu poništilo nezakonito izdatu građevinsku dozvolu za treću MHE na Rupskoj reci, presudivši na taj način da se MHE Besko ne gradi, meštani, aktivisti udruženja Bitka za Vlasinu i inicijative Pravo na vodu su ostali na oprezu.
Kako smo ranije pisali, investitor na odluku Ministarstva nije mogao da se žali, ali je imao pravo da u roku od 30 dana pokrene upravni postupak. Barikade su zato rasformirane tek 20. maja, mesec dana nakon što su o poništenju dozvole građani obavešteni i 160 dana od njihovog postavljanja:
„Posle tačno 160 dana protesta i neprestane terenske, pravne i medijske borbe možemo da kažemo da je gotovo! Hvala svima, ponosni smo na sve što smo uradili na odbrani svog zavičaja, dali smo sve od sebe i na kraju uspeli“, izjavio je putem društvenih mreža Miloš Nikolić iz neformalnog udruženja Bitka za Vlasinu.
Nikolić je objasnio da se meštani vraćaju svojim redovnim obavezama i normalnom životu, ali da ostaju budni i spremni da se i dalje bore za pravdu, slobodu i zdravu životnu sredinu.
„Dadince je dom vrednih, poštenih i čestitih ljudi i spremno je da ugosti sve koji čistog srca i iskrenih namera dođu ovde ali ne i one koji pod plaštom ‘investitora‘, stranih ili ‘domaćih‘, žele da protivno interesima lokalne zajednice unište sve ono za šta smo se borili.
Šator jeste sklopljen i odložen ali u slučaju potrebe biće postavljen u najkraćem vremenskom periodu (to smo već uvežbali!).“
Da li je Dadince bezbedno?
„Izvesno jeste – i to čak i da je upravni spor u međuvremenu pokrenut“, kaže za Mašinu Strahinja Macić, pravnik u Organizaciji za političku ekologiju – Polekol, po čijoj inicijativi je, nakon niza protesta i višemesečnih barikada, sporna građevinska dozvola poništena.
Po saznanju meštana i aktivista, investitor nije pokrenuo upravni spor. Rok za podnošenje tužbe je istekao, a investitor se u javnosti nije oglašavao na tu temu. „Da bismo to potvrdili, nadležnim institucijama smo podneli zahteve za dostavljanje obaveštenja da li je upravni spor pokrenut“, objašnjava Macić i dodaje:
„Smatram da je MGSI pravilno i zakonito sprovelo postupak poništenja građevinske dozvole i donelo istu tako pravilnu i zakonitu odluku i da eventualna tužba investitora ne bi bila uvažena. Ali čak i kad bi sud to rešenje poništio i vratio ga ministarstvu na ponovno odlučivanje, ili kada bi sud sam odlučivao u sporu pune jurisdikcije, ti postupci bi mogli završiti samo ponovnim poništenjem građevinske dozvole, jer o nezakonitostima u njenom izdavanju postoji hrpa dokaza“.
Podsetimo, Polekol je poništenje sporne građevinske dozvole od resornog Ministarstva (MGSI) zahtevao krajem decembra 2022, a 12. januara 2023. Zahtev za poništavanje konačnih i pravosnažnih akata u postupku izdavanja građevinske dozvole za MHE ‘Besko’ na Rupskoj reci su Ministarstvu građevinarstva podneli meštani Dadinca. I to ne prvi put – predsednik Mesne zajednice Dadince je prvi Zahtev za prestanak važenja Rešenja o građevinskoj dozvoli za MHE Besko podneo u martu 2022, dok je Žalbu na Rešenje o građevinskoj dozvoli za MHE Besko još u decembru 2021. podnela Marina Kessler, predstavnica građanskog udruženja Korekt Crna Trava i članica udruženja Bitka za Vlasinu.
Dozvola je poništena – ali to ne oslobađa posla inspekcije
To što je Rupska reka spasena od izgradnje treće MHE, ipak, ne znači da su sasvim završene ni priča o samoj hidroelektrani ni borba za zaštitu ove reke, kažu aktivisti.
„Što se MHE Besko tiče, treba okončati postupke nadzora koje vrše inspekcije koje već postupaju u ovom slučaju, a to su Energetska i Vodna inspekcija. Iako je Polekol podneo zahtev za vanredni inspekcijski nadzor zajedno za zahtevom za poništenje građevinske dozvole, krajem aprila smo obavešteni da Republička građevinska inspekcija ipak nije postupala u ovom predmetu i zato smo podneli novu predstavku uz svu raspoloživu dokumentaciju, tako da očekujemo da i ova inspekcija sprovede postupak nadzora i deluje u skladu sa svojim ovlašćenjima“, detaljno izlaže Macić.
„Ceo ovaj slučaj, od samog početka, kao i postupanje svih nabrojanih organa prati i Zaštitnik građana koji aktivno preduzima mere iz svojih nadležnosti”, podseća.
Pokretanje inspekcijskog nadzora od strane upravne, građevinske i inspekcije zaštite životne sredine Polekol je tražio krajem decembra 2022. Ova organizacije je tada, pored poništavanja sporne dozvole, zahtevala i zabranu daljeg uništavanja prirode, zabranu daljih radova i pokretanje odgovarajućih postupaka za privredni prestup; pokretanje ispitnog postupka i utvrđenje postojanja nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa opštinske uprave; pokretanje krivičnih, disciplinskih i prekršajnih postupaka protiv odgovornih lica. U te svrhe se, pored Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Polekol obratio i Ministarstvu zaštite životne sredine, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitniku građana Republike Srbije i svim nadležnim inspekcijama.
Bitka za Vlasinu će insistirati na ustanovljavanju odgovornosti nadležnih
„Bitka za Vlasinu će insistirati i na tome da svi odgovorni za to što su lokacijski uslovi i građevinska dozvola za MHE Besko izdati protivpravno, uz kršenje brojnih propisa, snose odgovarajuću disciplinsku, prekršajnu i krivičnu odgovornost“, kaže za Mašinu Petar Ilić iz ovog neformalnog udruženja, koje se godinama bori za zaštitu Vlasine i njenih pritoka, ali i drugih reka na opštinama Crna Trava i Vlasotince.
Utvrđivanje krivične odgovornosti nadležnih predstavlja nezanemarljivi deo priče. Do danas je ovim povodom pokrenuto čak desetak prijava. Kako je krajem 2022. objavio JugPress, prve krivične prijave je protiv Marjana Stankovića, načelnika Opštinske uprave, Marinka Đorđevića, šefa odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine i Jelene Krainčanić, urbaniste u opštini Vlasotince, sa obrazloženjem da su protivzakonito doneli rešenje i time drugima i trećim licima omogućili protivpravnu imovinsku korist i to po članu 227, stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije, podneo poslanik Miodrag Gavrilović iz Demokratske stranke. Usledile su i krivične prijave koje su podnela udruženja aktivista.
Da li je Opština Vlasotince konačno spremna da poštuje sopstvenu Odluku o zabrani izgradnje MHE i Odluku o izmeni prostornog plana?
Predstavnici lokalne samouprave su od sredine decembra, kada su u Dadincu postavljene barikade, naizmenično pokušavali da svu odgovornost svale jedni na druge i resorno Ministarstvo, a u pauzama dobacivanja vrućim krompirom pokušavali da građane iz udruženja Bitka za Vlasinu označe kao neprijateljski element koji muti vodu, Dadinčanima servira netačne informacije i onemogućava dogovor između opštine, investitora i stanovništva.
Čini se da je opština nakon poništavanja dozvole „spustila loptu“, barem sudeći po tome što je upriličila sastanak sa predstavnicima Bitke za Vlasinu.
„Članovi Bitke za Vlasinu su se pretprošlog četvrtka, 11. maja, sastali sa predstavnicima lokalne samouprave, odnosno opštinskim rukovodstvom i predstavnicima odeljenja za urbanizam, povodom peticije za brisanje lokacije za MHE iz prostornog plana opštine“, obaveštava nas Ilić.
U pitanju je Peticija za dodatno i potpuno očuvanje opštinskih vodotokova od štetnog uticaja malih hidroelektrana, koja je zvanično overena, zavedena i predata na uvid i dalje razmatranje za hitno postupanje po službenoj dužnosti Skupštini opštine Vlasotince, Predsedniku opštine i po Statutu opštine ujedno i nosiocu funkcije predsednika opštinskog veća, kao i Opštinskom veću, 23. decembra 2022. Zajedno su je podneli Bitka za Vlasinu, inicijativa Pravo na vodu i organizacija Polekol, kako dodaje Ilić.
Sastanak održan početkom maja Ilić opisuje kao inicijalni sastanak opštinara i aktivista o pokretanju procedure za brisanje lokacija za MHE. „To bi se nadovezalo na odluku opštine Vlasotince o zabrani izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana, koja je doneta na našu inicijativu 2021. godine“, podseća Ilić.
Kako je za Mašinu ranije komentarisao Strahinja Macić, da je Opština poštovala ovu odluku problema sa MHE Besko ne bi ni bilo: „Najveći propust opštine Vlasotince je što nije sprovela odluke koje je sama donela – Odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji i Odluku o izradi izmene i dopune prostornog plana Vlasotinca od 20.6.2019. g. kojom bi izgradnja MHE na teritoriji opštine bila zabranjena, a sve lokacije definisane zloglasnim i zastarelim Katastrom MHE iz 1987. brisane s obzirom na to da ih planovi višeg reda određuju kao ‚potencijalne‘ a ne kao obavezujuće“.
Vredi setiti se i sledećeg: kada je Opština Vlasotince pod pritiskom građana donela pomenutu Odluku da promeni prostorni plan poslanici su uvažili da derivacione MHE uzrokuju „presušivanje vodotoka nizvodno od vodozahvata, ugrožavanje izvora zdrave pijaće vode, destrukciju korita i priobalja, smanjenje populacije biljnog i životinjskog sveta“ i štetno utiču na kvalitet života lokalnog stanovništva.
Borba za čiste reke neće stati
Pojašnjavajući tok sastanka održanog početkom maja, Ilić kaže:
„Opštinskom rukovodstvu smo dali smernice i predočili im kako su u slične procese ušle druge opštine u Srbiji. Dogovoreno je da se krene u proceduru izrade projekta za izbacivanje lokacija za derivacione MHE. Ako bi se one izbrisale, time bi se predupredilo i da potencijalni investitori traže lokacijske uslove za gradnju mini hidroelektrana“.
Da li se zaista pojavila mogućnost da predstavnici građana u lokalnoj samoupravi razumeju da je civilno društvo – odnosno samoorganizovani i neprofitno organizovani građani – dobronamerni i dobro informisani savetnik, a ne nekakav neprijatelj društvenih institucija, ispostava strane agenture ili „kočničar progresa“, kako ga prečesto etiketiraju najviše državne vlasti, vreme će pokazati.
Podsetimo, na samoj Rupskoj reci već postoje dve male hidroelektrane koje ugrožavaju ekosistem reke i funkcionisanje grdeličkog vodovoda. Na pritokama reke Vlasine, delom na teritoriji opštine, je izgrađeno već petnaestak, a planirano čak 55 MHE. Kako smo i ranije skretali pažnju, u velikom broju ovih reka tekla je pijaća voda, a mnoge su staništa ugroženih vrsta poput potočne pastrmke i rečnog raka.
Iz neformalnog udruženja Bitka za Vlasinu su poručili da će nastaviti borbu za čiste reke, koja je „ovoga puta mnogo jača i uz neraskidivo savezništvo i bratstvo sa našim Dadinčanima“. Aktivisti i meštani će nastaviti da insistiraju na tome da se iz prostornog plana Opštine Vlasotince izbrišu sve lokacije za male i mini hidroelektrane i preispita rad postojećih, ali spreče i druge vrste projekata koje bi mogle naneti veliku štetu životnoj sredini.
