Socijalno-ekonomski savet (SES) još uvek nije zauzeo stav po pitanju minimalne cene rada, izjavio je Miloš Nenezić, predsedavajući ovog tela otvarajući konferenciju za medije nakon sastanka SES-a. Kako je rekao članovi SES-a su na današnjem zasedanju upoznati sa stavovima koji su izneti u okviru radne grupe koja pregovara o minimalnoj zaradi i najavio da će sledeći sastanak pregovarača biti u ponedeljak, 23. avgusta.
Iako minimalna zarada nije bila predmet diskusija u okviru današnjeg zasedanja SES-a svi članovi ovog tela su imali potrebu da pred novinarima iznesu svoje stavove o ovom pitanju. Ipak, ono što se moglo čuti se ne razlikuje od prethodno iznetih očekivanja o kojima ste mogli da čitate na Mašini.
Predstavnici sindikata, Zoran Stojiljković iz UGS „Nezavisnost“ i Ljubisav Orbović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, su ponovili očekivanja da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom što je bio i dogovor postignut 2017. godine u okviru SES-a. Predstavnici poslodavaca podsetili da je povećanje moguće u okvirima projektovanog rasta BDP-a, odnosno oko 6%. Ministarka Darija Kisić Tevačević ponovila stav predstavnika vlasti da je na osnovu ekonomskog rasta moguće i potrebno povećati iznos minimalne cene rada. Socijalni „partneri“ su saglasni da je potrebno povećati neoporezivi deo zarade, ali i jedni i drugi u tom smislu čekaju na stav vlasti odnosno Ministarstva finansija.
Stojiljković je podsetio da je u javnosti stvoreno očekivanje da će minimalna zarada sledeće godine biti oko 35.000, što je cifra koju je prvo izneo predsednik Aleksandar Vučić, i zatražio je da se „Ministarstvo finansija izjasni da li je to poslednja ponuda ili postoji prostor za povećanje“. Prema njemu to bi bilo nedovoljno pošto bi realna vrednost minimalne zarade na taj način samo stagnirala ukoliko se uzme u obzir rast cena i projektovana inflacija.
Zašto toliki broj ljudi prima minimalnu zaradu?
Da se o minimalnoj zaradi ipak više razgovara pobrinuli su se predstavnici medija čija su sva pitanja bila upravo o tome.
Novinar Mašine je ministarku Dariju Kisić Tepavčevič i predsednika Unije poslodavaca Srbije Miloša Nenezića pitao zašto više od 300.000 ljudi u Srbiji prima minimalnu zaradu iako bi to po zakonu trebalo da bude izuzetak a ne pravilo, dok se istovremeno država ponosi ekonomskim rastom.
Ministarka nije odgovorila na naše pitanje, dok je Nenezić rekao da „treba da budemo iskreni sami prema sebi i kažemo da ni minimalac ni minimalna potrošačka korpa nisu nešto od čega jedna porodica može da preživi“.
„Svaki poslodavac želi zadovoljnog radnika sa većom platom. Međutim, potrebno je omogućiti privredi da može da zaradi i za plate i za reproduktivne troškove i da može da se razvija. Većina poslodavaca je saglasna da je potrebno povećati minimalnu cenu rada, ali je potrebno gledati širu sliku. Nema logike da minimalna zarada bude opterećena porezima. Potrebno je poboljšati privredni ambijent nizom olakšica i smanjenjem birokratskih procedura“, rekao je Nenezić odgovarajući na naše pitanje.
Ljubisav Orbović je takođe želeo da nam odgovori. On je naglasio da se u javnosti barata i sa cifrom od čak 350.000 ljudi koji primaju minimalac, ali da „mi uopšte ne znamo da li toliki broj ljudi zaista prima minimalnu zaradu“.
„Veliki je broj onih kojima poslodavci isplaćuju minimalnu zaradu a drugi deo im daju na ruke. I ujedno minimalna zarada ne vrši pritisak na rast ostalih plata“, rekao je Orbović.
On je dodao i da je smanjenje poreza prihvatljivo ali ne i smanjenje doprinosa što se desilo prethodnih godina pa je ukupna količina novca koja je izdvojena za zdravstvo bila znatno manja što se osetilo tokom pandemije.
M.M.
