Pregled nazvan Indeksom klimatskih rizika za decu (Children’s Climate Risk Index, CCRI) rangira zemlje po izloženosti dece klimatskim šokovima (to jest prirodnim i meteorološkim nepogodama izazvanim klimatskom krizom) i nedostatku pristupa osnovnim uslugama koje mogu zaštititi decu od nepogoda i ublažiti njihove posledice.
U pratećoj objavi se navodi da je u velikom riziku od posledica klimatske krize milijardu mališana, odnosno polovina dece na svetu.
UN naglašava da deca nesrazmerno trpe posledice klimatske krize iako uopšte nisu odgovorna za njen nastanak.
Deca su fizički i psihološki osetljivija od odraslih, zbog čega je veća mogućnost da njihov život i razvoj budu ugroženi usled poplava, suša, toplotnih talasa, te drugih oblika ekstremnih vremenskih uslova.
Uz to, kako se navodi, mnogi mališani žive u oblastima koje su istovremeno pogođene nizom nepogoda, što negativno utiče na fizičku bezbednost stanovništva, ali i ekonomsku i političku stabilnost tih krajeva sveta.
Pregled sadrži interaktivnu mapu (Children’s Climate Risk Index Interactive Atlas) i prateći izveštaj, a na sajtu UNICEF-a je dostupan u beta verziji, koja će se dopunjavati aktuelnim saznanjima u saradnji sa partnerima na projektu, organizacijama Data for Children Collaborative and Save the Children International. Kako se navodi na sajtu, ovaj pregled je objavljen sa ciljem da olakša i ubrza odluke o pružanju pomoći najugroženijima.
UNICEF je i ranije upozoravao na ove probleme. U skorašnjim izveštajima apostrofira se da se faktori rizika koje izazivaju klimatske promene mogu razvrstati u tri kategorije: promene geografskog dometa određenih bolesti, nedostupnost hrane i ugroženost pijaće vode i sanitarne infrastrukture.
Sve prisutnije suše i promene dinamike padavina, objašnjava se, dovode do pada prinose žitarica u mnogim delovima sveta. Pad prinosa žitarica dovodi do lančanog rasta cena hrane i gladi, ometajući pravilan razvoj dece širom sveta, rast mortaliteta najmlađih i ekonomsko izbeglištvo.
Po podacima UNICEF-a oko dve milijarde dece živi u oblastima gde je kvalitet vazduha ispod kriterijuma koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija, zbog čega čitavih pola miliona dece mlađih od 5 godina svake godine umre od posledica zagađenja vazduha a još više ih trpi posledice po razvoj mozga i pluća. Poplave, sa svoje strane, zamućuju izvore pijaće vode i olakšavaju širenje kolere, što naročito pogađa decu, a ona su ranjiva i na sve rasprostranjenije bolesti poput malarije i denga groznice.
„Čak 90% tegoba koje izazivaju bolesti čije se širenje može pripisati klimatskim promenama pogađa decu mlađu od 5 godina “, naglašava se u jednom od saopštenja UNICEF-a.
Kao jedan od primera za bolesti kojima pogoduje konstelacija klimatske, ekonomske i političke krize u kojoj smo se našli UNICEF navodi zapaljenje pluća. Od ove bolesti, koju najlakše dobijaju neuhranjena deca koja nemaju pristup čistoj vodi, sanitarijama i zdravstvenoj nezi, dnevno umre 2.400 mališana mlađih od 5 godina.
Zaključak UNICEF-a je da danas širom sveta stasava prva generacija dece za koju će svet u proseku biti opasniji i nesigurniji nego za njihove roditelje. UNICEF zato apeluje na to da se vlade uhvate u koštac sa klimatskom krizom, koja ugrožava zdravlje ljudi širom sveta i povećava društveno-ekonomske razlike.
No, podsetimo i na to da će temperature širom sveta rasti i narednih 30 godina čak i ukoliko hitno preduzmemo radikalne mere za smanjenje emisija gasova staklene bašte.
I.K.
