Oko pedeset aktivista i aktivistkinja danas je u Beogradu stalo u odbranu Dejana Lazovića, iz Peći, i sprečilo njegovu deložaciju iz stana u Ustaničkoj ulici.
Ovo je bila prva u nizu zakazanih deložacija koje će se dešavati skoro svakodnevno sve do 10. avgusta. Preko dvadeset ljudi je suočeno s pretnjom da bude izbačeno iz stanova.
Pored policije na mestu izvršenja našao se i Petar Anđić, ispred Komesarijata za izbeglice, kao i ljudi kojima je namenjen stan Dejana Lazovića na osnovu rezultata konkursa koji je okončan 2016. godine.
Anđić je više puta istakao kako su ovi stanovi „namenjeni izbeglicama, a ne interno raseljenim ljudima“.
Izbeglice su garsonjere u Ustaničkoj naselili 2008. godine, dok je konkurs raspisan i zatvoren pre samo dve godine, što efektivno znači da bi ti stanovi bili prazni skoro deset godina.
Aktivisti inicijative „Krov nad glavom“ kažu da je održano nekoliko grupnih i pojedinačnih razgovora i pokušaja da se nađe rešenje ovom problemu. U Komesarijatu su obećavali prošle godine da niko neće biti iseljen bez pronalaska adekvatnog rešenja. Jedan od aktivista, Vladimir Milenković, je rekao da se:
Tokom tih razgovora ispostavilo zapravo da oni ne žele da nađu rešenje, nego da ih se što pre i što lakše reše.
Kako kažu, potencijalna rešenja koja je Komesarijat nudio bile su kuće bez struje i vode, potom kasarna u Obrenovcu koja je krajnje neuslovna za život. „Nikakav normalan prostor im nisu ponudili za alternativu.“, zaključuje Milenković.
Ipak, Komesarijat je bez daljeg dijaloga sa ugroženima uz pomoć opštine Zvezdara zakazao deložacije.
Posebno zabrinjava to što su organizatori nasilnog iseljenja na sam čin pozvali i one porodice koje očekuju da se usele u sporne stambene jedinice. Time, oni koji su inače odgovorni za probleme, prikrivaju svoju odgovornost i otvaraju mogućnost sukoba jednako ugroženih ljudi koji čekaju da ih isele i onih koji čekaju da se usele.
Pored svih apsurdnosti koje se javljaju u slučajevima deložacija proteklih godina, zvanični državni instrument za rešavanje stambenog pitanja socijalno ugroženih ljudi je – konkurs. Čak i kada bi bio pravilno sproveden, ovaj oblik takmičarskog nametanja u tome ko je u lošijem položaju pa samim tim više zaslužuje mesto za život je podjednako problematičan kao i način na koji se institucije ophode. Poput loše nagradne igre, ljudi se međusobdno nadmeću u prikazivanju svog lošeg materijalnog i socijalnog položaja.
Ukazujući na još jednu oprečnost konkursa, jedan od stanara istakao je kako ove garsonjere dobijaju porodice koje u njih ne mogu da stanu, jer se na broj članova porodice dobija više poena, što ih dobro rangira na konkursu.
U zvaničnom saopštenju Komesarijata po ovom pitanju, između ostalog stoji:
Naši korisnici su veoma siromašni, ali ne obijaju i ne uzurpiraju imovinu druge sirotinje već strpljivo čekaju više od dve decenije da se i za njih nađe trajno stambeno rešenje.
Prioriteti su jasni. Prvo rangiranje – prva, druga, treća sirotinja, pa se tek onda možda dobije prilika za ostvarenje osnovnih prava. Bitno je samo da imate strpljenja, i dovoljan broj poena.
A.V.
