Koalicija protiv SLAPP tužbi u Evropi, Case Coalition against SLAPP in Europe, sprovodi konkurs za nasilnog advokata, korporativnog siledžiju, političara, međunarodnog siledžiju, zemlju i oligarha najsklonije SLAPP tužbama. Rezultati ovogodišnjeg konkursa biće objavljeni dvadesetog oktobra, a Srbija se na njemu našla među nominovanim zemljama.
Podsetimo, SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) ili strateške tužbe protiv javnog delovanja su tužbe koje se podnose sa ciljem da se ućutkaju aktivisti, mediji, istraživači i uzbunjivači čiji rad razotkriva aktivnosti korporacija, političara i drugih moćnih strana koja su nezakonita ili na drugi način štete javnom interesu.
Ove tužbe se mogu definisati i kao tužbe koje sadrže tužbene zahteve bazirane na kleveti, koje su zapravo podnete sa ciljem zastrašivanja, opterećivanja, kažnjavanja ili uznemiravanja tuženog zbog javnog govora protiv tužioca, čiji su predmet pitanja od opšteg interesa, kako je u maju pisalo Vreme.
Ovakve tužbe u Srbiji se pojavljuju odnedavno, ali šire velikom brzinom. Kako prenosi Vreme, a prema podacima NUNS-a, između 2010. i 2020. godine je pokrenuto najmanje 26 građanskih tužbi protiv novinara, medija, organizacija civilnog društva i aktivista zbog njihovih aktivnosti čuvara javnog interesa. Preko polovine tužbi podneto je između 2018. i 2020 godine. Podaci Case Coalition against SLAPP in Europe govore da je preko 20 tužbi pokrenuto samo 2021. godine, zbog čega je Srbija i nominovana za zemlju sa najpovoljnijim uslovima za ovaj vid gušenja slobode govora u 2022.
U nabrojane primere čak i ne spada slučaj kada je Milenijum tim podneo 34 tužbe protiv dnevnih listova, portala, lokalnih medija i kablovskih televizija koji su izveštavali sa konferencija za štampu održanih u februaru 2021. u Vranjskoj banji i Leskovcu, a na kojima su političari govorili o poslovanju ove kompanije. Četiri petine tužbi, odnosno 27, podneseno je protiv medija, od kojih se najpre tražilo između 100 i 200 hiljada evra, da bi kompanija na posletku demantovala da su u pitanju SLAPP tužbe i odštetni zahtev smanjila na 100 evra. Ove tužbe, podnete Višem sudu u Beogradu, „imaju pojedine elemente SLAPP, ali usled nepostojanja jasnih kriterijuma i usvojene definicije one se u ovom trenutku ne mogu sa izvesnošću okarakterisati kao SLAPP“, pokazuje analiza koju je sprovela Fondacija „Slavko Ćuruvija“.
Kako smo već pisali, domaćoj javnosti je poznat slučaj lančanih tužbi usmerenih protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK, koje su podnosili političari i biznismeni bliski vlasti. Ukupna vrednost 10 postupaka koji su se na jesen 2021. godine vodili protiv redakcije, urednika i novinara iznosila je 90 miliona dinara – što je, prema pisanju KRIK-a, tri puta više od godišnjeg budžeta tog medija. Upravo ovaj slučaj apostrofira i Case Coalition against SLAPP in Europe.
Vredi pomenuti i da će Dragana Arsić, novosadska aktivistkinja, do kraja godine biti pozvana na čak 20 ročišta u vezi sa pet različitih tužbi. Podnosioce tužbi su zato aktivisti iz Novog Sada nominovali za korporativnog siledžiju godine.
Najviša tela Evropske unije od 2018. pokušavaju da ubede države članice da zakonski onemoguće SLAPP tužbe, čiji broj je u EU od 2010. sa četiri porastao na preko stotinu. Na to su ranije, a zasad uzalud, pozivali komitet ministara i komesarka za ljudska prava Saveta Evrope.
Izvestan pomak mogao bi da donese direktiva protiv SLAPP tužbi koju je Evropska komisija doenla u maju 2022. Kako smo već pisali, prema tekstu predloga sudovi će moći da odbiju neutemeljene tužbe u ranoj fazi. U takvim slučajevima teret dokazivanja da se radi o osnovanoj tužbi pada na podnosioca tužbe. Podnosilac SLAPP tužbi će morati da plati sve troškove, uključujući i troškove odbrane. Nadalje, tuženi dobija pravo da traži kompenzaciju za materijalnu i nematerijalnu štetu, a sudovi će moći da izreknu kaznu podnosiocima SLAPP tužbi sa ciljem da obeshrabre takve prakse. Predlog predviđa i zaštitu protiv neosnovanih tužbi koje su donete u državi koja nije članica EU.
I.K.
