Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2030. godine usvojen je letos, bez obzira na brojne primedbe i ulične proteste. Aktivisti mesecima su ukazivali na najproblematičnije tačke u GUP-u, koji bi mogao da poploča (ponegde i doslovno) put za projekat „Novi Sad na vodi“.
Setimo se, na Nacrt ovog plana podneto je oko 15.000 primedbi, a većina njih se odnosila na delove koji predviđaju faktičko pretvaranje Bulevara Evrope (koji prolazi kroz gusto naseljene delove grada) u obilaznicu koja će povezivati auto-put E75 sa novim Fruškogorskim koridorom (brzom saobraćajnicom u izgradnji između Novog sada i Rume preko planine Fruška gora), zatim na izgradnju stambenih i poslovnih objekata u podnožju Petrovaradinske tvrđave, podizanje nebodera umesto parka u naselju Telep, kao i uništavanje Dunavca i Šodroša – dunavskih rukavaca sa bogatim biljnim i životinjskim svetom, gde obitava oko 200 zaštićenih vrsta.
Prema kritičkoj javnosti celokupni plan je rađen po meri investitora, među kojima se ističe firma „Galens“, koja već godinama stoji iza najvećih građevinskih projekata u Novom Sadu i na Fruškoj gori, ali se polako širi i na Beograd i Zlatibor. Plan za tzv. Novi Sad na vodi (stambeno-poslovni kompleks u koritu Dunava) apsolutno je u suprotnosti sa javnim interesom. Grad Novi Sad je predvideo sredstva kako bi investitoru omogućio što veći profit, dok bi se sa druge strane sužavanjem korita Dunava povećala mogućnost poplava, od čega je Novi Sad već dugi niz godina dobro zaštićen.
„Galens“ je novim planom dobio pravo da na mestu nekadašnjeg Brodogradilišta diže zgrade koje mogu biti visine i do 20 spratova, dok bi se javnim novcem izgradio novi odbrambeni bedem. Svojevremeno je na ovaj projekat, upravo zbog potencijalnih poplava, negativno mišljenje dalo i Javno preduzeće „Vode Vojvodine“ i Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, ali se to završilo smenom rukovodstva „Voda Vojvodine“, dok je Institut privatizovan.
Usvajanje novog Generalnog urbanističkog plana deluje samo kao vrh betonskog brega kada je u pitanju bahatost gradskih vlasti i tzv. investitorski urbanizam u Novom Sadu. Investitorski urbanizam predstavljaje vođenje urbanističke politike na način da se omogući što veća materijalna korist investitoru, a na štetu javnog interesa i stvarnih potreba građana.
Već dugi niz godina Novi Sad trpi ozbiljne promene koje negativno utiču na kvalitet života u njemu. Ipak, mnogi od ovih udaraca proizveli su organizovanje i udruživanje građana i građanki Novog Sada koji su se, sa većim ili manjim uspehom, suprostavljali problematičnim planovima gradskih urbanista.
Neformalne inicijative, koje su se u većini slučajeva okupljale sa idejom da nešto odbrane, sačuvaju i ne daju, pa su najčešće ove reči i bile u njihovim nazivima, u proteklih pet-šest godina su redom nicale u različitim gradskim četvrtima – Detelinara, Rotkvarija, Liman, Novo Naselje, itd. U poslednje vreme ta borba se proširila i van gradskih jezgara – na Dunavac (Šodroš) i Frušku goru. Sve ove inicijative kao svoje glavno „oružje“ koristile su javni pritisak na donosioce odluka, insistiranjem na većem učešću zainteresovanih građana u urbanističkoj politici, a to je doprinelo i povećanju svesti o tome da politička borba može krenuti i od nivoa stambenih i (pomalo zaboravljenih) mesnih zajednica, ali isto tako i da ima prostora i potrebe za stvaranjem šire građanske incijative koja će svojom masovnošću primoravati javne službenike da, u nekim slučajevima, samo počnu da rade svoj posao.
Vođeni ovom idejom, u novembru 2019. formiran je Ekološki front Novi Sad, samoorganizovani i neformalni pokret koji okuplja i objedinjuje pojedince, nevladine organizacije i institucije u borbi za zaštitu životne sredine. Nastao je sa ciljem da se postojeći ekološki i drugi pokreti ujedine i podrže jedni druge, kako bi u zajedničkoj borbi promenili trenutno stanje u Novom Sadu, ali i sa idejom povezivanja sa drugim srodnim pokretima u zemlji (Pravo na vodu, Odbranimo reke Stare planine, i sl).
Kulminacija ovih borbi viđena je prošle zime na ulicama mnogih gradova u Srbiji, pa tako i u Novom Sadu, u protestima protiv britansko-australijske kompanije Rio Tinto. Demonstranti su tada zahtevali zabranu iskopavanja litijuma, odnosno da Vlada Srbije povuče prostorni plan posebne namene rudnika Jadar. Prvi uspeh ovih demonstracija bio je u tome što je na ulicama viđen veliki broj mladih ljudi, što ranije nije bio slučaj kada se protestovalo zbog ekoloških pitanja, a drugi što je Vlada zaista povukla plan. Ovaj „drugi“ uspeh će se možda pokazati kratkoročnim, jer je postignut u osetljivo vreme pred raspisivanje izbora na svim nivoima, ali se čini da su ekološki pokreti i građanske inicijative konačno pronašli svoj put do mlađih generacija, kojima se obično zamera apolitičnost i apatija.
Šodroš Survivor Kamp
Kada je u pitanju Novi Sad, na ovu priču se nadovezalo usvajanje spornog Generalnog urbanističkog plana. Aktivisti i aktivistkinje Ekološkog fronta su se, u vrlo kratkom roku za podnošenje primedbi, organizovali i počeli sa prikupljanjem potpisa na više od deset lokacija u gradu. Kao što su se potpisi, osim u centru grada, prikupljali i po gradskim naseljima, tako su se i primedbe odnosile na planove vezane za Liman, Klisu, Novo Naselje, Telep, Šodroš.1
Upravo ovaj poslednji lokalitet je trenutno simbol jedne praktične borbe koja je uspela da okupi jako veliki broj ljudi na terenu. Naime, na području Šodroša, jedinoj preostaloj autohtonoj šumi u Novom Sadu, 12. juna je zabeležena nezakonita seča vrba i topola, i to u toku gneždenja ptica.
Kako smo i pomenuli na početku ovog teksta, ova zelena oaza i prava mala fabrika kiseonika u sve zagađenijem gradu, predviđena je za suštinsko devastiranje zarad izgradnje budućeg, četvrtog mosta na Dunavu. Samoorganizovani građani i građanke Novog Sada na ovom mestu su podigli „Šodroš Survivor Kamp“ i već četiri meseca danonoćno dežuraju na lokaciji nezakonite seče, kako bi sprečili svaki sledeći korak uništavanja Šodroša.
Samo nekoliko dana nakon nezakonite seče, aktivisti su predali i zahteve gradonačelniku Novog Sada, Milošu Vučeviću. U zahtevima se traži potpuna obustava radova, objavljivanje svih zakonom propisanih dokumenata u vezi sa izgradnjom mosta/obilaznice u nastavku Bulevara Evrope, pokretanje postupaka protiv izvođača radova koji su vršili nezakonitu seču, kao i formalnu zaštitu ovog lokaliteta kao Parka prirode. Zvaničnog odgovora na ove zahteve nije bilo, a Vučević u svojim izjavama za medije uglavnom izbegava da polemiše sa ekološkim aktivistima, pokušavajući da ih diskredituje dobro poznatim spinovima kojima se služe gotovo svi zvaničnici vladajuće stranke.
Jedna od rečenica koje su se često mogle čuti u ovom kontekstu jeste da političari iz redova SNS-a pozivaju građane, koji se bune zbog nekog lokalnog problema, da izađu na izbore i da ih tamo pobede, zanemarujući činjenicu da se i politički i svakodnevni život odvijaju i između dva izborna procesa, koji su obično udaljeni jedni od drugih četiri godine.
U Novom Sadu u prethodnom periodu građani su počeli da se organizuju na nivou mesnih zajednica, a u junu prošle godine na izborima za članove njihovih saveta pojavio se i izvestan broj nezavisnih kandidata.
Upotreba kategorije nezavisnih kandidata na ovim izborima je problematična. Jer, dok bi po pravilima svi trebalo da budu nezavisni, u smislu da pored njihovog imena ne može stajati ni jedna politička strankaSrpska napredna stranka je pred ove izbore vrlo otvoreno agitovala za svoje kandidate u svim zajednicama u Novom Sadu, a naročito u onom gde su se pojavili autentično nezavisni kandidati. SNS je na ovim izborima izgubio samo tri Mesne zajednice na Limanu, ali o tome koliko je ovaj mali poraz zaboleo najbolje svedoči to što se o njemu izjašnjavao i predsednik Srbije, u jednom od svojih vanrednih uključenja na TV Pink.
Ipak, osim pobede nezavisnih kandidata u tri mesne zajednice, i pojavljivanja još takvih kandidata u drugim delovima grada, koji su spremni da se imenom i prezimenom zauzmu za promene i usprotive vladajućoj nomenklaturi, bitno je istaći i broj građana koji su se uključili u izborni proces kao kontrolori. Takvo samoorganizovano angažovanje se nastavilo i na opštim izborima u aprilu ove godine, gde je u Novom Sadu obučen veliki broj kontrolora izbornog procesa koji je bio raspoređen na većini biračkih mesta. Istovremeno, aktivisti i aktivistkinje Omladinske studentske akcije (OSA) pratili su sumnjive radnje izvan biračkih mesta i pokušavali da dokumentuju i spreče sve potencijalne malverzacije, koje je SNS poprilično usavršila za ovih deset godina vladavine i izborne dominacije.
Naredni lokalni izboru u Novom Sadu će biti tek sredinom 2024. godine, osim ako ne dođe do nekog ranijeg vanrednog raspisa, što se trenutno ne čini da je u interesu bilo kome. Sa jedne strane, SNS je prethodnih godina očito dostigao svoj vrhunac i očekuje se okrnjivanje njihove moći na svim nivoima, čija će srazmera svakako zavisiti od sposobnosti opozicionih opcija. Na aprilskim izborima svedočili smo ulasku u Narodnu skupštinu ekstremne desnice u nekoliko kolona, ali je cenzus prešla i zeleno-leva koalicija „Moramo“, nazvana po ugledu na zagrebački „Možemo“, koji je prošle godine preuzeo vlast u prestonici Hrvatske. Šta više, „Moramo“ je na beogradskim lokalnim izborima osvojila preko 10% glasova. Više nije nikakva tajna da se za naredne izbore u Novom Sadu priprema politička opcija najsličnija ovim pomenutim, a to su još u toku borbi oko GUP-a početkom godine najavljivali neki od istaknutih aktivista.
Ostaje da se vidi da li će se to desiti putem stranačkog organizovanja ili u nekom drugom obliku. Takođe, i dalje je neizvesno ko će sve od aktera iz lokalne aktivističke zajednice biti raspoložen da se uključi u izbornu trku. Ono što je izvesno jeste da Novi Sad vapi za sređivanjem infrastrukturnih problema i čini se da tu postoji prostor i na političkoj sceni, jer upravo ovakva pitanja jedino još mogu da trgnu iz letargije značajniji broj apstinenata i izneverenih glasača tzv. demokratskih opcija iz prethodnih par decenija.
- Jedna od primedbi odnosila se i na deo Plana generalne regulacije područja novog gradskog centra oko ulice Vojvode Bojovića, u kojoj se nalazi Omladinski centar CK13 (Crna kuća), jedan od retkih preostalih nezavisnih prostora u gradu, na čijem mestu je novim planom predviđena mogućnost podizanja višespratnice. Upravo je Crna kuća mesto sa koga se često diže glas u različitim građanskim borbama, pa tako i onim ekološkim, a neke od lokalnih inicijativa su faktički i nastale u ovom Centru. Iz CK13 su pozvali da se podnošenjem primedbi traži da se parcela na kojoj je smeštena Crna kuća izuzme od mogućnosti izgradnje zgrade kako bi se sačuvao interes zajednice i onemogućilo netransparentno odlučivanje o sudbini Centra.
