Stavimo život ispred profita!

Pokreti, sindikati i stranke koje čine Međunarodnu skupštinu naroda izneli su predlog programa u 16 tačaka za strukturnu promenu koja bi omogućila da pobedimo u borbi protiv pandemije i preoblikujemo svet.

Tekst je prvobitno objavljen na internet stranici Instituta za društvena istraživanja „Tricontinental“.

SARS-CoV-2 ili COVID19, virus čiju je zarazu Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalnom pandemijom, pustoši u mnogim delovima sveta, dok se u ostalim očekuje. U ozbiljnoj smo borbi, za koju je potrebna potpuna mobilizacija; u borbi u kojoj moramo staviti život ispred profita. Mi ćemo pobediti u ovoj borbi – kao što je to Kina već učinila – ako je naš narod ujedinjen i disciplinovan, ako vlade svojim postupcima zasluže naše poštovanje i ako solidarno delujemo širom sveta.

Globalni dug iznosi 250 biliona dolara, a korporativni dug je već ogroman. Sa druge strane, postoje bilioni dolara koji se vrte po berzama i poreskim rajevima. Zbog smanjenja ekonomskih aktivnosti korporacije će zahtevati da ih države spase javnim novcem (bailout); ovo nije najbolje korišćenje dragocenih ljudskih resursa u ovom trenutku. Usred svega ovoga, ideja da finansijska tržišta ostaju otvorena je maštarija. Pad vrednosti akcija – na tržištima od Hang Senga do Vol Strita – samo je način da se pojača globalna bojazan u društvu, jer zdravlje berzi biva pogrešno posmatrano kao pokazatelj ekonomskog zdravlja.

Dugoročne karantini i zaustavljanje proizvodnje sprovode se širom sveta, u Evropi i Severnoj Americi, svakako, ali sve više i u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Ekonomska aktivnost je već počela da koči. Procene ukupnih gubitaka nije moguće dati, pa čak i najveće međunarodne institucije svakodnevno prilagođavaju svoje brojke. Na primer, studija UNCTAD-a 4. marta navela je da će usporavanje proizvodnje u Kini samo po sebi poremetiti globalni lanac snabdevanja i smanjiti izvoz za 50 milijardi dolara; ovo je samo jedan deo gubitka. Ukupni gubici – za sada – izmiču mogućnosti sračunavanja.

Podržite nas!

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

MMF se obavezao da će upotrebiti bilion dolara kako bi pomogao zemljama da se zaštite od ekonomske katastrofe. Već se dvadesetak zemalja obratilo MMF-u za pomoć; Iran, koji se poslednje tri decenije držao podalje od MMF-a, sada je zatražio pomoć te međunarodne organizacije. Bila bi to hvale vredna promena politike MMF-a, bez presedana u istoriji, da ta organizacija nije sramotno odbila da pomogne venecuelanskom narodu pod izgovorom nepriznavanja Vlade Venecuele. MMF ne sme uslovljavatizajmove za premošćavanje krize. Odbijanje zajma Venecueli znak je velikog političkog neuspeha MMF-a.

Međunarodna solidarnost Kine i Kube je uzorna. Kineski i kubanski lekari boravili su u Iranu, Italiji i Venecueli, a svoje usluge i stručnost nudili su širom sveta. Razvili su tehnike lečenja koji smanjuju smrtnost od COVID-19, i žele da ih prenesu ljudima širom sveta bez ikakvog patenta ili profita –. Kinezi i Kubanci nam u ovom periodu postavljaju ozbiljan primer; zahvaljujući takvom delovanju, lakše je zamisliti socijalizam usred ove pandemije koronavirusa nego živeti pod bezdušnim režimom kapitalizma.

Evropske zemlje, u kojima je sada pandemija najizraženija, vide da se njihovi oslabljeni zdravstveni sistemi urušavaju nakon decenija nedovoljnog finansiranja i neoliberalne štednje. Evropske vlade, kao i Evropska centralna banka i EU, najveći deo svojih sredstava izdvajaju za pokušaje zaštite finansijskog i poslovnog sektora od sigurnog ekonomskog debakla. Preuzimanje sramežljivih koraka k jačanju kapaciteta država u krizi – usmerene renacionalizacije, privremena javna kontrola pružalaca zdravstvenih usluga – ili palijativne mere – ograničena izuzeća od plaćanja zakupa i stambenih hipoteka – ne predstavljaju odlučno opredeljenje za pružanje osnovnih garancija za rad i očuvanje zdravlja pripadnika radničke klase, koja je najviše izložena pogubnim efektima pandemije: zdravstvenih radnika, negovateljica, zaposlenih u prehrambenoj industriji i preduzećima za pružanje osnovnih usluga, itd.

Ovo je delimično odbacivanje neoliberalnih recepata koji su dominirali svetom poslednjih pedeset godina. MMF se mora složiti s tim, nakon što je aktivno učestvovao u kanibalizaciji resursa u Africi, Aziji i Latinskoj Americi i kreiranju institucionalnih pustinja u državi za državom. Jačanje države i redistribucija bogatstva u korist većine trebalo bi da bude globalna orijentacija.

Naučnici nam kažu da bi ova borba protiv virusa mogla da traje narednih trideset ili četrdeset dana. Zato je od suštinskog značaja da svaka država i svaka vlada preduzmu mere kako bi sprečile smrt više hiljada ljudi.

Pokreti, sindikati i stranke koje čine Međunarodnu skupštinu naroda predlažu da se formuliše i sprovede program strukturnih promena koji će nam omogućiti da pobedimo u ovoj borbi i preoblikujemo svet. Ovaj program mora da sadrži:

1. Momentalno obustavljanje rada svih osim osnovnog medicinskog i logističkog osoblja i onih koji su potrebni za proizvodnju i distribuciju hrane i potrepština, bez gubitka plata. Država mora da preuzme troškove zarada za vreme obustave.
2. Zdravlje, snabdevanje hranom i javna bezbednost moraju se održavati na organizovan način. Zalihe žita iz robnih rezervi moraju se odmah staviti na raspolaganje za distribuciju među siromašnima.
3. Škole moraju da budu zatvorene.
4. Podruštvljavanje bolnica i medicinskih centara kako se ne bi brinuli o profitu za vreme krize. Ovi medicinski centri moraju biti pod kontrolom vladine zdravstvenihstrateških tela.
5. Nacionalizacija farmaceutskih kompanija i neposredna međunarodna saradnja među njima zarad pronalaženja vakcine i lakših uređaja za testiranje. Ukidanje intelektualne svojine u polju medicine.
6. Testirati sve ljude. Brza mobilizacija testova i podrške medicinskom osoblju koje se nalazi na frontu borbe protiv pandemije.
7. Ubrzanje proizvodnje materijala potrebnog za rešavanje krize (kompleti za testiranje, maske, respiratori).
8. Odmah zatvoriti globalna finansijska tržišta.
9. Upotreba finansijskih sredstava za sprečavanje državnih bankrota.
10. Otpisati sve ne-korporativne dugove.
11. Neposredni prekid svih isplata zakupa i hipoteka, obustava deložacija; zagarantovati adekvatno stanovanje kao osnovno ljudsko pravo. Adekvatno stanovanje mora biti pravo svih, za koje jemči država.
12. Država treba da preuzme troškove svih komunalija – vode, struje, interneta (koji treba da bude obezbeđen kao ljudsko pravo); tamo gde ove komunalije nisu univerzalno dostupne, pozivamo da se obezbede.
13. Prekid jednostranih, kriminalnih sankcija i ekonomskih blokada koji utiču na zemlje poput Kube, Irana i Venecuele i sprečavaju ih da uvoze neophodnu medicinsku opremu.
14. Hitna podrška seljaštvu da poveća proizvodnju zdrave hrane i isporuči je vladi za direktnu distribuciju.
15. Ukidanje dolara kao međunarodne valute i zahtev da Organizacija ujedinjenih nacija hitno sazove novu međunarodnu konferenciju i predloži zajedničku međunarodnu valutu.
16. Obezbediti univerzalni osnovni dohodak u svakoj zemlji. To omogućava državi da garantuje podršku za milione porodica koje su bez posla, rade u izuzetno nesigurnim uslovima ili su samozaposlene. Postojeći kapitalistički sistem sprečava milione ljude u nalaženju formalnog zaposlenja. Država bi trebalo da obezbedi zapošljavanje i dostojanstven život stanovništvu. Troškove Univerzalnog osnovnog dohotka mogu se pokriti vojnim budžetima, posebno troškovima oružja i municije.

S engleskog preveo: András Juhász