Protest podrške aktivistima
Ispred Prekršajnog suda u Beogradu održan je protest podške članovima pokreta 7 zahteva protiv protiv kojih su podnete prekršajne prijave.
Ispred Prekršajnog suda u Beogradu održan je protest podške članovima pokreta 7 zahteva protiv protiv kojih su podnete prekršajne prijave.
Forum Roma Srbije je objavio drugu svesku zbornika „Obrazovanjem do politizacije romske zajednice“.
Državni vrh Srbije odlučio je da Turskoj izruči kurdskog aktivistu, žrtvu torture, što, u najmanju ruku, predstavlja kršenje zakona Srbije, kao i međunarodnih konvencija o pravima izbeglica.
Državni vrh Srbije odlučio je da Turskoj izruči krudskog aktivistu, žrtvu torture, što, u najmanju ruku, predstavlja kršenje zakona Srbije, kao i međunarodnih konvencija o pravima izbeglica.
Uprkos protivljenju lokalnog stanovništva i vlasti u Kosijeriću, i uz blagoslov vlade, cementara Titan prelazi na korišćenje komunalnog otpada kao pogonskog goriva, budući da je on gotovo besplatan. Cena tako povećanog profita privatne cementare plaća se urušavanjem kvaliteta vazduha te posledično i zdravlja lokalnog stanovništva.
Književnost, osim što zauzima značajno mesto u kulturnoj proizvodnji, može u velikoj meri uticati i na formiranje političkih i ideoloških stavova ljudi. Prisutnošću književnosti u medijima i obrazovnom sistemu ovaj uticaj se povećava, a sa njime i pitanje kako takav društveni uticaj književnosti usmeriti ka levim antikapitalističkim politikama.
Margit Majer (Margit Mayer), dugogodišnja profesorka političkih nauka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i jedna od najuticajnijih teoretičarki iz oblasti kritičkih urbanih studija, posvetila je profesionalnu karijeru izučavanju urbanih društvenih pokreta. U mnogim radovima bavila se istorijatom urbanih društvenih pokreta, uticajem ekonomsko-političkog konteksta fordizma, post-fordizma i neoliberalizma na specifičnosti društvenih pokreta, formulisanje njihovih zahteva i načine organizovanja.
U subotu, 26. novembra, u organizaciji Internet društva Srbije u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju je održana tribina pod nazivom Internet slobode u svetlu TTIP, CETA & TISA.
Dok se neoliberalna hegemonija decenijama strpljivo gradila putem različitih strategija, levica je polako gubila iz vida svoje organizacione modele. Usvajanjem različitih oblika aktivističkog delovanja, često se upadalo u zamku kratkoročnih akcija i preteranog individualizma. Iako aktivizam kao oblik političkog delovanja ima svoje učinke, nužno je promisliti i druge, organizacione oblike borbe, koliko god to bio dugotrajan i mukotrpan posao.
Informatička javna dobra su u sve većoj meri podložna kapitalističkoj profitnoj logici. Štaviše, ovakvo kapitalističko prisvajanje je primer kako se čak i proizvodnja bazirana na ideji široke dostupnosti i egalitarnosti lako može pretvoriti u svoju suprotnost. Ipak, napor koji hakeri ulažu u razvoj slobodnih softvera može postati važan deo stvaranja alternative, ali je pre toga nužno da oni sami prepoznaju politički značaj sopstvenog rada.
Javne digitalne biblioteke koje omogućavaju pristup znanju velikom broju ljudi bez obzira na njihov društveni i ekonomski status – suočavaju se sa različitim pritiscima koje vode ka njihovom gašenju. Iako su akademske i naučne zajednice veliki korisnici ovih biblioteka, oni teško stupaju u njihovu odbranu zbog strukturne uslovljenosti koja ih stavlja u službu privatnih “prestižnih” časopisa.
Aktivističke grupe koje se bave biciklizmom postaju sve vidljivije u javnosti. Nažalost, zanemarujući nužnost sistemskih promena ova udruženja svojim delovanjem često završe samo kao simbol navodne participacije građana u rešavanju problema. Istovremeno, iza aktivnosti kojima pokušavaju da reše probleme “urbanog” biciklizma ostaju nereflektovane klasne razlike te tako potrebe velikog broja biciklista koji se ne pronalaze u njima ostaju po strani.
Sve je veći broj (visoko)obrazovanih mladih koji su usled nemogućnosti stalnog zaposlenja prisiljeni da godinama volontiraju ili rade u fleksibilnim i neizvesnim radnim uslovima u različitim organizacijama civilnog sektora u kojima se njihov rad i entuzijazam instrumentalizuju. Uz takozvanu mapi generaciju najčešće se vezuju epiteti o “društvenoj” i “ekološkoj” odgovornosti, te “društveno korisnom radu”, no čini se da nametnuti ideološki okvir radi upravo suprotno – reprodukuje postojeći društveni sistem.