„Imajući u vidu dosadašnja iskustva rada radnih grupa koje je do sada obrazovalo Ministarstvo kulture, a iz najskorijeg iskustva rada RG za rešavanje problema spornih dugovanja samostalnih umetnika koji nisu nastali njihovom krivicom, a koje je nakon više od godinu dana rada ostalo nerešeno, Upravni odbor ovom prilikom izražava svoju zabrinutost i sumnju u iskrene namere predstavnika Ministarstva kulture za rešavanje ovog problema“, ovim rečima iz ULUS-a su izrazili skepsu spram predloga Ministarstva kulture da rade na rešavanju imovinsko-pravnog statusa Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ tako što će formirati još jednu Radnu grupu.
Uprkos tome, iz ULUS-a su pozdravili inicijativu nadležnog ministarstva da se prihvati svojih dužnosti, te prihvatili njihov poziv i imenovali dva predstavnika za pomenutu Radnu grupu – Vojislava Klačara (predsednik UO) i Vahidu Ramujkić (članica UO).
Poziv su prihvatili uz napomenu i jasno očekivanje da formirana Radna grupa dođe do potpisivanja Ugovora o davanju na upravljanje i korišćenje bez naknade, na neodređeno vreme, nepokretnosti zgrade Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu, „u realno potrebnom roku od 7 dana“. Dodatno, u svom javnom odgovoru Ministarstvu kulture pozvali su se na dobru praksu iz prošlosti, po kojoj je izdat poslednji važeći ugovor iz 1999. godine.
Podsetimo, nakon upućenih zahteva za hitno rešavanje imovinsko-pravnih problema u odnosu na korišćenje Umetničkog paviljona na Kalemegdanu, iz Ministarstva je stigao odgovor u vidu predloga da se formira Radna grupa koja bi bila sačinjena od predstavnika ovog ministarstva, te predstavnika drugih nadležnih institucija: Republičke direkcije za imovinu, Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture kao i dva predstavnika ULUS-a.
Za to vreme, u ULUS-u ne odustaju od javnog pritiska. Kako su i najavljivali u svojim poslednjim javnim apelima posvećenim rešavanju imovinsko-pravnog problema Paviljona „Cvijeta Zuzorić“, od 17. novembra ovo Udruženje zvanično ulazi u protest do ispunjenja zahteva. Protest će biti propraćen različitim javnim programima i akcijama, pa se tako za prvi program najavljuje „Potpisivanje društvenog ugovora za Cvijetu“, istog dana, sa početkom u 17 časova, dok je od 20 časova najavljen koncert podrške.
Stiže i solidarna podrška drugih reprezentativnih organizacija
U međuvremenu su mnoge reprezentativne organizacije u polju umetnosti i kulture dale javnu podršku ULUS-u. Tako je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije prošle nedelje, u saradnji sa ULUS-om organizovala javnu kampanju i propratni događaj „Nisam u javnom interesu“ u kojem, između nekoliko gorućih problema, poput poražavajućih konkursnih politika, nerešavanja pitanja otpisa duga samostalnim umetnicima i mnogim drugim, adresiraju i problem Paviljona čije se rešavanje zanemaruje, te kako ističu, onemogućava njegovo korišćenje:
„Paviljon Cvijeta Zuzorić prokišnjava, nema grejanje, a ULUS godinama ne uspeva da obnovi ugovor za ovaj prostor, iako je upravo ovo udruženje iniciralo njegovu izgradnju i stvaralo i delovalo u njemu skoro čitav vek, kroz decenije i smenjujuće režime, pa čak i države. Poruka koju danas nebriga države šalje o ovom prostoru je jasna – smatra se da nije u javnom interesu.“
U toku današnjeg dana objavljena je podrška Srpskog književnog društva koje snažno podržava zahtev Udruženja likovnih umetnika Srbije da se na trajan i održiv način reši pitanje Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“:
„Zahtev je razuman i opravdan. Ne postoji nijedan valjan razlog da se nadležni državni organi o njega ogluše“, istakli su u svom saopštenju.
Smatraju da je Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ zamišljen i građen za potrebe likovnih umetnika i da tako treba i da ostane.
„Neprihvatljivo je objekte kao što je ’Cvijeta Zuzorić’ i druge objekte kulture, prepustiti propadanju i držati u stanju privremenosti, verovatno u iščekivanju kakvog ’investitora’“, kažu i dodaju da je problem jednostavno rešiv:
„Stvar je jasna, jednostavno i brzo rešiva, bez odugovlačenja formiranjem ’radne grupe’“.
Iz Srpskog književnog društva su podsetili da je pre sto godina, u februaru 1923. godine, na inicijativu Branislava Nušića, organizovan bal „Hiljadu i druga noć“, uz učešće najznačajnijih umetnika i umetnica tog vremena, čiji je prihod namenjen upravo izgradnji „Cvijete Zuzorić“.
„Ne bi nikako valjalo da, vek kasnije, ovaj umetnički paviljon proguta dve hiljade dvadeset treća noć, koja bi (ne)odgovorne aktere pretvorila u likove Nušićeve komedije“, zaključuju.
V.K.
