Tržište rada je krajem prošle godine bilo na putu oporavka po kriterijumu broja radnih sati, ali je u prvom kvartalu 2022. godine on naglo zaustavljen, tako da se sada širom sveta radi 3.8% sati kraće nego u četvrtom kvartalu 2019. godine. Kako se konstatuje u izveštaju Monitor sveta rada objavljenom 23. maja, to odgovara gubitku 112 miliona zaposlenja sa punim radnim vremenom.
Autor izveštaja, Međunarodna organizacija rada (MOR) ocenjuje da su u pitanju posledice višestruke globalne krize naglašene ratom u Ukrajini, a koja uključuje inflaciju (u oblasti cena energenata i hrane), nepostojanost finansijskih tržišta, prekide u lancima snabdevanja i rastuće rizike u oblasti zaduživanja.
MOR upozorava i na dalji rast socioekonomskih nejednakosti unutar država i između njih. Dok su prethodnom periodu bogate privrede uspele da povrate broj radnih sati na pre-pandemijske nivoe, siromašne i zemlje sa srednje visokim prosečnim dohotkom su izgubile između 3.6 i 5.7% radnih sati u odnosu na 2019. U takvim zemljama živi tri petine radnika na svetu, kaže se u izveštaju, i dodaje da se očekuje da će se takav trend i nastaviti.
Porastao je i, i onako veliki, rodni jaz u zaposlenosti, koji je sada 0.7% veći nego pre pandemije. Najviše su pogođene neformalno zaposlene žene i, ponovo, one u siromašnim i zemljama sa srednjim primanjima.
Zemlje u razvoju se suočavaju sa ograničenjima u oblasti fiskalne politike i opasnostima od prezaduženosti, a preduzeća sa ekonomskom i finansijskom nesigurnošću, dok rastući broj radnica i radnika nema adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, upozorava takođe MOR.
„Oporavak globalnog tržišta rada je krenuo unazad“, izjavio je direktor MOR-a Gaj Rajder, dodajući da će posledice takvih okolnosti po radnike i njihove porodice u zemljama u razvoju biti razorne i, moguće, izazvati društvene i političke migracije i previranja.
Međunarodna organizacija rada zato ponovo poziva vlade da implementiraju niz mera za oporavak koji bi se orijentisao na dobrobit ljudi. MOR apeluje da se radnicima pruži podrška u održavanju kupovne moći i životnog standarda, prilagode minimalne plate, ojača socijalna zaštita, a tamo gde je potrebno ukaže i pomoć u hrani. Predlaže se da se posebna pažnja ukaže najranjivijima, uključujući radnike koji prelaze iz neformalne u formalnu ekonomiju i promoviše otvaranje ekološki održivih radnih mesta sa dostojanstvenim uslovima rada.
I.K.
