Deseti izveštaj Koalicije 27 zove se „Agenda bez agende“. „To je ujedno i ocena koju Koalicija 27 daje napretku u reformama u ovoj oblasti“, konstatuje se na početku izveštaja. Ako Srbija ovako nastavi, Koaliciji 27 će ponestati duhovitih metafora za šlajfovanje u mestu i klizanje unazad koje karakteriše „progres“ države na planu zaštie životne sredine. Podsetimo, prošlogodišnji izveštaj se zvao „Korak napred, nazad dva“, a osmi, koji se koncentrisao na isključivanje građana i struke iz donošenja odluka o životnoj sredini „Napredak pod ključem“.
Ime ovogodišnjeg izveštaja referira na obaveze države da se pored Poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene, uklope u Zelenu agendu za Zapadni Balkan.
Devet milijardi za Zapadni balkan
„Zelena agenda za Zapadni Balkan je strategija regionalnog razvoja. Njen cilj je da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da usklade propise o životnoj sredini sa evropskim standardima“, pojašnjava se u Izveštaju iz senke: „Zelena agenda je produžetak Evropskog zelenog dogovora – krovne razvojne strategije Evropske unije koji Evropu treba da vodi ka modernoj, resursno efikasnoj i kompetitivnoj privredi“.
Srbija se deklarativno orijentisala da će sprovoditi Zelenu agendu potpisivanjem Sofijske deklaracije u novembru 2020. godine. Da bi to učinila, trebalo bi da se pridržava Akcionog plana iz 2021. Za pomoć u sprovođenju Akcionog plana EU je za Zapadni Balkan odredila devet milijardi evra. „Međutim, većina posla iz Akcionog plana tek je pred nama, a završene aktivnosti su pre izuzetak nego pravilo“, konstatuje se u desetom godišnjem izveštaju iz senke.
Rezultat su loš kvalitet vazduha koji dišemo, (ne)dostupnost čiste vode za piće, ugroženost prirodnih staništa i vrsta, širenje divljih deponija, smatraju iz ove mreže organizacija.
Poglavlje 27 iliti zadnja rupa na svirali
„Država nam šalje nedvosmislenu poruku – nedovoljno posvećena promenama na štetu svih građana kojoj životna sredina kao takva još uvek nije prioritet. Javnost ne dobija sve potrebne informacije da bi zaista mogla da učestvuje u donošenju odluka, što procese čini netransparentnim i često u suprotnosti sa potrebama javnosti, posebno kada se javne rasprave održavaju u vreme praznika ili godišnjih odmora“, konstatuje se u saopštenju povodom prezentacije izveštaja.
Izveštaj je predstavljen u Privrednoj komori u Beogradu, 30. oktobra. O temama i sadržaju „Agende bez agende“ su govorili Igor Jezdimirović (Inženjeri zaštite životne sredine), Ljubiša Mijačić (Svetska organizacija za prirodu Adria – Srbija, WWF Adria), Tanja Petrović (Mladi istraživači Srbije), Ivana Jovčić (Centar za unapređenje životne sredine), Lazar Jovčić i Mirjana Jovanović (Beogradska otvorena škola – BOŠ), a moderirao je Stevan Vujasinović. Razgovor je otvorio Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju EU Delegacije u Srbiji
Kao i ranijih godina, izveštaj obuhvata osam tematskih oblasti: horizontalno zakonodavstvo; kvalitet vazduha; upravljanje otpadom; kvalitet vode; zaštitu prirode; buku, klimatske promene i šumarstvo. „U svakoj tematskoj oblasti razmatra se razvoj događaja u donošenju javnih politika i zakonodavstva, sprovođenje propisa i finansiranje, a daju se i preporuke za unapređenje procesa“, konstatuju autori.
Više para za EXPO 2027 nego za zaštitu životne sredine
Autorke i autori izveštaja naglašavaju da nam nedostaje i implementacija i – za početak – završetak važnih zakonodavnih procesa, koji je za mnoge dokumente uveliko morao biti priveden kraju:
„Bliži nam se kraj godine, a mi ili ne znamo kako napredujemo, ili znamo da kasnimo sa usvajanjem dokumenata poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, Strategije zaštite životne sredine sa Akcionim planom, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o vodama i Strategije razvoja energetike čije objavljivanje čekamo“, konstatovano je na predstavljanju izveštaja
Govornici su podsetili na to da je rebalansom budžeta za 2023. godinu ponovo smanjen ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 4 milijarde dinara, čime su zanemareni realni problemi svih građana Srbije u oblasti zaštite životne sredine kao i preporuke Evropske komisije. Ukazano je i na to da su predviđena ulaganja u EXPO 2027 veća nego ulaganja u zaštitu životne sredine i obrazovanje.
„Ova investicija će u 2024. godini prema aktuelnim planovima koštati 0,4% BDP-a sa nacionalnim stadionom, što je praktično znači da je taj iznos veći i od investicija Srbije u oblasti zaštite životne sredine i od investicija u oblasti obrazovanja“, naglašava se.
Da li je privrednoj (srca) komori bliže zagađivanje ili zaštita prirode?
„Kako je najavljeno, godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji biće objavljen 8. novembra, a na osnovu Izveštaja iz senke za Poglavlje 27 možemo izdvojiti da od nedostataka ambicija za ozbiljnije reforme i pomeranje rokova za završetak reformi, procesa koji su teški za praćenje široj javnosti, do nedostataka adekvatnog finansiranja, napredak je spor i nekoordinisan“, opšti je zaključak Koalicije 27.
Koaliciju 27 čini osam organizacija: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola – BOŠ, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Centar za unapređenje životne sredine, Inženjeri zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu Adria ‒ Srbija (WWF Adria ‒ Serbia).
Predstavljanje izveštaja je pratila sesija razgovora sa publikom u kom je problematizovana uloga privrede u „procesima jačanja standarda za zaštitu životne sredine“, odnosno njenoj zaštiti i nanošenju štete. Postavljeno je i pitanje u kojoj meri privreda putem lobiranja blokira jačanje oblasti zaštite životne sredine, koje je izašlo iz okvira kojim se bavi izveštaj, ali ostalo da „lebdi“ u najzagađenijem vazduhu u Evropi.
I.K.
