Pres služba Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije izdala je saopštenje u kojem se upozorava na problem koji postoji u vezi sa bivšom Železničkom stanicom a budućim Istorijskim muzejem Srbije. Kako se navodi, Istorijski muzej Srbije je u više navrata tokom prošle i ove godine upozoravao nadležne na problem izostanka nadzora i kontrolu zgrade.
Ministarstvo kulture je na opasnost da objekat bude uzurpiran i oštećen ukazalo još tokom marta 2021. godine kada je Ministarstvu unutrašnjih poslova uputilo dopis sa zahtevom da omoguće obezbeđenje zgrade bivše Železničke stanice u neprekidnom režimu dežurstva, navodi se u saopštenju.
Zbog velikog broja prozorskih otvora i ulaza na samom objektu koji su orijentisani na različite strane, posebno prema zadnjem delu, iz Ministarstva obaveštavaju da su u više navrata kod nadležnih apelovali na „postavljanje ograde neposredno uz zgradu kako bi se onemogućio direktan prilaz objektu, do trenutka početka radova“.
U saopštenju takođe stoji da, s obzirom na činjenicu da parcela iza objekta nije u nadležnosti Republike Srbije, „radimo na tome da se u saradnji i uz saglasnost sa Beogradom na vodi d.o.o. ovo pitanje u skorije vreme reši postavljenjem privremene ograde, koja će onemogućiti prilaz neovlašćenim licima, bolji nadzor i kontrolu zgrade“.
Prostor iza objekta, Beograd na vodi d.o.o. koristi za odlaganje građevinskog materijala, koji će po završetku izgradnje biti ukolonjen i uređen, najavljeno je u dopisu Ministarstva kulture.
Krajem marta Zaključkom Vlade, Muzeju je dodeljen na korišćenje ceo prostor Glavne železničke stanice, ukupne površine od 8.000 kvadratnih metara.
U toku su istražni radovi, snimanje i premeravanje prostora, otvaranje sondi i utvrđivanje konstruktivnih elementa gradnje u cilju izrade projektne dokumentacije.
Projektno tehničku dokumentaciju za adaptaciju, sanaciju i rekonstrukciju, koja treba da bude završena do kraja novembra meseca, priprema projektant „Mašinoprojekt“.
Sredstva za početak radova su rezervisana i po dobijanju dozvola za radove biće raspisan tender za izvođenje. Paralelno sa pripremom dokumentacije za koju je opredeljeno 29 miliona dinara, Ministarstvo je u budžetu za 2022. obezbedilo i 21.410.000 dinara za pripremu stalne postavke:
„U toku je izrada insignija vladara iz prednemanjićke i dinastije Nemanjića, krune, odežda, oružje i drugih dragocenosti kojima će biti predstavljena srpska srednjovekovna država“, objavilo je Ministarstvo u svom dopisu.
O novoj zgradi Istorijskog muzeja govorila je proteklog maja i aktuelna direktorka Istorijskog muzeja Srbije, Dušica Bojić, u emisiji „Lice nacije“ na TV Pančevu, koja je tom prilikom izjavila da će muzej imati stalnu postavku, „od neolita do devedesetih godina 20. veka“, dok će se centralna postavka odnositi na Srednji vek.
„Zalaganjem naše ministarke, premijerke, ministra Malog, i posebno predsednika države, Istorijski muzej Srbije je posle pedeset i osam godina od osnivanja, u novembru 2020. godine dobio prvi Zaključak Vlade, a pre mesec i po dana i četvrti Zaključak Vlade, kome je pripao ceo objekat Železničke stanice kao kuća identiteta Istorijskog muzeja Srbije.“
Upitana da prokomentariše „ulazak u svoju kuću“, buduću zgradu Istorijskog muzeja Srbije, direktorka Dušica Bojić je izjavila:
„Zgrada je arhitektonski zaista božanstvena, i može da bude lice, to jest, kapija Beograda prema Beogradu na vodi i mesto gde će ljudi zaista moći nešto da nauče, da nešto novo vide, da im se održi neko predavanje, da dođu na koncert.“
Da podsetimo, Glavna železnička stanica u Beogradu zatvorena je tokom 2018. godine kada je najavljeno da će, prema tadašnjim planovima projekat „Beograd na vodi“ biti krunisan muzejem Srpskog srednjeg veka i „postati dom spomeniku Stefanu Nemanji“, o čemu smo pisali na Mašini.
Tada je javnost pružila veliki otpor izgradnji ovog spomenika, pokrenuta je bila i peticija sa nekoliko hiljada potpisnika, koju je pokrenuo likovni umetnik i pisac, Dejan Atanacković.
Zahtevi su bili usmereni na obustavljanje radova i poništavanje svih odluka koje se tiču „ovog megalomanskog i besmislenog projekta kojim se nezakonito i suludo troši novac građana Srbije“ te na protivljenje „postavljanju neprimerenog i rogobatnog spomenika, zloupotrebi istorije i javnog prostora, i daljem pretvaranju Beograda u ruglo naprednjačkog kiča” posmatrajući ga „kao nasilje nad gradom i građanima, i kao izraz samoljublja kleptokratske vlasti“.
Mnogi stručnjaci u oblasti urbanih politika, definisali su ovakve urbane transformacije kao „estetiku korupcije“ ili pak „urbicid“ o kojem svedoči niz primera u susednim državama, od kojih je paradigmatičan onaj u Skoplju koji je svoju kulminaciju imao u periodu između 2010. i 2014. godine, u okviru projekta „Skoplje 2014“.
U svim pomenutim slučajevima stanovnici gradova su protestvovali pre svega zbog ogromnog trošenja budžetskog novca u megalomanske spomenike i nove institucije za potrebe povratka „zaboravljene i izgubljene prošlosti“, kako je to primetila arhitektica Eliza Hodža.
V.K.
