„Do kraja godine, država će usvojiti dokument od koga će zavisiti cene po kojima ćemo se snabdevati energijom, kako ćemo se grejati i na koji način ćemo renovirati naše zgrade. Ovaj dokument određuje snabdevanje privrede energijom, uključivanje građana u pitanje energetske tranzicije, a uticaće i na to da li ćemo i na koji način pomoći našim najugroženijim sugrađanima da podmire svoje potrebe za električnom i toplotnom energijom i obezbede svoje elementarne potrebe“, poručili su iz Beogradske otvorene škole (BOŠ)
U pitanju je INEKP, Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan. Kako objašnjavaju u BOŠ-u, „reč je o dokumentu složenog naziva, ali jednostavnog cilja – zaštititi sebe i našu decu od klimatskih promena i naglih promena na tržištu energije“. Da se klima menja i da to ne utiče samo na polarne medvede saznajete pogledom kroz prozor, na sneg u aprilu i desetkovan ovogodišnji rod kajsija i trešanja; a da je tržište energije hirovito jasno je svakom ko pokuša da natoči gorivo u automobil ili zagreje stan ili kuću.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan će definisati ciljeve energetske tranzicije u periodu od 2023. do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. Konkretnije: on treba da postavi ciljeve za povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora energije, ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i konkretne politike i mere za njihovo ispunjavanje. Prvi nacrt INEKP-a predstavljen je javnosti 27. juna 2022, a javna rasprava o finalnom nacrtu i njegovo usvajanje očekuju se do kraja godine.
Kako smo ranije pisali, INEKP se izrađuje u sklopu usaglašavanja sa propisima i ciljevima EU, uključujući i dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050. Na sajtu Regionalnog centra za ekološko pravo (RCEL) se navodi da bu INEKP „trebalo da pruži prikaz postojećeg stanja u Republici Srbiji, ključnih politika i odgovarajućih mera za sagledavanje pet dimenzija Uredbe (EU) 2018/1999 o upravljanju Energetske unije i delovanjem u području klime: Dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost“.
„Sve to nama treba i bez njih, ne zato što nas tera EU, nego zato što uglja uskoro neće biti“, kako je na konferenciji „Zeleni razgovori: Lokalna adresa energetske i klimatske politike“ naglasio direktor Beogradske otvorene škole, Miodrag Bjeletić.
Da bi doprineli informisanju i diskusiji o ovom važnom strateškom dokumentu, BOŠ i Regulatorni institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI su u u Beogradu 6. aprila održali jednodnevnu konferenciju „Zeleni razgovori: Lokalna adresa energetske i klimatske politike“. Ona je okupila predstavnike nekoliko lokalnih udruženja iz Srbije, aktiviste i prozjumere, koji su podelili svoja iskustva, savete i utiske o preprekama u primeni zelenih projekata i tehnologija, te eksperte za energetiku, koji su dali svoje uvide o dobrim i lošim praksama na nacionalnom nivou. Namera organizatora je da nizom događaja skrenu pažnju javnosti na izradu INEKP-a i drugih strateških dokumenata koji bi morali da zadaju kurs plovidbe Srbije na uzburkanom moru narednih godina i decenija. Neki od njih su, recimo, i Strategija razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. i Strategija klimatskih promena sa Akcionim planom, koji su takođe u procesu izrade.
Presporo za klimatske promene, prebrzo za uključivanje stručnjaka i građana
„Dekarbonizacija, odnosno, napuštanje uglja i ostalih fosilnih goriva kao primarnih izvora za proizvodnju energije jeste prioritet u borbi protiv klimatskih promena, budući da su fosilna goriva primarni izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte, odnosno gasova koji uzrokuju globalno zagrevanje. Uzimajući u obzir da je 2022. godina bila druga najtoplija godina u istoriji merenja u Srbiji, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ovakav planski dokument, koji postavlja ciljeve domaće energetske i klimatske politike je neophodno usvojiti u što kraćem roku“, konstatuje se u saopštenju BOŠ-a objavljenom povodom konferencije Zeleni razgovori.
Brzo usvajanje strateških dokumenata i prevođenje njihovih ciljeva u konkretne politike je važno, i to manje zbog formalnosti procesa pridruživanja EU, a svakako više zbog urgentnosti prilagođavanja uslovima klimatske i energetske krize.
„Srbija se nalazi na visokom šestom mestu na svetu, jer oko 70 odsto električne energije dobija iz lignita. Takođe, kao društvo utrošimo tri do četiri puta više energije od država članica Evropske unijie za ostvarenje istog ekonomskog rezultata. Energiju rasipamo kako u proizvodnji i prenosu, tako i kroz potrošnju, posebno uzevši u obzir loše stanje termoizolacije u našim domaćinstvima, dok je termoelektrana ‘Nikola Tesla’ jedan od najvećih emitera sumpor-dioksida u svetu“, dodaju iz BOŠ-a.
Učesnici konferencije Zeleni razgovori skreću pažnju na to da Srbija u izradi politika i planova za suočavanje sa klimatskom krizom kasni i više od razvijenih država, ocenjujući da je ozbiljnije korake počela da preduzima tek 2021. godine. Slični zaključci iznošeni su i na prethodnim skupovima, uključujući panel diskusiju “Godinu dana od otvaranja klastera o Zelenoj agendi – gde je Srbija danas?” koji je u novembru 2022. organizovala agencija Beta u saradnji s Evropskom klimatskom fondacijom.
Zbog tolikog zaostatka, proces je istovremeno previše spor da bi adekvatno odgovorio na klimatsku krizu i prebrz da bi u njega stigle da se uključe sve stručne državne i nevladine organizacije koje bi u njemu trebalo da imaju udela: ne samo one iz oblasti energetike i zaštite životne sredine, već i organizacije i udruženja koja se bave ekonomijom, javnim zdravljem, socijalnom zaštitom, rodnom ravnopravnošću, marginalizovanim grupama. A gde je tek šira javnost, do koje teško izgovorivi akronim INEKP neće ni stići, ali kazne za neadekvatna goriva u individualnim ložištima sigurno hoće?
Ne može se istovremeno planirati odustajanje od uglja – i zadržavanje termoelektrana
Podsetimo, mnoge stručne i aktivističke organizacije civilnog društva koje smo kontaktirali u septembru 2022. nisu stigle da na reaguju na nacrt iz juna. Jedna od retkih koja je tada uspela da analizira INEKP i da uputi predloge za njegovo poboljšanje bila je RERI. Hristina Vojvodić iz RERI-ja je tada za Mašinu prokomentarisala da, između ostalog, scenariji koje je uključivao tadašnji nacrt INEKP-a nisu usaglašeni sa domaćim zakonodavstvom i međunarodnim obavezama.
Kako je pojasnila, najambiciozniji scenario predviđa potpunu dekarbonizacija proizvodnje električne energije do 2050. godine, dok su ostali podrazumevaju da Srbija zadrži takozvane rezervne kapacitete za proizvodnju struje iz fosilnih goriva. Ona je ocenila da je zadržavanje rezervnih kapaciteta u praksi nemoguće jer „Prema našim saznanjima, nije izvesno da termoelektrane koje Srbija ima, koje su stare i u koje nije dovoljno ulagano, uopšte mogu da izdrže do 2050. godine, koliko god da se u njih investira. Naime, one već funkcionišu uz kršenje važećih propisa, uključujući Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP)“.
U radnoj verziji INEKP-a koji je bio dostupan radnoj grupi u oktobru 2022. izabran je scenario S, koji podrazumeva smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 33% do 2030. godine (u odnosu na na 1990. godinu) i predviđa i da bi udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji do 2030. godine bio 40%, a u potrošnji električne energije čak 50%, informišu iz BOŠ-a i RERI-ja. Po njihovim saznanjima razrađivana je i pod-varijanta S-N, koja uključuje korišćenje nuklearne energije.
Civilnom društvu nije poznato koja verzija je izabrana za finalnu. Ipak, ako Srbija kao cilj zaista izabere dekarbonizaciju, ostaje otvoreno pitanje načina da se ovaj scenario ostvari, budući da se u ostalim dostupnim dokumentima ne planira smanjivanje postojećih termoenergetskih kapaciteta.
Gde je međusektorska saradnja?
Kako smo ranije pisali, Srbija je od 2005, kada je pristupila Energetskoj zajednici, do 2018, kada je na snagu stupila takozvana Direktiva o velikim ložištima, imala 12 godina da rekonstruiše postojeća postrojenja ili ih zatvori. Sekretarijat Energetske zajednice je početkom 2021. tužio Srbiju tužio zbog neusklađenosti sa maksimalnim vrednostima iz Nacionalni plan za smanjenje emisija. Već smo ukazivali na to da je u pitanju samo jedan od pokazatelja lošeg vođenja energetske politike, ali i toga kako Srbija prečesto ignoriše i svoje sopstvene i međunarodne zakone i obaveze.
Kakvog smisla onda može imati instistirati na uključivanju javnosti – pritom, mahom nestručne – u izradu strateških dokumenata u okolnostima u kojima se ne ulaže u edukaciju građana, ne angažuje dovoljno stručnjaka na ključna mesta ni na nacionalnom ni na nižim nivoima, štedi na monitoringu i inspekcijama, stručna i nestručna građanska participacija dokazano opstruiraju, u kojima se dogmatski insistira na ekstraktivizmu i dužničkoj ekonomiji, a svi mogući propisi i zakoni iz domena zaštite životne sredine, pa i ljudskih prava, nemilice i nekažnjeno krše?
Smisao je upravo u radu na promeni takve društvenopolitičke sredine: u informisanju, obrazovanju, povezivanju i borbi za svaki član zakona i strateških dokumenata koji će nam sutra definisati okvire u kojima kao građani smemo da delujemo i na koje možemo da se pozivamo štiteći svoja prava. Konferencija „Zeleni razgovori: Lokalna adresa energetske i klimatske politike“ je zato jedan od mnogih skupova na kojima se razgovaralo i na kojima će se tek razgovarati o tome kako bi energetska tranzicija mogla da bude brza, što bezbolnija, pre svega (iako je to možda i najmanje za očekivati) pravedna.
