Sa oko 1,5 miliona članica i članova, Pokret seoskih radnika bezemljaša, Movimento dos Trabalhadores Rurais Sem Terra (MST), nije samo najveći društveni pokret u Brazilu, već i u celoj Južnoj Americi. Osnovan je 1984. godine, a izrastao je iz okupacija velikih nekorišćenih zemljišta zarad obezbeđivanja egzistencije ljudima bez zemlje i posla.
Pokret je proteklih četiri godine bio pod napadom brazilskih vlasti koje je predvodio ekstremni desničar Žair Bolsonaro, strastveni protivnik levičarskih društvenih pokreta i širokogrudi prijatelj velikog agrobiznisa prema kojem je učinio najviše ustupaka tokom svog mandata. Za to vreme pripadnici pokreta su bili na udaru i mnogi su svoju borbu za bolje društvo platili životima.
Međutim, kako je početkom godine veteran radničkog pokreta Luiz Inasio Lula da Silva inaugurisan za predsednika Brazila, politička klima je postala povoljnija za bezemljaše, koji nisu časili časa.
Prošlog meseca oko 1700 aktivista MST je okupiralo tri imanja Suzano, jedne od globalno najvećih kompanija za proizvodnju celuloze i papira.
„Pobedili smo na izborima da bismo mogli da se borimo i osvajamo prava, što je u našem slučaju zemlja“, rekao je Žoao Paulo Rodrigez, nacionalni koordinator MST-a za Financial Times u Sao Paulu.
Iako retorika bezemljaša stvara utisak da je vlast sada na njihovoj strani, u realnosti njen cilj je da podseti predsednika i njegove saveznike u parlamentu da su u kampanji uživali podršku društvenog pokreta sa milionskim članstvom.
Podsetimo, MST su prošle godine svojom podrškom stali iza predsedničkog kandidata Radničke partije Luiza Inasija Lula da Silve, i kandidati pokreta su učestvovali na izborima ispred Luline stranke.
Od ukupno 15 kandidata Pokreta seoskih radnika bezemljaša njih šestoro je izabrano za narodne poslanike u skupštinama nekoliko brazilskih država i u donji dom Federacije.
Zvanični stav Lulinog kabineta je da će pomagati male poljoprivredne proizvođače, ali da će se protiviti okupacijama zemljišta, koja su ilegalna.
Pokret seoskih radnika bezemljaša tvrdi da su posedi koje zauzima uvek neproduktivno poljoprivredno zemljište, što njihovi protivnici osporavaju.
MST traži od vlade da ispuni niz političkih zahteva, uključujući budžete za naseljavanje desetina hiljada seoskih porodica na obradivo zemljište, programe zajmova za one koji su već stekli zemlju i ponovno pokretanje programa kupovine hrane od malih zemljoradnika za javni sektor.
Prošlo je prvih 100 dana mandata Lula da Silve i prema nacionalnom koordinatoru MST krajnje je vreme da se vlada izjasni povodom zemljišnih reformi.
„Od suštinske je važnosti da vlada da neku izjavu u prvih 100 dana. Prošlo je skoro sedam godina bez ikakvog pomaka na polju agrarne reforme“, rekao Rodrigez za Financial Times. „I previše smo rada uložili u pobedu ove vlade na izborima, a da bismo ostali bez ičega.“
Pokret seoskih radnika bezemljaša je masovni društveni pokret koji su formirali seoski radnici i svi oni koji žele da se bore za zemljišnu reformu i protiv nepravde i socijalne nejednakosti u ruralnim područjima.
Od 1984. godine pokret je predvodio preko 2500 okupacija zemljišta u kojima je učestvovalo oko 370.000 porodica, koje danas žive na 7,5 miliona hektara okupiranog zemljišta. Pokret se bori za obezbeđivanje školovanja i zdravstvene nege, zemljoradničke zajmove i osniva zadruge.
A.J.
