Kao kandidat svoje matične Radničke partije i još devet drugih koalicionih partnera, Luiz Inasio Lula da Silva je za dlaku pobedio aktuelnog predsednika Brazila, Žaira Bolsonara, u drugom krugu izbora.
Međutim razlika u glasovima između kandidata široke leve koalicije i ekstremne desnice je znatno manja od predskazanja tumača javnog mnjenja. Bolsonaro je već u prvom krugu izbora nadmašio svoj prognoziran udeo u glasovima za dobrih 10% i sprečio Lulinu izravnu pobedu. Drugi krug su veteran radničkog pokreta i bivši vojni oficir završili sa samo 1,9% razlike u Lulinu korist.
O snazi konzervativne i ekstremne desnice u Brazilu ne govori samo ovaj jak Bolsonarov rezultat, koji je ostvario uprkos politici koju vodi od 2018, a koja uključuje i katastrofalnu reakciju na pandemiju Kovid-19 što je koštalo živote 700 hiljada građanki i građana te države.
Početkom oktobra su pored prvog kruga predsedničkih održani i izbori za narodne poslanike u Donjem domu, za deo mesta u Senatu i na nivou država članica Federacije. Desnica je ostvarila bolji rezultat na svim nivoima osim predsedničkog.
Dok se pobeda Bolsonara, otvorenog simpatizera nekadašnje brazilske vojne diktature, 2018. godine dala analizirati kao posledica protestnog glasa protiv tradicionalnih partija i njihovog vođstva, rezultati 2022. godine pokazuju da nova brazilska desnica i „bolsonarismo“ nisu politička formacija kratkog daha i da raspolažu postojanom bazom, pre svega u gradovima srednjih veličina, a zatim i u najvećim gradovima Brazila.
Pored velikog broja poslanika i ljudi u državnoj administraciji Bolsonaro raspolaže i saveznicima u vojsci, policiji i, dakako, među najbogatijima, posebno među vlasnicima u agrobiznisu, prema kojima je učinio najviše ustupaka tokom proteklih četiri godine.
Sa osvojenih 50,9% glasova, uz izlaznost od 79,4% Lula da Silva, koji je vodio zemlju od 2003. do 2010. godine, će započeti svoj treći predsednički manat u januaru naredne godine. Makar, tako bi trebalo da bude, ukoliko Bolsonaro i njegove pristalice doista prihvate rezultate izbora.
Podsetimo, Bolsonaro je uoči izbora izjavio da bi Lulina pobeda u prvom krugu značila krađu izbora i više puta je govorio da je elektronski sistem glasanja neispravan. Nije se libio da aludira i na spremnost da pučom zadrži vlast u svojim rukama.
Tokom kampanje Bolsonarove pristalice su počinile niz nasilnih dela prema Lulinim pristalicama, od prebijanja trudnica do ubistva.
Čak i u slučaju da prenos vlasti protekne u najboljem mogućem redu, posao koji čeka Lulu i progresivnu koaliciju je težak i prožet izuzetnim izazovima.
Za početak, kao što je to često slučaj u Brazilu, biće neverovatno teško zadobiti podršku u Donjem domu, odnosno zakonodavnom telu, za izmene zakona koje će da inicira levica. Uz veliki broj desnih narodnih poslanika, najviše poslanička mesta osvojila je koalicija „Centrao“. Radi se o specifičnoj partiji političkog preduzetništva. Centrao unovčava svoje glasove u zakonodavnom telu, i njen uhodan model poslovanja skupo košta.
Lulina prva dva mandata ostala su zapamćena po politikama preraspodele kojima su milioni brazilaca i brazilki izbavljeni iz siromaštva. No, taj za siromašne najprosperitetniji period od 2003. do 2010. godine takođe je zapamćen po nizu korupcijskih afera.
Uoči ovogodišnjih izbora, međutim koalicija oko Lule je računala na to da mogu da pridobiju podršku onih koji su se razočarali u Bolsonara, zbog čega su kao kandidata za potpredsednika odabrali centristu Žeralda Alkmina iz Socijaldemokratske partije Brazila. To nije jedini ustupak ka centru i desnici. Nisu ponudili ni takav program kojim bi se nedvosmisleno vezali za značajne progresivne politike.
Velika je neizvesnost u vezi sa neposrednom političkom budućnošću Brazila, a ono što se dešava u Brazilu ima uticaja na ceo svet. Radi se o jednoj od najvećih ekonomija, i na njenoj se teritoriji nalazi veliki deo amazonske prašume, jednog od plućnih krila naše planete. Za vreme prethodnih Lulinih mandata deforestacija Amazona je bila smanjena za dve trećine, dok je pod Bolsonarom duplirana.
Pored velike neizvesnosti ostaje i velika nada, koju dele milioni širom Brazila, Južne Amerika i sveta. Kako je to Lula da Silva rekao kada je najavljivao da će se ponovo kandidovati za predsednika: „Nema veće sile od nade ljudi koji znaju da mogu ponovo biti srećni“.
A.J.
