Iz tačke gledišta onih koji zbog pritisaka na poslu trpe tegobe sa mentalnim zdravljem, krajnje je nebitno koliko globalna ekonomija „gubi zbog njihove neproduktivnosti“. Život bi trebalo da nema cenu. No, budući da živimo u svetu u kom su sve pojave i odnosi komercijalizovani – što je i u osnovi mnogih psiholoških tegoba – da bi se političari i poslodavci motivisali da radno okruženje učine bezbednijim potrebno im je reći da svetska ekonomija zbog depresije i anksioznosti radno sposobnih godišnje gubi gotovo trilion dolara. To je milion miliona, odnosno jedna jedinica koju prati dvanaest nula.
Upravo na to su upozorile Međunarodna organizacija rada (MOR) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) na konferenciji na visokom nivou koju je organizovalo veće Evropske unije sa Belgijom na mestu predsedavajuće države. MOR i SZO su naveli da od tegoba u aspektu mentalnog zdravlja pati 15% radno sposobnog stanovništva na globalnom nivou.
Na mentalno zdravlje negativno utiču nesigurnost posla i izolovanost
„Svet rada se menja značajnom brzinom, a novi oblici rada pogoršali su psihosocijalne rizike i mentalno zdravlje na nekoliko načina“, rekao je Hoakim Pintado Nunes, šef ogranka MOR zadužen za administraciju rada, inspekcije rada i bezbednosti i zdravlja na radu, u svom uvodnom obraćanju na Konferenciji, a MOR preneo na zvaničnom sajtu.
Nunes je podsetio na to da na mentalno zdravlje utiču nesigurnost posla i izolovanost. Osvrnuo se i na negativni uticaj virtualizacije života i rada: „Lak pristup IT-u primorao je mnoge od nas da danonoćno odgovaraju na e-poštu, iako imamo pravo da prekinemo vezu“, rekao je on. Kao dodatne uzročnike stresa Nunes je nabrojao klimatske promene, te dezinformacije i diskriminaciju.
Podsetimo, Sarita Bradaš je nedavno za Mašinu nabrojala neke od pokazatelja nesigurnosti na poslu koji ugrožavaju mentalno zdravlje domaćih radnica i radnika.
„Finansijska nesigurnost jer zarade većine ne omogućuju adekvatan životni standard. Nesigurnost zaposlenja jer blizu pola miliona radnica i radnika ima privremeno zaposlenje. Pored toga, više od petine (22,1%) radnika i radnica u Srbiji nedeljno radi 45 i više sati što je pet puta veće učešće nego što je prosek EU 27. Na prekarnu zaposlenost ukazuje atipično radno vreme, rad u vreme koje je obično slobodno i rezervisano za druge životne aktivnosti (vikendi, večeri, noći): 29,6% radnica i radnika radi vikendima, a svaki deseti noću”, izjavila je Bradaš u razgovoru sa Lanom Nikolić.
Melanija Lojpur se istom prilikom osvrnula na loš uticaj izolovanosti radnika i radnica u okviru neoliberalne paradigme:
„U neoliberalnom modelu, vi ste sami sebi oslonac, vreme vam je novac i vi se tako oslanjate na sebe i pristajete na ovaj model. To što nam je ukinuta kolektivnost, zajedništvo, to nas i dovodi u situaciju da ne možemo da mislimo o rešenjima van kapitalizma niti ga dovodimo u pitanje. Kako neko ko juri za egzistencijom može da ima luksuz da o uslovima svog života misli, da im se suprotstavi, kada nas kapitalizam dovodi u situaciju da nemamo kada. Radnici su premoreni, to je sigurno, a o tome svedoče dve važne stvari – najveći broj radnih sati u Evropi, koje naši radnici imaju, a to je preko 43 sata nedeljno, kao i to da preko 16% BDP-a predstavlja neplaćeni kućni rad žena i 8% neplaćeni kućni rad muškaraca”.
MOR poziva države da ratifikuju konvencije kojima se štiti bezbednost i zdravlje na radu
Međunarodna organizacija rada javlja da je nedavno usvojila Globalnu strategiju o bezbednosti i zdravlju na radu koja ima snažan fokus na mentalnom zdravlju, i akcioni plan za period 2024–30. Takođe, Pravo na bezbedno i zdravo radno okruženje dodato je Osnovnim principima i pravima na radu, Konvenciji o bezbednosti i zdravlju na radu (br. 155) i Konvenciji o promotivnom okviru za bezbednost i zdravlje na radu (br. 187).
Ova organizacija je skrenula pažnju na to da pomoć ljudima koji već imaju mentalne tegobe i prevencija njihovog nastanka zahteva koordinirane napore. Istovremeno, MOR upozorava da prihvatanje čak i samih dokumenata ide teško. Kako se konstatuje u pratećem saopštenju, iako je poslednjih meseci došlo do povećanja ratifikacije ove dve konvencije od strane država članica EU, samo 12 država članica EU je ratifikovalo obe.
I.K.
